Reč urednika: Književnost je jedna i nedeljiva!
Poput veza zlatnim nitima na svili, ispisuju se reči žena u književnosti. Ako književnost možemo da delimo po polovima, onda ćemo ovog marta žensku književnost okrenuti prema Suncu. Želimo da se žene, književnice čitaju, da se o njihovim delima priča, da se njihove knjige više štampaju, nagrađuju, digitalizuju.
Volim da čitam i ne delim književnost, ali je istina da se romani koje potpisuju ženski autori često smatraju komercijalnim i lakim štivom. Mnoge knjige današnjih autorki pisane su na duhovit i zabavan način, ali deleko su od lagane književnosti. Sa dvadeset i jednom godinom, punoletni smo u Novom veku, ali i dalje je ovo više muški, nego ženski poligon za razigravanje rečima. Pogledajte samo Amazon ili Wikipediju gde su književnice smeštene u posebne police: Woman’s, Women’s writing, Women’s fiction, dok takve police za muške autore ne postoje. Pod pojmom “žensko pismo” podrazumevaju se sve knjige koje potpisuju ženski autori. Marginalizaciju ovog pojma možemo naći u činjenici da je manje recenzija i književnih nagrada za dela koje potpisuju žene.
Margaret Atvud, čiju knjigu “Đavolji nakot” možete pročitati i na servisu Bookmate, svojevremeno je izjavila da “nijedna spisateljica ne želi da bude podcenjena jer je žena. Ali, malo njih, želi da bude definisano rodom ili ograničeno time da jedino njemu budu lojalne.” Da li književnost treba etiketirati ili je smatrati univerzalnom? Možda je upravo prihvatanje da postoje muški i ženski pisci put ka univerzalnosti, a u razlici među polovima je najveća snaga i moć.
Mart koji nam donosi proleće akcentovaćemo ženama u književnosti. Proslavićemo 8. mart, sa željom da Dan žena slavimo svaki dan. Razlika da smo žene i da donosimo život na svet, nešto je što ne želim da ignorišem. U muško ženskim polaritetima krije se naša kreativnost iz koje proističe snaga svakog od nas.
Kockice u mozaiku martovskog Žurnala obojiće nekoliko intervjua, zanimljivih priča, recenzija knjiga koje su potpisale žene. Ali, nećemo preskočiti muškarce, oni su tu kao najbolji začin. Dejan Stojiljković nam ekskluzivno predstavlja svoj novi serijal koji spaja istorijske i legendarne priče o Mustafi Golubiću. Više legenda nego stvarna osoba, više senka nego čovek, ratnik, ljubavnik, zaverenik, ubica… iz pera jednog od scenarista serije “Senke nad Balkanom” pokušaćemo da odgovorimo ko je bio Mustafa Golubić.
Ako pogledamo brojne spisateljice, prevoditeljke, urednice koje svojim radom urezuju dubok pečat, onda vidimo i koliko je veliki njihov doprinos. Uradili smo intervjue sa Jelicom Greganović, Keri Čin i Ljubicom Arsić. Predstavićemo vam portrete Emili Bronte, Džejn Ostin, Trejsi Ševalije i Tes Gertisen. Iz ugla izdavačke delatnosti ovog meseca predstavljamo Aleksandru Čabraja, prevoditeljku i Minu Kebin, urednicu.
Danilo Kiš je rekao da je književnost jedna i nedeljiva. Književnost koju potpisuje žena ravnopravna je muškoj. U mom čitalačkom svetu ne postoji muška ili ženska knjiga, postoji dobra ili loša, a ja uvek biram najbolje knjige koje su i vama dostupne na servisu Bookmate.