Pod sloganom Povratak napisanih, u Beogradu je počeo Sajam knjiga

Nedelja. Ko zna koliko je sati. Okrećem se da pogledam sat na stolu i vidim da je četiri ujutu. Ko će dočekati jutro. Noć sam provela u izmaglici, prevrćući se, oblivena znojem i čekajući da u 08:00 alarm zazvoni. I pre njega sam bila na nogama. Spremanje, doručak, oblačenje. Da li sam sve spakovala, novac, cegere, kese?! Sve je tu! Još samo da krenem!

Ispred Sajma stižemo u pola jedanaest. Hmmm. Da li će biti gužve, kakvo je stanje?! Vrzma mi se sve to po glavi. Dok tražim parking shvatam. Sve je već puno! Ogroman autobus na sprat izbacuje grupu dece. Oni vrište i kikoću se dok nastavnice i učiteljice pokušavaju da ih smire. Za njime nailazi još jedan kombi, pun je naših komšija iz Bosne i Hercegovine. Odakle sav ovaj narod ovde u 11 ujutur?! Gledam oko sebe i ne dišem!

Negde u pauzama između stvarnosti i čarolije, nađoh konačno parking! Gužva je ogromna, i već počinje u grudima da me hvata ono staro poznato ushićenje! Šta me čeka kad zakoračim unutra?! Da li će Sajama biti u svom punom sastavu ili mi se sprema nešto drugo?

“Sajam knjiga je konačno onaj stari! Konačno je sve onako kako je bilo! I sve liči na onaj dobro poznati osećaj ljubavi i obožavanja!”

Cegeri tu, novac tu. Cegeri tu, novac tu. Ponavljam u sebi kao mantru. Na samom ulazu glavne hale, veliki bilbord Bookmate servisa. “Čitaj i slušaj knjige. Neograničeno. Svugde. 3 meseca 99 dinara.” Ulazim, prolazim onaj veliki tunel, i tada me sve odjednom zapljusne! Talas ljudi, cvrkutanje dece koja se guraju ispod štandova, miris knjiga i jedna velika magična vrata koja se spremaju da me usisaju dok se ja unezverena spremam da se pustim!

Sajam knjiga je konačno onaj stari! Konačno je sve onako kako je bilo! I sve liči na onaj dobro poznati osećaj ljubavi i obožavanja! Oko mene su razni štandovi, raznobojne knjige koje još samo ne vise na plafonu. Ljudi se kreću kao u nekom ritmu, glasovi postaju muzika i vi kao da upadate u neki trans.

Negde između rafova prepoznajem stara dobro poznata lica! Osećaj je fantastičan. Sve polako dolazi na svoje mesto. Još uvek sam ošamućena. Gledam ljude oko sebe. Svi nose kese u rukama, jedna devojka nosi mali crveni kofer za sobom. Poželela sam da imam jedan! Upala sam u najlepšu bajku sveta i ne želim da izađem.

Već na pola puta vidim da ovako neće ići.

Tri sata kasnije. Nit dovoljno cegera, nit dovoljno kesa a ni ruku sa sobom nisam ponela! Stanje je danas bilo ludo, sveopšte ushićenje i radost. Ogorman broj naroda, negde u daljini čujem i engleski jezik. Svi nasmešeni i veseli sa praznim novčanikom. Štandovi su postavljeni kao i svih prethodnih godina. Velike su gužve gde god da se okrenete. Malo mira sam uhvatila na Galeriji dok sam se penjala da se javim starim drugarima koje je situacija sa koronom odvojila na tri godine!

Shvatam na kraju da nemamviše vremena, i  da ništa nisam videla! Da toliko toga još treba da obiđem. Već pravim plan kada da idem ponovo dok pakujem stvari u auto. Adrenalin popušta, magične naočare su skinute. Kako sada doći kući a sakriti sve ove knjige?

Napet od početka do kraja, izuzetno oštroumno napisan, s nezaboravnim likovima, Mala prodavnica otrova je revolucionaran, opojan roman o tajnama, osveti i neverovatnim načinima na koje žene mogu da spasu jedna drugu uprkos viševekovnoj barijeri.

Čitajte

I glavno pitanje: Kada opet otići na Sajam knjiga?!

• knjiga