Koja je razlika između fontova za štampane i elektronske nosače? Kako se kreću oči kada čitamo? I zašto je teže čitati na belom ekranu nego na kremastom? O tome smo razgovarali sa profesorkom Klementinom Možinom, koja radi na Katedri za tekstil, grafiku i dizajn Fakulteta prirodnih i tehničkih nauka Univerziteta u Ljubljani.
Recite nam nešto više o tome čime se bavite?
Istražujem čitljivost fonta. Zanima me tipografija i njeni različiti aspekti: istorija, dizajn i čitljivost fonta. Na našoj katedri testiramo čitljivost kako u štampanim materijalima tako i na displejima i drugim uređajima. Ekspertizu prolaze tekstovi potpuno različitih žanrova: knjiga, novine, reklama ili informativna objašnjenja na ambalaži. Ovo poslednje se posebno odnosi na prehrambene proizvode, jer bi kupac trebalo da može mirno da pročita sastav i sastojke.
Na našem univerzitetu ne predaje se samo klasična tehnika štampanja, već i slične veštine i znanja za digitalne medije. Pored fontova za knjige, sproveli smo i istraživanje čitljivosti na raznim vrstama ekrana, na primer, na pomerajućoj televizijskoj liniji: pokušali smo da otkrijemo da li je tekst dovoljno jasan, da li ima dovoljno vremena za čitanje.
Vi pravite i svoje fontove?
Da. Na fakultetu uvek postoji teorijski deo, a postoji i praktični: ne možete naučiti da štampate ako niste videli štamparsku mašinu i niste uzeli u ruke mastilo. Mi sami pravimo fontove, na primer, digitalizovali smo neke fontove iz starih knjiga. Nije poznato zašto su prestali da se koriste, pre nekoliko vekova koristile su ih uticajne štamparije i institucije u Sloveniji, koje su objavljivale značajna dokumenta. Da bismo sačuvali kulturno nasleđe, digitalizovali smo ove fontove i pokušali da ih integrišemo u praksu.
Koja su osnovna znanja o našoj pažnji i radnjama koje svesno ili nesvesno vršimo čitajući?
Pre svega, treba da razumete kako čitamo. Ako ovo pitanje posmatramo sa istorijske tačke gledišta, odnosno kako danas čitamo u poređenju sa prošlošću, možda je vredno obratiti pažnju na omladinu. Većina njih ne može da pročita ni nekoliko stranica knjiga jer su navikli da čitaju samo kratke odlomke na internetu. Čitanje je postalo zaista težak zadatak za novu generaciju: celo poglavlje je, po njihovim rečima, previše. Ali ova pitanja ostaju u oblasti proučavanja antropologa.
Čitanje sa biološke perspektive nije kontinuirano kretanje očiju kroz tekst, već brzi pokreti očiju nazvani „sakadama” i pojedinačne fiksacije. Fiksacije su kratka zaustavljanja na reči ili grupi reči koja traju otprilike 200 do 250 milisekundi. Ovo trajanje omogućava mozgu da obradi primljene informacije. Sakade su jedan od najbržih pokreta koje izvodi naše telo i odgovorni su za prebacivanje između tačaka fiksacije. Uz njihovu pomoć identifikujemo i usklađujemo opštu ideju teksta koji se našao u našem vidnom polje.
Da li se sakade i fiksacije razlikuju u zavisnosti od materijala na kome čitamo? Ili u zavisnosti od samog teksta?
Ove kategorije se razlikuju u zavisnosti od složenosti teksta, a takođe i od toga koji se grafički dizajn koristi. Drugi kriterijumi su da li je vaš tekst veliki ili mali, stil fonta, a posebno kontrast između pozadine i teksta. Podloga teksta je veoma važna, posebno kada je podloga obojena ili ima obojeni tekst na sebi, a ne samo da je napisano crno na belom.
U svom istraživačkom radu upoređujete dva fonta: Verdana i Georgia. Zašto baš ova dva?
Ovo su prva dva fonta koje je Matthev Carter dizajnirao posebno za elektronske medije. Pre toga smo u digitalnim medijima koristili fontove za štampane materijale, pa čak i ako su bili čitljivi u štampanom obliku, u digitalnom su stvarali određene poteškoće.
Koje su onda tipične razlike između fontova namenjenih štampanim i digitalnim medijima?
Prilikom kreiranja digitalnih fontova, Karter je pre svega obratio pažnju na piksele: da bi zbog najmanjih promena u stilu fonta bilo moguće uhvatiti što više piksela, a ne podpiksela.
Tokom naših eksperimenata sa čitljivošću na digitalnim medijima, ustanovljeno je da je za displeje bolje koristiti fontove koji imaju veću visinu malih slova. Pre nekoliko decenija, kada su rezolucije ekrana bile mnogo lošije, predloženo je da se ne koriste serif fontovi i fontovi sa različitim debljinama linija. Prema tome, Verdana je bila pun pogodak, a dugi niz decenija su samo sans-serifni fontovi zaista korišćeni za prikaze. Georgia je bila prvi ne serifni font koji se koristio za elektronski prikaz.
Da li je tačno je da su serif fontovi dizajnirani da nam olakšaju čitanje. Kako to funkcioniše?
Da, to je istina. Treba da shvatite da na serifima ne fiksirate pogled, jer su premali. Serifi vam pomažu da pratite tekst kako ga ne biste izgubili iz vida. Kada čitate knjigu, časopis ili novine, uvek se zaustavljate na grupi slova ili grupi malih kratkih reči, jer naš pogled može da uhvati oko šest slova odjednom. Uzimajući u obzir i periferni vid, možemo videti do 15 slova istovremeno. Mnoge studije kažu da je serif tipografija čitljivija. S druge strane, postoji suprotan stav - da su fontovi bez serifa jednako čitljivi. Jedino opšte mišljenje o serifima tiče se teksta male veličine. Kada je reč o malim slovima, serifi vam pomažu da brže obrađujete informacije.
A koja je prosečna veličina?
Za štampu je prosek od 8 do 12 pt, a za displeje bi trebalo da bude veći - počev od 14 pt (odnosno 19 px). U štampanim medijima ova cifra je manja, obično se koristi font veličine 7-8 pt, u tom slučaju se isplati koristiti serife.
Šta još utiče na naše čitanje sa stanovišta biologije?
Kada je u pitanju dugačak tekst, onda je sledeći važan aspekt rastojanje između susednih redova - interval. U toku istraživanja ispostavilo se da ako je interval pogrešno postavljen, onda se tekst ne može pročitati. Ovo je posebno teško ako je rečenica predugačka, teško je skoncentrisati se na nju i pročitati je do kraja, a da se ne izgubite. Svaki put kada smo testirali fontove na čitljivost, uzeli smo u obzir taj razmak, iako interval karakteristika fonta, on na kraju karakteriše njegov dizajn: da li je dobar ili loš.
Do kojih zaključaka dolazite u svom trenutnom istraživanju o fontovima Verdana i Georgia?
Lakše se čita u Verdani zbog parametara malih slova, a i zbog toga što su slova dovoljno široka. U poređenju sa Arialom i Helveticom, možete to jasno videti. U proučavanju čitljivosti, širina slova takođe igra ulogu, koja je u korelaciji sa brojem znakova na jednoj fiksnoj liniji. Važnu ulogu ima i interval, a posebno kontrast između fonta i pozadine. Takođe treba da obratite pažnju na levo, desno ili centralno poravnanje.
Zašto je kontrast između fonta i pozadine toliko važan?
Ne postoji formula koja odgovara svima, ali znamo da je kontrast jednako važan kao i pozadinsko osvetljenje. U našem istraživanju smo dokazali da je čista bela zapravo slabo pogodna za dugotrajno čitanje, nismo navikli na crno-beli kontrast u štampanim knjigama, pa se u e-knjige obično stavlja neka kremasta ili sivkasta boja.
Koje praktične zadatke može da reši vaše istraživanje?
Na primer, naučnici sada traže prikladnije fontove za osobe sa disleksijom. Postoje i istraživači koji veruju da vam neki fontovi pomažu da brže čitate, dok drugi veruju da font može olakšati pamćenje informacija.
Da li e-knjige imaju funkcije koje mogu olakšati čitanje bez potrebe da kopirate format štampane knjige?
Zašto uopšte kopirati format štampane knjige? Situacija je ista kao u Gutenbergovo vreme: kada je izmišljena štampa, prve knjige su bile istog dizajna kao i rukopisi koje su monasi prepisivali. To je bilo zato što smo se još uvek plašili novih proizvoda. Takođe, verovatno ne verujemo da možete dobiti isto zadovoljstvo, ista osećanja kada čitate roman na elektronskom uređaju kao u knjizi. Koristeći format štampane knjige, pokušavamo da ugradimo emocionalni angažman čitaoca.
S druge strane, nekako smo se navikli na format knjige i čini se da su potrebne decenije da se to promeni. Mislim da bi današnje tržište trebalo da posveti više pažnje prilagođavanju, učini fontove personalizovanijim i da čitaocu više slobode da menja dizajn. Na primer, glavna prednost e-knjige je, po mom mišljenju, to što se font za čitanje može povećati. Ovo je važno, posebno kada niste mladi.
Koje savete možete dati za dizajn e-knjige?
Mislim da elektronska knjiga ne bi trebalo da ima poravnanje po širini, čitalac može da dobije velike rupe između reči, zbog čega će tekst biti potpuno nečitljivim. Radi bolje čitljivosti, razmak između reči treba da bude što veći, ali iste veličine u celom tekstu.
Levo je tekst sa poravnanjem na levu stranu. Desno je tekst sa poravnanjem po širini, zbog čega se u njemu na nekim mestima pojavljuje povećan razmak između reči. Ilustracija: Bookmate Journal
Što se tiče pozadine, mnogi učesnici u eksperimentima kažu da ne vole da čitaju sa crnog ekrana. Istovremeno, rezultati pokazuju da su se takvi tekstovi najbrže čitali. Možda je tu igrala i negativna motivacija, hajde da što pre završimo čitanje na ovoj strašnoj sivkasto/crnoj pozadini. Ali ovde je opet sve relativno i zavisi od samog teksta. Uglavnom ne čitate knjige sa crnim papirom, mislim da je to boja za kraće materijale.
Kako prilagođavate svoju e-knjigu za čitanje?
Instaliram font u kome postoji razlika u debljini linija i serifa, verovatno zato što sam iz prošlog veka… Neću reći da mi je ovo omiljeni, ali često koristim fontove Mantika, to je, u stvari, ogromna porodica fontova koja ima šest ili sedam varijacija. Sviđa mi se i ovaj font jer je kerning (interval između dva susedna slova reči) pogodniji za slovenske jezike nego u nekim drugim fontovima. Tipično, fontovi se prave za jezike svetskih naroda - nemački, engleski, francuski i tako dalje. Kada sam prvi put objavila svoju drugu knjigu, koristila sam i varijaciju fonta Mantika, u kojoj je dizajner prilagodio kerning za slovenački jezik. Kasnije mi je napisao pismo da je ova porodica fontova poskupela, jer je prilagođena slovenskim jezicima.