Beograd je grad na ušću dve reke u kome istorija stalno ruši staro i pravi novo. Grad u kome su događaji naslagani poput stepenica, mesto gde svako sledeće gazište počiva na teretu prethodnog. Gde god naša stopala tapkaju, tu su bile ruševine starih vremena. Na koja god vrata da pokucamo, pokucali smo na sve prethodne sudbine iza istih. I baš zbog te slojevitosti je nemoguće znati sve. Znati sve priče, znati i ono što nigde ne piše, znati ono što nam šalje vetar dok se dve reke njišu pod njegovim dodirom. Ali, ponekad nam se ukaže prilika. Da se popnemo malo više. Da znamo. Ili barem da osetimo. Tako često otkrivamo da i najmanje očigledna mesta jesu bila deo nekog ljudskog srca. A ono nas ovaj put vodi u Solunsku ulicu broj 28, na Dorćolu.
Priča počinje na Dunavu, u čamcu u kome je bio mladić po imenu Života Janković. Reka mu je pružila priliku da iz njenog hladnog zagrljaja spasi jedan mladi život nakon čega je stekao vlasništvo nad kućom u Solunskoj 28. Živeo je siromašno ali mu to nije smetalo. Svaki dan se vraćao reci, tom Dunavu koji mu se osmehnuo još jednom, donevši za sobom snagu, nadu i ljubav. Imali su posebnu vezu, njih dvoje. Kao da su zavisili jedno od drugog, kao da joj je mogao reći sve i još ono bitnije - kao da je mogao sa njom sve da prećuti. No, ako mislite da je ovo priča o jednom čoveku i jednoj reci, varate se. U Beogradu je nešto retko samo ono što trenutno jeste. Ne priča se za džabe o onim stepenicama. Dakle, ovo je priča o dva rata, mnoštvu duša, porodici, velikoj ljubavi i prijateljstvu, intrigama i istoriji. Ovo je priča o dva sveta, realnom i nadrealnom. Priča koja je čitav univerzum utkala u Beograd i koja je čitav Beograd utkala u srce jednog kosmosa.
Njen autor, Dr. Nele Karajlić, rođen je u Sarajevu 1962. godine. Odlikuje ga sjajna muzička karijera u grupi “Zabranjeno pušenje”, rad na satirično-humorističnoj emisiji “Top lista nadrealista” kao i rad na Radio televiziji Srbije. Izdao je svoj prvi roman “Fajront u Sarajevu” 2016. godine, kada je doživeo veliki uspeh. Prve dve knjige triologije “Solunska 28” objavljene su u poslednje dve godine, i nastavljaju da kradu srca čitalaca koji verno iščekuju treći, ujedno završni, roman.
Nele je na jednoj od promocija svog romana spomenuo izvorište svoje želje da napiše ovu priču. Tako nas je uzeo za ruku i poveo u početke rata u bivšoj Jugoslaviji kada je došao u Beograd, pre više od dvadeset godina. Tražeći mesto za život, saznao je da on već ima kuću. I to upravo u Beogradu. Ova činjenica mu nije bila poznata te je pohitao kako bi saznao više i tako se našao ispred kapije jedne kuće u Solunskoj broj 28. Zakleo se pred njenim vratima da će joj odati počast u vidu romana te su ga, kako kaže, uzbuđenje, pokretački i stvaralački nemir i obaveza prema istoriji i Beogradu nagnali da, nekoliko decenija kasnije, napiše ovo delo.
Knjigu je posvetio svojim roditeljima, čije je prisustvo sa velikom nežnošću sazdao u romanu. Koristeći različite izvore saznao je da je njegov otac čak dva puta boravio kao izbeglica u ovoj kući. Jednom tokom rata 1941. godine, a drugi put 1992. godine. Priča je stavljena u realne istorijske okvire te se tako prvi deo “O novcu i strastima” bavi periodom koji je vodio ka Prvom svetskom ratu i tim ratom, dok drugi deo, “O prijateljstvu i izdaji”, počinje bombardovanjem Beograda početkom Drugog svetskog rata. No, bez obzira na ove konkretne, gotovo opipljive tokove, ne bi bilo čudno da sebe uhvatite u premišljanju i konstantnom vaganju pitajući se koji delovi knjige su čisto autobiografski a koji su pak izmešteni.
Raznovrsnost i razvijenost mnogobrojnih likova je ono što meša realno i nadrealno. Možemo samo pretpostavljati gde su elementi ogoljeni i u svom sirovom obliku, a gde su podvrgavani mašti i umetnosti. Dubina i složenost ljudi u ovoj knjizi odiše životnim iskustvom. Tu dolazi autorov sažet, ali bogat značenjem, stil pisanja. Dr. Nele Karajlić kao pisac koristi jednostavne i svakodnevne reči ali njihovo kombinovanje i pažljiv odabir jeste ono što stvara magiju. Iz toga proizilazi direktnost i sirova emocija. Kada naši likovi osećaju tugu, osećamo je i mi. Kada osećaju sreću, i mi smo srećni. Čitalačko iskustvo nije puko čitalačko iskustvo, već sjedinjenje čitaoca i likova unutar knjige koju drži u rukama.
Živopisnosti likova parira i dinamičnost dela. Njenim prisustvom se stiče ravnoteža koja podseća na život. Život u kome se mnogo toga dešava i u kome susrećemo mnogo različitih ljudi. Život koji, bez obzira na sve to, brzo prolazi. Autor ovim postupkom imitira igru onog vetra se reke. Sve je novo, ali je u osnovi poznato. Životno iskustvo utkano u likove je ono što je već u nama. Ovaj roman gradi stepenike vezane teretom i onime što neumorno odjekuje. Svaki sledeći zavisi od prethodnog, odajući mu počast. Priča kroz nanizane istorijske događaje ovekovečuje Beograd. I stepenice idu sve više, do kosmosa, gde u početnih nekoliko stranica prvog romana triologije, jedno kosmičko biće priča biću koje tek treba da se rodi kako je sve počelo. Tako upire prstom dole, na jedan Dunav i pradedu nerođenog bića, Životu Jankovića.
I šta sad? Sad je ta prilika. Prilika da saznate i zakoračite stepenik više. Prilika da osetite. A “Solunska 28” Dr. Neleta Karajlića je odličan početak za to.
Autor teksta: Milica Đorđević (@Knjigatron)