Postoje umetnici koji stvaraju tako što se igraju, njima je umetnost vid zabave i prepuštaju joj se iz uživanja. A postoje oni kojima je stvaranje slamka spasa. Neki kroz stvaralaštvo pokušavaju da spasu sami sebe od brojnih užasa koji vrebaju. Neki će reći da su depresija i ostale mentalne bolesti problem današnjice, ali upravo umetnost nam pokazuje koliko to nije tačno. One su oduvek postojale, ali bez imena. Kad nešto nema ime, ne možeš ga prepoznati i detektovati. A i ako uspeš, manjak znanja i obrazovanja u toj sferi čini da se problem rešava na pogrešan i potencijalno poguban način. Jedna od umetnica koje su pretrpele strašnu nepravdu zbog toga što su bolovale od nečeg tada nepoznatog, jeste i Silvija Plat.
Silvija Plat je američka pesnikinja i spisateljica koja je bolovala od depresije. Pedesetih godina prošlog veka ova bolest bila je tretirana na užasan način, a žene koje su patile od nje smatrane su ludačama, smeštane u psihijatrijske ustanove gde su ih neretko podvrgavali terapiji elektrošokovima. Silvija je bila izvanredna studentkinja na Smit koledžu u Masačusetsu i imala je veliki potencijal. Međutim, život žena u ono vreme ograničavan je na porodicu i decu, a nije svaka žena uspevala da izdrži takav pritisak društva. Slvija je samo jedna od brojnih žrtava tog užasnog društvenog poretka. Godine 1955. pokušala je sebi da oduzme život, što joj tad nije pošlo za rukom. Ovaj događaj opisan je u njenom romanu Stakleno zvono, koji se danas smatra američkim klasikom i jednim od najbitnijih dela u književnosti. Stakleno zvono je jedan savršeno napisan roman koji govori o tome kako izgleda proces kroz koji prolazi osoba koja boluje od nekog psihičkog poremećaja. Čitalac kroz oči jedne takve osobe vidi kako to izgleda kada jednostavno ne vidite poentu ni u čemu i kada sve postane previše. Ako uzmemo u obzir to koliko je ova knjiga iskreno napisana, možemo samo da zamislimo kroz šta je prolazila Silvija Plat! Ona je ispričala priču svih onih koji su se našli u situaciji da život bude previše. Očekivanja koja društvo ima od nas su ponekad mnogo više nego što jedna osoba može da podnese, a bila su daleko gora i strašnija u doba kada je ova knjiga pisana. Koliko god da si super, nikad nisi dovoljno dobra ako nisi stopostotno posvećena porodici i domaćinstvu! Silvija je u ovu priču ubacila različite tipove žena kako bi što bolje pokazala koliko je to bilo strašno. Neke su uspele da se prilagode tom načinu života, nekima on uopšte nije bio strašan jer su tako bile vaspitane, ali neke nisu uspele da se izbore sa njim. Sama autorka je upravo od njih.
Samoubistvo kao potencijalno rešenje problema, kom je i Silvija na kraju pribegla, zauzuma jako bitno mesto u romanu. Zbog toga je on bio zabranjivan u više navrata. Kada jedna knjiga tako eksplicitno govori o oduzimanju sopstvenog života, postavlja se pitanje koliko je to u redu i koliko to može negativno uticati na ljude koji su labilniji. Zaista je strašno kada čitate ovu knjigu i pomislite na to da je osoba koja je pisala prolazila kroz tako nešto, kao i da postoji još mnogo ljudi koji se bore s tim. Silvija je toliko iskreno i verno dočarala te trenutke preispitivanja sebe i pokušaja da digne ruku na sebe, da je to prosto jezivo. Upravo zbog toga se može reći da je Stakleno zvono jedan od najvažnijih romana današnjice. Drugi razlog zbog kog je Stakleno zvono bitna knjiga, jeste taj što mnogi i dan-danas misle da nam feminizam nije potreban. Silvija Plat je autorka čija tragika upravo leži u tom nepravednom tretmanu žena. Možete li da zamislite da vas društvo potpuno samelje svojim stopalom, a onda vašu depresiju leči elektrošokovima? Verujem da ne možete. Ali bilo bi dobro da o ovome svi razmislimo ponekad. Silvija Plat je imala strašno tužnu sudbinu i o njoj možemo saznati mnogo toga kroz ovaj roman, kroz njene pesme i dnevnike. Ali na svetu ima mnogo Silvija Plat. Zabrinjavajuće je visok broj ljudi koji boluju od depresije, a ova bolest je i dalje tabu tema. Eto zbog čega bi ovaj roman trebalo da pročitaju svi - i muškarci i žene, bez izuzetka!
Autor teksta: Zorana Karapandžin (@zozefina_k )