Ako slušam audio-knjigu, da li mogu da kažem da sam je pročitao?

Već smo razgovarali o sukobu mišljenja u vezi sa elektronskim i štampanim knjigama – šta je prava knjiga, šta znači čitati knjigu… No, postavlja se i pitanje o kojem nema mnogo diskusije, a to je: a šta je s audio-knjigama? Jedan od mogućih razloga zašto se bar kod nas o tome nije pričalo mnogo je jednostavna činjenica da nismo imali mnogo audio-knjiga. Ponešto je snimano u režiji udruženja koja se bave licima oštećenog vida, ali vrlo nekomercijalno, bez angažmana glumaca i čak sa instrukcijama da se čita što ravnije. Ko god je nekad slušao neku audio-knjigu na engleskom, zna da glumci koji čitaju knjige često imaju poseban glas za svakog lika. Slušajući recimo Harija Potera imao sam utisak da slušam radio-dramu, iako i u američkoj i u britanskoj verziji čita samo jedan glumac. Obojica imaju razvijene glasove za sve likove, tako da se zaista čuje razlika i prepoznaju likovi. Zahvaljujući Bookmate servisu, sada su i kod nas sve dostupnije audio-knjige, i to sa glasovima poznatih glumaca poput Petra Božovića, Voje Brajovića ili Ivana Bosiljčića.

Ako pratite neke strane jutjubere koji govore o filmovima, serijama i posebno knjigama, primetili ste sigurno da često reklamiraju servise za audio-knjige, i da je redovan argument kako zbog posla i raznih obaveza nemaju vremena da čitaju, pa tako u prevozu ili na treningu, džogingu itd. slušaju audio-knjige.

Jedna od najlepših istorijskih avantura ikada napisana!

Slušajte

Moj malecki problem sa takvom situacijom je – nemam dovoljno koncentracije da dok radim bilo šta s punom pažnjom slušam neku audio-knjigu. To međutim nema toliko veze sa samim formatom knjige, nego više s opštim problemom digitalnog doba i naše nesposobnosti koncentrisanja usled naučene potrebe da stalnim novim notifikacijama i dozama dopamina (pisaćemo o ovome u bliskoj budućnosti, ne brinite se, postoji rešenje). No, bilo kako bilo, teško mi je da se koncentrišem. A da slušam na pola pažnje ne vredi. Da slušam pred spavanje – ne vredi, brzo zaspim.

No, postoji nešto drugo, a šta srećom imam, a to je navika. Naime, već sam pomenuo kako je slušanje audio-knjiga slično slušanju radio-drama. Kod nas nažalost ni to nije nešto posebno razvijena kultura (iako je zaista fenomenalno, jer imate praktično film ili pozorišni komad koji vašoj mašti ostavlja posao da osmisli izgled onog što slušate, vrlo korisno dakle). Ja sam imao sreću da sam odrastao u sredini gde se od malih nogu deca uče da slušaju audio-drame, pa tako i dan danas skoro svako veče pred spavanje pustim neku.

Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan, Ana Karenjina, sada je konačno dostupan i kao audio-knjiga na srpskom jeziku, u naraciji sjajnog Ivana Bosiljčića.

Slušajte

Audio-knjige sam počeo ozbiljno da konzumiram otprilike istog trenutka kad sam počeo da čitam i elektronske knjige. Znate već situacije kada čitate nešto, što vas je toliko „ščepalo“ i ne pušta, a oči vam se sklapaju? Tako sam tada jednostavno nastavljao da „čitam“ bar još pola sata, tako što sam puštao audio-knjigu od onog mesta gde bih stao s čitanjem. Sutradan bih nastavio da čitam dalje od mesta na kojem sam stao sa slušanjem. I sve tako. I osećaj mi je bio kao da sve vreme čitam, jer priča jednostavno teče.

“Slušanje audio-knjige važi kao pročitana knjiga. Jer ipak, konzumiramo sâm sadržaj, u punom obliku, bez skraćivanja i prepričavanja.”

Stoga bih već na ovom mestu odgovorio na pitanje postavljeno gore – da, slušanje audio-knjige važi kao pročitana knjiga. Jer ipak, konzumiramo sâm sadržaj, u punom obliku, bez skraćivanja i prepričavanja. Naprotiv, još je i nadograđen interpretacijom – tuđom doduše, ali kada je dobro urađena, zaista je nadogradnja napisanog teksta.

Postoji i još jedan veoma važan faktor u konzumiranju audio-knjiga: vreme. Ako mnogo radite i imate još i raznih drugih obaveza, sigurno ne stižete da čitate onoliko koliko biste želeli, jer ne možete da nađete vreme da se opustite i prepustite bar sat vremena knjizi. Stoga ideja da uzmete u ruke knjigu od 300-400 stranica deluje zastrašujuće, jer ne znate kad ćete uopšte stići da je pročitate, zar ne? Ako međutim pogledate neku audio-knjigu i vidite da ta knjiga od 400 stranica u audio izdanju traje oko sedam sati, deluje vrlo izvodljivo da se odsluša? Šta je sedam sati, samo sedam epizoda neke serije ili tri filma ili kako već merite vreme. I još kada postoji mogućnost da se brzina reprodukcije podesi na recimo 1.5x, taman tako da nije prebrzo, da čitanje i dalje zvuči prirodno, a da brže prođete kroz knjigu (pod uslovom da zaista slušate, naravno), šta može da govori protiv ovakvog konzumiranja štiva?

Sarajevo je grad rane Jankove mladosti, završene odlaskom na studije u Beograd, sredinom osamdesetih. Janko će se u Sarajevo, po prvi put nakon ratnih devedesetih, zaputiti tek na sahranu bliskog prijatelja.

Slušajte

Stoga nemojte da dopustite bilo kome da vam određuje kako da konzumirate književnost – ne čitate zbog drugih, nego zbog sebe, te je svejedno da li slušate audio-knjige jer nemate kad da aktivno čitate ili zato što jednostavno volite to, kao što često kažem – bitno je da se čita (bar nama koji volimo da čitamo). A i oni koji nisu veliki ljubitelji knjiga, ovako sigurno mogu da ih zavole. Dakle – svi su na dobitku.

• knjiga