“Suština dobre književnosti je da leči, jer knjiga je lek ako je dobro pisana i pažljivo čitana”, rekao je predsednik odbora Sajma knjiga Dušan Kovačević.
Međunarodni Sajam knjiga u Beogradu, ulazi u treći dan. Sjajne tribine, dobri autori, popusti i pokloni, susreti izdavača, susreti čitalaca sa piscima, to je slika koja se može videti na najvećoj sajamskoj manifestaciji u regionu koja je posvećena književnosti.
““Književnost je oduvek povezivala ljude…Slogan štanda Rumunije glasi “Knjige za prijatelje”, rekla je ambasadorka Rumunije Silvija Davidoju”
Rumunija je ove godine počasni gost Medjunarodnog sajma knjiga u Beogradu, pa ćemo redove koji slede posvetiti ovoj zemlji i njenoj književnosti. Čitav program na Sajmu knjiga predstaviće Ministarstvo kulture ove susedne zemlje.
Ambasadorka Rumunije Silvija Davidoju naglasila je da je za tu državu velika čast da, posle pauze izazvane pandemijom, ima status zemlje počasnog gosta.
“Rumunija će tokom osam sajamskih dana predstaviti više od 30 autora. Ovo je trenutak kada se slavi rumunska književnost, tako da će se predstaviti one knjige koje imaju prevod na srpski.”
“Književnost je oduvek povezivala ljude…Slogan štanda Rumunije glasi “Knjige za prijatelje”, rekla je ambasadorka.
Rumunija će tokom osam sajamskih dana predstaviti više od 30 autora. Ovo je trenutak kada se slavi rumunska književnost, tako da će se predstaviti one knjige koje imaju prevod na srpski.
Kada zagrebemo po istoriji, dolazimo do podatka da je Njaskuovo pismo napisano 1521. godine, najraniji dokument napisan na rumunskom jeziku. Ovo pismo bilo je upućeno sudiji i gradonačelniku Brašova, Hansu Benkneru.
“Dadaizam predstavlja prvi rumunski umetnički i književni pokret koji je postao internacionalan.”
Religijski tekstovi iz 15. veka Psalitr iz Škeija iz 1482. godine i Voronecki kodeks predstavljaju najranije prevedene knjige na rumunski jezik, a prva knjiga štampana u Rumuniji bila je staroslovenska religijska knjiga iz 1508. godine. Prva štampana knjiga na rumunskom jeziku bila je Protestantski katekizam đakona Koresija iz 1559. godine, koju je štampao Filip Moldoveanul.
Mnoge kulture uticale su na razvoj rumunske književnosti. Posle 1918. godine, rumunska književnost ulazi u svoje zlatno doba. Tada se razvija i rumunski roman. Počeci modernog romana mogu se videti u delima Hortenzije Papadat-Bengesku i Kamila Petreskua. Dadaizam predstavlja prvi rumunski umetnički i književni pokret koji je postao internacionalan. Tristan Cara, pesnik i esejista, glavni je osnivač dadaističkog pokreta.
“Trenutno jedan od najčitanijih rumunskih pisaca je Mirča Kartaresku, čiju knjigu Lepe strankinje možete čitati na Bookmate servisu.”
Posle drugog svetskog rata na rumunskoj književnoj sceni izdvaja se ime Marin Preda. Njegov roman Porodica opisuje život i poteškoće obične seljačke porodice u predratnoj Rumuniji, a kasnije i pojavu komunizma u Rumuniji.
Trenutno jedan od najčitanijih rumunskih pisaca je Mirča Kartaresku, čiju knjigu Lepe strankinje možete čitati na Bookmate servisu.
Kartaresku je toliko značajan pisac, da bi svaka književnost trebalo da ga ima. Njegov ulazak u književne vode započinje 1978. godine. Studirao je rumunski jezik i književnost na bukureštanskom univerziteteu. Od nastavnika rumunskog jezika do gostujućeg predavača na Univerzitetu u Amsterdamu prošao je dug put na kojem je i pisao, a za svoje delo Telo dobio je i prestižnu Međunarodnu književnu nagradu.
Mirče Kartaresku je predstavnik bogate kulture Rumunije koja je u njemu našla snažnog i inventivnog tumača i stvaraoca. Njegovo pesničko i prozno delo je i posledica i polemički odgovor i slika vremena i sveta.
Zanimljivo je da i pored toga što Rumunija ima plodne pisce, nema laureata među dobitnicima Nobelove nagrade. Kada je 2009. godine, Herta Miler dobila Nobelovu nagradu za književnost, za svoja dela o životu u Rumuniji, Istočnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, progonima nemačke manjine u rumunskom delu Banata, kao i svojim esejima posledicama rata i svog izbeglištva u Nemačkoj, polemisalo se da li nagrada pripada i Rumuniji. Prvi roman Niderung izlazi u Rumuniji, cenzurisan je od tadašnje rumunske vlasti, tako da 1987. godine sa mužem književnikom Ričardom Vagnerom odlazi u Nemačku, gde živi do danas. Sama spisateljica je neposredno po dobijanju Nobelove nagrade izjavila „U Nemačkoj sam Rumunka, a u Rumuniji me smatraju za Nemicu.” Neosporna je činjenica da je Herta Miler rođena u Rumuniji.
“U petak i subotu, 28. i 29. oktobra, u sedištu Udruženja Književnika Srbije, biće organizovan Electric Night I i II. Tom prilikom tekstove rumunskih autora čitaće mladi srpski glumci. Muzičku podlogu obezbediće dva di-džeja iz Rumunije.”
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, na kojem Rumunija predstavlja počasnog gosta, biće više od 30 događaja i to ne samo na prelepom štandu, već i u gradu.
Za danas, 25. oktobar, planiran je panel na temu: “Rumunska proza danas. Kako smo živeli i kako smo “utekli” od komunizma”, u kojoj učestvuje i izdavačka kuća Partizanska knjiga.
Na temu Da li su istočno-evropski autori ušli u Evropu? Razgovaraće Gabrijela Adamešteanu u dijalogu sa Svetislavom Basarom, u sredu 26. oktobra, od 18 sati na štandu Rumunije.
“Tokom trajanja Sajma knjiga na štandu Rumunije razgovaraće se o savremenoj prozi, ali i poeziji, književnosti za decu, filozofiji, istoriji, ali i problemima i rešenjima u izdavačkoj industriji. Biće izloženo više od dve stotine naslova.”
Za četvrtak od 19 sati, izdvajamo predstavljanje projekta Temišvar 2023 - Evropska prestonica kulture.
U petak i subotu, 28. i 29. oktobra, u sedištu Udruženja Književnika Srbije, biće organizovan Electric Night I i II. Tom prilikom tekstove rumunskih autora čitaće mladi srpski glumci. Muzičku podlogu obezbediće dva di-džeja iz Rumunije.
U bogatom programu u subotu 29. oktobra biće obeležen jubilej 60. godišnjica od osnivanja Društva za rumunski jezik. A zanimljiv je i program pod nazivom “Jesenja književna salata” u kojem će Dragan Velikić biti u dijalogu sa Filipom Florijanom.
Za nedelju, poslednji dan Sajma knjiga, pripremljen je razgovor koji će se odvijati između književnih prevodioca iz Srbije - Zašto volimo i prevodimo rumunsku književnost?
Tokom trajanja Sajma knjiga na štandu Rumunije razgovaraće se o savremenoj prozi, ali i poeziji, književnosti za decu, filozofiji, istoriji, ali i problemima i rešenjima u izdavačkoj industriji. Biće izloženo više od dve stotine naslova.