Tri korisne smernice za bolje razumevanje knjiga

Sve knjige su različite. Neke od njih nas muče svojom težinom, neke su nam kristalno jasne, a neke nas mesecima (često i godinama) proganjaju kako bismo odgonetnuli njihovo istinsko značenje.

U nastavku teksta slede tri smernice koje umnogome olakšavaju razumevanje pročitanog.

Prva smernica - Upoznavanje sa autorom dela

Nemoguće je razumeti „Stranca“, a da se pre toga ne zna da je Kami bio pobornik filozofije apsurda, da nije podnosio kalupe, da je bio zdušni protivnik smrtne kazne za koju je smatrao da je nedelotvorna i da ista zavisi samo od izabrane (ili nametnute) vlasti u datom trenutku vremena.

Nemoguće je razumeti lik Mersoa, a da se pre toga ne zađe u Kamijevu biografiju u kojoj stoje podaci da se protivio svrstavanju u bilo koju školu mišljenja, da je o religiji mislio na način da sebe nije smatrao ateistom, ali da nije verovao u Boga, i da se za njega pričalo da su mu ljudi bili draži od ideja.

Ne mogu se razumeti „Majstor i Margarita“ ili „Pseće srce“, a da se prenebregne informacija da je njihov autor, Mihail Bulgakov, vrlo često sarkastično i u prenesenom značenju prkosio tadašnjoj političkoj sceni.

Deo iz čuvenog romana „Majstor i Margarita“ gde Voland (Sotona) nastupa u moskovskom pozorištu, ne može se shvatiti bez poznavanja ideje da je ta scena zapravo kritika društva kao celine koja bespogovorno veruje u sve ono što donosi korist, odnosno celine u kojoj se vera gasi čim koristi nema. Ta upečatljiva scena iz pozorišta podrazumeva deljenje ogromne svote novca stvorene od strane Volanda prisutnoj publici, čija reakcija je divljenje i apsolutna vera u natprirodno, dok nakon spoznaje da je novac lažan, dolazi do masovne racionalizacije i zaključka da su Voland i njegovi pratioci ništa drugo do šarlatani i hipnotizeri.

Višestruko isprepletane niti različitih žanrova — satire, farse, fantastike i mistike, filozofske parabole, pa i melodrame, uz neodoljive primese sarkazma i prefinjene ironije — tvore magični svet ovog remek-dela, negde na granici zbilje i mašte, sna i jave.

Čitajte

Podatak da su Bulgakovljeva dela bila zabranjivana u to vreme takođe umnogome doprinosi njihovom verodostojnijem tumačenju.

„Dama sa kamelijama“, kao nezastariva ljubavna priča namenjena brojnim generacijama, bolje će se doživeti ukoliko se prethodno zna da je Aleksandar Dima Sin bio nesrećno zaljubljen u kurtizanu Mari Diplesi koja nije mogla pobeći iz okova pariskog podzemlja i koja je prerano napustila ovaj svet sa svega 23 godine od posledica tuberkuloze.

Nekoliko nedelja nakon njene smrti, sva njena imovina prodata je na aukciji kako bi se otplatili ogromni dugovi koje je godinama gomilala. Otmeni Parižani pojavili su se na aukciji, ali većina nije došla da licitira već samo da gleda. Među publikom zatekao se i Dikens.

Aleksandar Dima Sin napisao je „Damu s kamelijama“ za svega mesec dana, jer je to očigledno bio jedini način da zauvek pored sebe ima svoju ljubljenu Mari Diplesi. Ova priča inspirisala je mnoge umetnike iz različitih sfera umetnosti, a najpoznatija adaptacija jeste opera „Travijata“ koju je napisao Đuzepe Verdi.

Jedan od najvećih ljubavnih romana na svetu. / Henri Džejms

Čitajte

Imajući u vidu navedene primere, zaista je, pre čitanja knjiga (bilo to klasici svetske književnosti ili bestseleri), neophodno upoznati se sa njihovim autorom, jer svaka knjiga na određen način prikazuje svog pisca, i što je najvažnije, svaki pisac zauvek živi kroz redove onog što je napisao.

Druga smernica - Poznavanje konteksta vremena u kom je delo napisano

Isto koliko je značajno upoznati se sa biografijom autora čije delo planiramo da čitamo, za bolje razumevanje konkretne knjige, neophodno je i da se čitalac upozna sa kontekstom vremena u kom je to delo stvoreno.

Ovaj korak ne mora nužno da prethodi samom čitanju, budući da boljem razumevanju konkretne knjige doprinosi i upoznavanje sa vremenom stvaranja dela i tokom samog procesa čitanja, ukoliko se uz knjigu koriste i drugi izvori, poput dokumentaraca, istorijskih udžbenika ili onoga što je danas najjednostavnije za korišćenje – interneta.

Tako na primer, za bolje razumevanje „Orkanskih visova“, knjige koja govori o toksičnoj (ali mnogim čitaocima dopadljivoj) ljubavi između Ketrin i Hitklifa, potrebno je znati da je ista pisana između 1845. i 1846. godine, u periodu u kom je i dalje bilo nezamislivo i krajnje neprihvatljivo da žena piše. Emili Bronte je svoje i dan-danas rado čitano delo pisala u vreme u kom su žene morale da se kriju iza muških pseudonima kako ne bi bile na meti kritike i predrasuda.

Remek-delo engleske i svetske književnosti i jedna od najlepših ljubavnih priča svih vremena.

Čitajte

Da bi se na najbolji način razumeo roman „Džejn Ejr“, opet je nužno znati da je Šarlot Bronte stvarala u doba u kom su žene umnogome bile u senci svojih muževa i drugih pripadnika muške populacije. Znajući taj podatak, još veći značaj dobija lik Džejn, koja prkosi nametnutim pravilima i sama kreće u potragu za sopstvenom samostalnošću radi konačnog rascepa od muškarca kao „vrhunskog autoriteta“ tog doba.

Siromašna Džejn Ejr usamljeno je siroče koje živi u kući gospođe Rid, koja kćerku svoje pokojne zaove posmatra kao nepotreban teret i ne propušta priliku da joj to i pokaže.

Čitajte

Treća smernica – Zrelost i iskustvo

Realno posmatrano, većina nas, koliko god truda uložila, nije mogla tokom srednjoškolskih dana (ili u ranijoj fazi obrazovanja), na pravi (ili očekivani) način doživeti romane pooput „Starac i more“, „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“ i slično. Koliko god nastavnica srpskog jezika ili književnosti bila stroga i pretila jedinicom u dnevniku ukoliko se određena knjiga ne pročita do zadatog roka, jednostavno nije bilo moguće niti realno očekivati da se takva dela u tom uzrastu mogu iole razumeti na pravi način.

Jedan od najvećih romana ruske književnosti.

Slušajte

Međutim, ukoliko se ista ta dela pročitaju godinama kasnije, bez ikakvog pritiska od moguće jedinice u dnevniku, priča je potpuno drugačija. Tek onda se na (približno) pravi način mogu doživeti romani koji spadaju u domen klasične i ozbiljnije književnosti.

I za kraj, ono što je možda čak i najbitnije, za razumevanje određenog književnog dela potrebne su stranice i stranice prethodno pročitanog, budući da je čitanje „sport“ koji kao i svaki drugi, isključivo vremenom daje sve bolje i vidljivije rezultate.

• knjiga