Sarajevska duša i autor na tri adrese

Prava je retkost da Sarajevo nekome nije među pet najlepših gradova na Balkanu. Ako ne i najlepših – onda sigurno omiljenih – zbog toga što ima „ono nešto“. Ono nešto je ustvari duša grada, koja je ustvari tek presek skupa svih duša ljudi koji su u jednom gradu živeli i ostavili trag. Zato, do ljudi je. Često sam znao posle svojih putovanja da kažem svojim prijateljima da destinaciju lepom čine ljudi, jer same prirodne lepote ili arhitektura grada ne bi značile mnogo bez pečata koji ostave ljudi. Bio bi to onda grad bez duše, ostrvo bez duše, lepota bez mnogo sadržaja. Na svim svojim putovanjima, voleo sam da ustanem rano ujutru, odem u neki kafić u centar grada, naručim kafu uz doručak i samo posmatram ljude tog grada dok se kreću, pričaju, žure. Mislim da se tako najbolje oseti ta duša grada, a svaki je grad ima, ali se u nju ne može ući zagledan u jednu zgradu muzeja ili neki spomenik. Morate gledati ljude da biste osetili ritam grada.

Sarajevska duša je jedna od onih koje se ne zaboravljaju, kada je jednom osetite. U slučaju Sarajeva, mora biti da je do neverovatnog miksa neke jednostavne ljudske dobrote koja se sve ređe može sresti, kompleksne, teške istorije i kulturnog blaga koje taj grad poseduje. Ne znam, pomalo je neobjašnjivo, kao da je grad do danas zadržao ono što mnogima ne uspeva u vremenu kada je svaka lokacija ili lepota koja postoji dostupna na dva klika – nešto malo misterije, koja se promiče kroz lepi grad i među glasnom, dobrom rajom.

Nama do Sarajeva ne treba mnogo, a s obzirom na prazničnu simboliku ovih dana, vezanu za Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji veliki deo istorijske težine nosi upravo Sarajevo, dobar izbor knjige, koja se svakako može pročitati u dahu za nekoliko sati je „Kako ubiti gospodina Frojda“. Kako i zašto je važan fiktivni momenat u kom je Sigmund Frojd bio u Ostrožac zamku, razumećete ako tokom čitanja imate u vidu evropski kontekst toga doba. Ukoliko vas zanima istorija, pravo je vreme da pročitate ovaj roman čija je radnja smeštena u dane uoči verovatno jednog od najsudbonosnijih atentata u istoriji sveta. Atentat koji je uzet kao povod za Veliki rat (istoričari će se sporiti oko ovoga zauvek), ne samo da će zauvek obezbediti Sarajevu mesto u knjigama iz istorije i društva u celom svetu i tako ga učiniti besmrtnim gradom, već će mu biti i večni teret i očima kako već proteklih, tako i budućih generacija. I u Sarajevu se to oseti. Taj težak, jedan od najtežih, perioda istorije ljudske civilizacije, deo je sarajevske duše, besmrtne, namučene, ali i lepe, ljudske.

Radnja romana Kako ubiti gospodina Frojda odvija se sedam dana uoči atentata na prestolonaslednika Austrougarske Franju Ferdinanda 28. juna 1914. godine.

Čitajte

Ali Sarajevo je i za kafu i rahatluk u novembru, a knjige se najlepše čitaju uz njih, uključujući i istorijske romane. „Najradije bih rekao da pripadam jugoslovenskoj književnosti. Sada sam negdje između”, rekao je autor Dževad Sabljaković svojevremeno o romanu za koji nije osvajao nagrade onoliko koliko biste to očekivali tokom čitanja. Za Sabljakovića kažu da je čovek sa “tri adrese” – jedna u Francuskoj, druga u Bosni i Hercegovini i treća u Srbiji – i, meni se čini da samo takvi ljudi i mogu na pravi način pisati o Bosni i Hercegovini i njenim kompleksnim istorijskim događajima.

O ljudima Bosne i Hercegovine bi se moglo posebno i naširoko pisati. Ali, ja do danas na prostorima bivše Jugoslavije nisam čuo lepši akcenat od sarajevskog. Nisam upoznao ni veselije ni iskrenije ljude od Sarajlijki i Sarajlija. Taj njihov glasni smeh i ozarena lica – ah, to svuda sa sobom nose. To se zove duša. Sarajevo je moralo biti tako bogate duše i nikako drugačije.

ČITAJ DVA MESECA, PLATI 1! Iskoristi popust za nove korisnike i po ceni jedne mesečne članarine čitaj 60 dana.

Aktiviraj

• knjiga