Ekskluzivno: Odlomak novog dela popularne autorke

Ines je od malih nogu imala samo jedan san – da postane književnica. Kada joj se ta želja ostvarila postala je deo srpske estrade i meta ljubomore, zavisti i laži ljudi sa javne scene. Život obične, moderne i prilično promiskuitetne devojke koja je u stalnoj potrazi za Gospodinom Posebnim, pretvara se u svakodnevnu borbu sa ostrašćenim ženama i pokvarenim muškarcima. Prijatelji postaju neprijatelji, uspeh se pretvara u kamen koji više ne može da skine sa leđa.

Serijal “Spisateljica” je inspirisan istinitim događajima i pokazuje drugo lice srpske javne scene, a naročito se bavi potčinjenošću književnika u poređenju sa pevačima, manekenima, voditeljima i drugim karijerama koje osobu dovode pred oči javnosti. Svaki dan, Ines sve više postaje deo velike laži i ponestaje joj snage da se bori i da se toj laži i sama ne prepusti. Niz naizgled nepovezanih događaja dovodi raznolike ljude u život glavne junakinje, što će neminovno dovesti i do dramatičnog vrhunca i same granice života i smrti. Jedini čovek koji može da je spasi, biće zauzet borbom sa sopstvenim demonima.

U ovom Bookmate Originals Serijalu, specifičnom kratkom romanu u nedeljnim nastavcima, pažljivom oku čitaoca neće promaći sličnosti sa pojedincim stvarnim likovima i situacijama sa domaće javne scene. Autorka, čiji je ovo veliki povratak na književnu scenu, i sama je u jednom trenutku bila deo okrutne estradne “kuhinje”, te je moguće i njen sjajan svedok iz prvog reda.

Bookmate Žurnal dobio je ekskluzivnu priliku da u nastavku sa vama podeli deo prve epizode serijala “Spisateljica” Anabele Basalo.

__

Oni koji se u ovom romanu prepoznaju, sami su krivi.

EPIZODA 1.

CRNO NA BELO

“DUGO JE BILO POTREBNO DA ME NEKO NAZOVE SPISATELJICOM. ONDA SAM SHVATILA DA ŽELIM DA BUDEM KNJIŽEVNICA. ALI U SRBIJI, DA BI MI SE TA ŽELJA ISPUNILA, PRVO MORAM DA ISPUNIM JEDAN USLOV – DA UMREM.”
BASALO A.

***

Bačene novine prosule su se preko stola i rasule po podu.

• Pogledaj! Ti si u svim novinama.

Ines je iznenađeno gledala u visokog, mršavog muškarca uskog lica i potpuno sede kose.

• U svim ovim?

Mladen se smešio i klimao zadovoljno glavom.

• Dobro sam namirisao! Znao sam da ćeš biti hit. Čim sam te ugledao kad si ušla na vrata, bilo mi je sve kristalno jasno.

Ines je polako kupila novinu po novinu i slagala na kancelarijski sto. Kroz prozor izdavačke kuće nazirali su se snežni krovovi Novog Beograda.

• Šta pišu?

Mladen ju je nežno uhvatio za ruku. Od prvog dana njihovog poznanstva odnosio se prema Ines sa očinskom pažnjom. Nije bio mnogo stariji od nje, mada je po izgledu mogao da joj bude otac. Za samo tri meseca postao joj je prijatelj i jedina osoba koja joj se dopadala u ovoj izdavačkoj kući.

• To je najmanje važno. Samo neka pišu.

Ines ga je pogledala sa nerazumevanjem.

• Kako nije važno, Mladene? Meni jeste. Interesuje me kako su ocenili moju knjigu, šta misle o njoj.

Sedokosi muškarac se nasmejao, pa se naglo uozbiljio kad je shvatio da je taj smeh uvredio lepu plavokosu mladu ženu.

• Zar ti misliš da je od jučerašnje promocije do štampanja novina bilo ko od tih novinara uspeo da pročita tvoju knjigu?

• Pa o čemu pišu?

• O tome kako si lepa, hrabra mlada žena, koja ruši tabue.

• To ne mogu znati ako ne pročitaju knjigu!

• Ines, ne funkcioniše to tako. Njima je potrebna senzacija da prodaju novine. Sasvim je dovoljno to što su shvatili da je tvoj roman čista erotika i da si se na promociji pojavila u kratkoj suknji i sa tom lepotom koju poseduješ. Tako ne izgledaju književnice. Tako izgledaju pevačice, voditeljke, starlete…

Ljutito ga je ošinula pogledom.

• Da li me to vređaš ili daješ nekakav uvrnuti kompliment? Svaka čast pevačicama, voditeljkama i starletama, ali ja sam napisala i izdala knjigu i smatram se književnicom.

• Realno, nisi napisala “Na Drini Ćuprija”.

• Realno, Mladene, to je Andrić već odradio umesto mene, preduhitrio me. Da li zbog toga misliš da nisam dostojna da me neko nazove književnicom?

• Mnogo ćeš se načekati da te nazovu prvo spisateljicom. Koga briga, uostalom? Dobila si sjajnu reklamu, samo je to sad za početak bitno.

Ines je pogledala u gomilu novina ispred sebe. Neka jeza je prolazila njenim telom.

• Mogu li da ih ponesem kući?

• Ponesi, ali nemoj previše da se opterećuješ onim što piše unutra. Važno da si na svakoj slici lepa. Inače, samo da znaš, sve slike su ti odlične.

• Blago meni! Onda je bolje da sam izdala album sa svojim fotografijama ili kalendar.

Mladen se smešio, ali duboko u sebi znao je šta sledi. Ova devojka ne zna da joj se život upravo promenio i da to možda nije promena koja će je usrećiti. Nekad nam se snovi ostvare da bismo shvatili da smo bili dovoljno sretni i dok smo ih samo sanjali.

***

Beograd se ušuškao u januarskoj noći i pokrio tamnim nebeskim ćebetom. Gledala je kroz prozor kako se svetla u susednoj kući pale i gase. Neko je zaboravio da skloni jelku, iako je već bio kraj januara. Ona te godine nije imala jelku – proslavila je novogodišnju noć na beogradskom splavu sa drugaricama i prespavala kod jedne od njih. Samci podstanari obično nemaju novogodišnje ukrase u stanovima.

Dejan je stigao sa dva vrela hamburgera, koja su se pušila umotana u grub braon papir. Trljao je ruke i skakutao u mestu.

• Može li tvoje grejanje malo da se pojača?

• Nemam pojma, meni nije hladno.

Dejan je posmatrao kako Ines nestrpljivo stavlja hamburgere u tanjire pa postavlja veliki drveni sto. U toj staroj trenerci, poderanoj na kolenima, izgledala mu je zanosnije nego u onim kratkim haljinicama kojih je imala pun garderober. Kad su seli da jedu, primetio je da su joj oči pune suza.

• Hej, mala, ko te je to rasplakao?

Odmahnula je glavom.

• Ne razumem ništa, Deki. Prvo oni članci o promociji, onda danas sva ona pitanja… Mene novinari ne vide kao pisca. Ja sam poput nekog čuda sa kojeg moraju očerupati svaki komad odeće i ogoliti me do kraja, iskoristiti me dok sam zanimljiva i nova. Jesam li ja jedina plavuša u mini-suknji koja je nešto napisala i izdala?

• Ne znam da li si jedina, ali spoj izgleda i erotike koja je u tvom romanu nije nešto što se u Srbiji pojavilo pre tebe. Ovo je, jebiga, puritansko društvo koje je gladno za rušenjem tabua. Došla si kao kec na jedanaest da nešto promeniš na estradnom nebu.

• Estradnom? Jesi li ti normalan?

Ljutito je gurnula tanjir koji je samo skliznuo preko stola i pao na pod gde se razbio u nekoliko komada. Dejan je poskočio. Godinu dana je bio ludo zaljubljen u Ines i zadovoljavao se onim što je ona jedino želela da mu pruži – prijateljstvom. Ponekad se pitao da li je fer da nakon susreta sa njom ode kući i besomučno masturbira zamišljajući njeno telo u svim mogućim pozama. Bio je pošten policajac, ali nepošten prijatelj. Najgore je bilo to što je u poslednje vreme imao vrlo ružne snove. U svakom od njih gubio je kontrolu nad svojim emocijama i posezao za Iris silom, cepao joj odeću, primoravao na seks i uživao u njenoj nemoći da mu se odupre. Budio bi se unezveren, okupan znojem i sa grižom savesti kao da je takvo zlodelo zaista učinio. Počeo je da se pribojava samog sebe. Možda će jednog dana sanjati na javi i neće ni biti svestan onoga što čini. Progutao je knedlu i, kako bi sakrio crvenilo lica, otišao u kupatilo po metlicu. Ines je sedela za stolom i bledo ga posmatrala.

• Pusti to! Ja ću, kasnije.

• Neka, nije mi teško.

• Nikad nisam maštala da budem javna ličnost. Poznaješ me, stidljiva sam i teško se otvaram ljudima. Ti si jedan od onih koji je uspeo da probije moje barikade, ali takvih je malo. Imam li ja prijatelje?

• Mene imaš.

Nežno ga je pogledala. U dubini duše osećala je da je on voli na jedan drugačiji način. Nije je privlačio kao muškarac, ali jeste kao čovek. Obožavala je Dejanov intelekt i duge razgovore koje je mogla voditi sa njim. Cenila je što može da mu se nasloni na rame, da mu zaspi u krilu, a da je on ne dodirne na način koji bi prešao granice prijateljstva. Muškarci u njenom životu uglavnom su koristili svaku priliku da je odvedu u krevet i nikada nije imala prijatelja u njima, samo privremene ili povremene ljubavnike.

• Hvala što postojiš.

• Zahvali se mama Bosi. Ona je zaslužna za to.

Komadi tanjira bili su u kanti za đubre, a Dejan se vratio za sto i upiljio pogledom u Ines.

• Šta te stvarno muči?

• Muče me pitanja koja mi novinari postavljaju. Da li pišem iz ličnog iskustva? Da li sam pristalica grupnog seksa? Ima li javnih ličnosti među likovima romana? Da li bih se skinula gola za neki prestižni magazin?

Proćelavi policajac se nasmešio.

• Pa? Da li bi se skinula gola?

• Ne razumeš, sve te odgovore su mogli da dobiju da su pročitali ono što sam napisala. Ja sam ogolila sebe kroz likove, dala sam na tacni svoj stav o potcenjivanju i precenjivanju seksa. Zašto novinari ne čitaju knjige???

Umesto odgovora na to pitanje pozvonio joj je telefon. Taman je mislila da je sa novinarskim pozivima gotovo, ali se prevarila. Ljubazno i kratko je razgovarala, dok je Dejan završavao svoj obrok.

• Ovo je treći intervju koji mi je zakazan za sutra.

• Tražena si, to je dobro.

• Već sam umorna, Deki. Pričam jedno te isto. Dosadna sam samoj sebi.

• Siguran sam da će to jednom da se isplati. Hajde da pogledamo neki film, malo će ti odvratiti misli od ovog ludila koje ti se događa. Biće to dobro, videćeš.

Uzdahnula je i odgovorila mu sa osmehom. Želela je da veruje u te njegove reči.

***

Vlasnik izdavačke kuće pozvao ju je na ručak. Naglasio je da joj donosi novac i da će biti itekako zadovoljna podacima o prodaji knjige. Ines se razočarala kada je stigla u restoran i shvatila da Mladen nije tu. Brkati rmpalija u odelu smešio se dok mu je prilazila. Smatrala ga je neotesanim i nekulturnim čovekom, koji se samo ironičnom igrom sudbine našao u domenu kulture i izdavaštva. Za njega su radili mnogo pametniji i učeniji ljudi i njegovo je bilo da skuplja “kajmak”.

• Pa? Jesi li zadovoljna kako sve ovo ide?

• Jeste li Vi?

• Opet persiraš, a rekao sam ti da naša, nadam se, dugoročna saradnja podrazumeva da postanemo prijatelji. Oni nisu na ”Vi”.

Naježila se. Posmatrao ju je očima lovca koji je na korak da upuca svoj plen. Vrlo dobro je znala šta znači kad je muškarci na ovaj način gledaju. To je pogled koji zamenjuje oblizivanje.

• Za sad mi je ipak lakše da ostanem na ”Vi”. Poslovnije je, a ja želim da zadržim takav odnos.

Videlo se da se izdavaču nimalo ne dopada njen oštar odgovor. Zato je posegnuo za drugim načinom da je omekša. Iz unutrašnjeg džepa sakoa izvadio je koverat. Stavio ga je na sto pa ga prstima polako gurao ka Ines.

• Nije mi u interesu ovo da kažem kako se ne bi pokondirila, ali tvoja knjiga ide kao ‘alva. Uskoro moramo da posegnemo za drugim izdanjem.

Oči su joj zasijale. To je bilo jedino što je želela da čuje.

• Stvarno? Ljudi kupuju moj roman?

• Da, kupuju. Novinari su odradili svoje, izazvali su interesovanje i narod je pohrlio da vidi o čemu se tu radi.

• Da sam ja narod, nikad ne bih otišla da kupim knjigu žene koju su ti novinari predstavili. Od mene su napravili pismenu prostitutku i nimfomanku. Roman nije napisan da bih ja celom svetu stavila do znanja da volim seks i da ne mogu bez njega.

• Zar ga ne voliš? Možeš li bez njega?

Zabalavio je. Ispod stola je mogla da oseti kako njegova noga traži njenu butinu. Odmakla je stolicu u samoodbrani.

• Poenta je da je seks potpuno prirodan nagon i da ne mora biti vezan za ljubav, kao i da žene koje ga upražnjavaju sa više od jednog ili dva partnera nisu kurve, već su u potrazi za ljubavlju.

• Aha, dobro!

Ines je bila očajna. Ponovo je, po ko zna koji put, nekome objašnjavala ono što je već bilo napisano u njenom romanu. Toliko puta je ovo isto ponovila novinarima, a da to nikad nije bilo objavljeno. Čak ni izdavaču koji je zarađivao od te knjige nije stalo do suštine.

• Pogledaj u kovertu.

Nevoljno ju je otvorila. Unutra je bila lepa suma novca.

• Hvala!

• Ništa, zaslužila si. Mladen mi je rekao da si ostavila posao u kazinu.

• Morala sam. Od silnih intervjua nemam vremena da ga radim. Nadam se da će isplate biti redovne, ipak sam podstanar i moram plaćati račune.

• Biće, biće! Dobila si ponudu i za neke kolumne, zar ne?

Klimnula je glavom.

• Prihvatila sam, zbog novca.

• Ma, prihvataj sve. Sad si u žiži interesovanja, iskoristi svojih pet minuta. Biće tu i mnogih drugih nepristojnih ponuda. Mene su već zvali neki prijatelji. Sve su to vrlo imućni ljudi koji bi sve dali da te upoznam sa njima. Ali, ja sam pomalo ljubomoran pa nalazim opravdanja da te sačuvam od tih grabljivaca.

Ines ga je popreko odmerila. Gadio joj se i prezirala je takve muškarce. Nikada ne bi otišla u krevet sa nekim zbog novca, sve i da nema ni za pola hleba.

• I to u mom romanu piše.

• Šta?

• Pre sam za besplatan seks sa muškarcem koji me privlači, nego za pun kofer para sa nekim ko mi je odvratan.

Shvatio je da je ovo upućeno direktno njemu i da je nikada neće posedovati. Stav mu se odmah promenio. Sujeta ga je izjedala i pretvarao se u strogi autoritet. Čak mu se i glas promenio.

• Žalio mi se jedan novinar iz tabloida da si odbila da se slikaš.

Setila se vrlo neprijatne situacije od pre nekoliko dana kada je došla u novinsku kuću, odgovarala na besmislena pitanja o svom seksualnom životu, a onda se našla oči u oči sa fotografom, koji je pokušavao uporno da je nagovori da se skine u veš zbog “dobre” fotografije koja bi idealno pratila njenu priču. Ines nije bila sklona skandalima, ali je ovaj put bila spremna da ga izazove. Odbila je da se slika i ljutito napustila tu novinsku kuću, zaklevši se da im nikada više neće reći ni reč.

• Ipak su napisali članak i stavili sliku koju im je Mladen poslao.

• Jesu zahvaljujući meni jer sam ih zamolio da ne opletu po tebi. Kad te takav tabloid uzme na zub, gotova si. U svakom broju će izlaziti po neka bljuvotina, a primetio sam da ne podnosiš dobro kritiku.

• Savršeno bih podnela kritiku svoje knjige, ali laži i izmišljotine o sebi ne. Za mene nije normalno da neko želi da se o njemu piše bilo šta, samo da bi se našao u novinama. Nisam htela da se slikam gola. Ako me uzmu na zub, postoje advokati i tužbe.

• Nije to tako jednostavno, Ines. Bolje je da sarađuješ sa svima i ne pravi se svetica.

Zanemela je. Izdavač se nasmešio i pozvao rukom konobara.

• Hajde da nešto pojedemo. Za šta si ti?

• Nisam gladna, hvala. Uostalom, morala bih da idem. Čekaju me novinari.

Ustala je, strpala kovertu u tašnu, pa mu pružila ruku. Nije je prihvatio, na licu mu se videlo koliko je besan.

• Ne bi trebalo da se ovako ponašaš. Nisi još tako velika zvezda.

• Ali nisam još ni tako velika glupača. Do viđenja, u kontaktu smo. Prijatan ručak!

Jedva se dočepala svog automobila. Pokrenula ga je kao da je neko juri, a nekoliko ulica dalje našla je jedno slobodno mesto i tu se zaustavila. Nije mogla da diše. Sve je bilo pogrešno, upustila se u život koji nije umela da živi. Samo je htela da izda knjigu, to je sve o čemu je ikada sanjala.

***

Ines je od osnovne škole dobijala petice na pismenim zadacima iz srpskog jezika. Ređale su se tu i nagrade – za priče ili pesme, svejedno. Znala je da je to njen teren, da je moćna sa olovkom u rukama i da ne postoji tema koju bi joj mogli zadati, a da ona za tili čas ne smisli kreativan odgovor.

Sa dvanaest godina imala je preko tri stotine pesama koje je krila i od ukućana. Smatrala ih je pesmama za svoju dušu. U dvadesetoj je napisala prvo pravo prozno delo. U njemu je bio izražen bunt protiv političkih zbivanja u zemlji, rata koji je bukteo u neposrednoj blizini i uništavao u toj vatri mržnje sve divne uspomene njenog detinjstva – zimovanja u bosanskom selu, prvo zaljubljivanje u Bugojnu, prijateljstva sklopljena u Makarskoj i na Hvaru. Ni to delo nije videlo svetlost dana.

Devojke sanjaju o udaji, o dalekim egzotičnim destinacijama, o udajama za uspešne sportiste ili o modnim pistama na kojima će zablistati. Ines nije imala takve snove. Ona je samo želela da bude pisac, da jednom neka nepoznata osoba uđe u neku knjižaru i kupi njenu knjigu. Jedna jedina prodata knjiga – to je bio njen san. I sama je volela da čita. Doživljavala je pisce kroz likove njihovih dela. Nije je zanimalo kako ti pisci izgledaju, sa koliko godina su pisali knjige niti je smatrala da je za jednog književnika potrebno više od štampane knjige na polici knjižare.

Ona je sad imala svoju knjigu koja se nalazila u izlozima svih knjižara. Njoj je to bilo dovoljno, ali drugima nije. Predosećala je – što je više bude u javnosti i medijima sve će dalje biti od književnice, a sve bliže estradi kojoj ni po čemu nije pripadala. Bila je tremaroš, stidljiva, nimalo ekstravagantna. Plašila se kamera. Najviše od svega volela je spokoj i samoću. A toga je poslednjih dana u njenoj svakodnevici sasvim nestalo.

***

Serijal “Spisateljica” inspirisan je istinitim događajima i pokazuje drugo lice srpske javne scene, a naročito se bavi potčinjenošću književnika u poređenju sa pevačima, manekenima, voditeljima i drugim karijerama koje osobu dovode pred oči javnosti.

Prve dve epizode serijala “Spisateljica” možete pročitati u subotu 12. februara na servisu Bookmate. Nova epizoda stiže svake subote.

• knjiga