Teško da postoji period u istoriji koji je ispisao toliko tužnih životnih priča kao Drugi svetski rat. On nije samo tačka prekretnica u svetskoj istoriji, već i u svakoj mogućoj grani umetnosti, pa tako i književnosti.
Osim što je ovaj rat direktno uticao na stil književnosti što je zapravo tema za neki drugi put (jer bi onda ovaj članak bio dugačak kao red na šalteru u Pošti), on je takođe odneo toliko, toliko toga. Nebitno da li u ruke uzmete roman, publicistiku, TV seriju ili film; čim vidite da je tema Drugi svetski rat, znate da morate spremiti maramice jer sigurno neće biti srećna priča. I to i jeste jedan od razloga zašto volimo da čitamo i gledamo o ovom ratu - osetimo se kako je najteže vreme prošlo, te se možda lakše pomirimo sa problemima koje imamo, ili sa onim koje ćemo tek imati. Ali zato, u moru knjiga o ovom užasnom periodu, kako za svet tako i za Evropu, teško je pronaći one koje imaju neku dozu književnog kvaliteta. Da bi istorijski roman bio uspešan i dobar, potrebno je jako dobro istražiti period o kom se piše - u ovom slučaju Drugi svetski rat. Evo tri knjige o ovoj temi koje možete pročitati ukoliko tražite nešto da vas malo rastuži ali i da vam na jedan realan način dočara ovaj period. Svaka od njih ima nekih istorijskih tačnosti, od heroja, preko zlikovaca, pa sve do mesta o kojima nismo znali mnogo.
Džim Šepard - “Knjiga o Aronu”
Od svih priča iz Drugog svetskog rata, najtužnije su one ispričane od strane dece. Pisac Džim Šepard je fasciniram istorijom, i sva svoja dela bazira na istoriji, istorijskim likovima i činjenici da je čovečanstvo od samog svog začetka prepuno mana. U romanu ‘’Knjiga o Aronu’’, on priča kratku priču o malom dečaku u sred Drugog svetskog rata i njegovu tragičnu sudbinu, a ujedno i tužne životne priče hiljade mališana. Kako i sam naslov knjige otkriva, glavni junak ovog romana je Aron, koji ima samo osam godina kada ga upoznajemo.
Roman počinje rečenicom ”Otac i majka su mi dali ime Aron, ali otac je govorio da je trebalo da mi daju ime Šta Si Sad Uradio”, što automatski dosta govori o odnosu oca prema Aronu. On sa svojom braćom i roditeljima živi u malom stanu u Varšavi, u kom živi pod strogom ”diktaturom” svog oca i starijeg brata, dok poseban odnos ima samo sa majkom i mlađim bratom. U trenutku kada Nemci okupiraju Poljsku, vojnici pretvaraju deo grada u kome Aron živi u totalni geto u kome vlada glad, prljavština i bolest. Aron će pronaći druge vršnjake i sa njima će se upustiti u borbu za preživljavanjem, tako što će iz lokalnih kuća krasti hranu koju će kasnije međusobno deliti. Međutim, kada Aron postane siroče, njega će život poslati u sirotište koje vodi Januš Korčak (koji je prava istorijska figura), koji će deci postati mentor i roditelj. Januš Korčak je bio pedijatar, pedagog i pisac dečijih knjiga, koji je upravljao Domom siročadi u Varšavi. Nakon nekoliko meseci provedenih u zatvoru u toku Drugog svetskog rata, on se vraća da radi u Dom siročadi koji se tada nalazi u Varšavskom getu (u kom je priča samog romana smeštena). Ono što Januša Korčaka čini jednim od većih heroja Drugog svetskog rata je to što je u trenutku kada su deca iz njegovog sirotišta poslata u koncentracioni logor Treblinka, on otišao zajedno sa decom i zajedno sa njima ušao u gasnu komoru. Da li je takav slučaj i u romanu ‘’Knjiga o Aronu’’ i da li je takva i Aronova sudbina, prepuštam vama da otkrijete.
Marek Halter - “Staljinova ljubavnica”
Ukoliko biste birali roman po naslovu, pretpostavljam da ovaj ne bi uzeli osim ako ne očekujete neku jeftinu ljubavnu priču, ali tu biste pogrešili. Originalni naslov ovog romana je ‘’L’inconnue de Birobidjan’’ (što bi u nekom slobodnom prevodu bilo Nepoznanica Birobidžan), i ovaj roman se ne bavi Staljniovom ljubavnicom per se, već baš Birobižanom o kom zapravo, ne znamo ništa. Naime, Birobidžan je grad u Rusiji i glavni grad Jevrejske Autonomne Oblasti na dalekom istoku Rusije. Kao grad, osnovan je 1937. godine i imao je za cilj da, za vreme Staljinove vladavine bude sedište svih jevreja u SSSR. On je i trenutno grad u Rusiji i broji malo manje od 75000 stanovnika.
Glavna junakinja romana, na koga se i sam naslov knjigee odnosi je Marija Ejpron koju upoznajemo u Vašingtonu 1950. godine pred Komisijom za antiameričko delovanje. U toku je ”lov na veštice” za vreme Makartijevog režima, koji je za cilj imao da se bori za antiameričko delovanje i samim tim osudi sve špijune koji su učinili bilo šta protiv Sjedinjenih Američkih Država za vreme Drugog svetskog rata. Marija Ejpron je jedna od osuđenica – ona je naime ušla u SAD sa lažnim pasošem i ubila Majkla Ejprona, američkog tajnog agenta koji je bio na misiji u Sovjetskom Savezu. S obzirom na to da Marija Ejpron tvrdi da nije kriva, ona započinje svoju priču koja datira od Moskve, od davne 1932. godine, kada je bila glumica u jednom moskovskom pozorištu i živela pod njenim pravim imenom – Marina Andrejeva Gusejev.
U svom svedočenju Marina otkriva kako je to bilo biti glumica u Moskvi u tom periodu, otkriva i njen jednovečernji odnos sa Staljinom, kao i celu njegovu porodicu; ali isto tako otkriva i razloge zbog kojih je od njega pobegla u Birobidžan, iako nije jevrejka. Ona u Birobižanu upoznaje Majkla Eprona za čije je ubistvo optužena, i njih dvoje se zaljubljuju. E sad, na koji način se priča nastavlja, kako je ona završila u Sjedinjenim Američkim Državama sa titulom Majklovog ubice, i da li Marina zaista govori istinu ili je samo izvandredna glumica - pitanja su na koja vam neću dati odgovor ja, već roman.
Heder Moris - “Tetovažer iz Aušvica”
‘’Tetovažer iz Aušvica’’ je svakako roman o kom se dosta pričao od kako je izašao. Ovaj roman prati istinitu priču Lalija Sokolova, jevreja iz Slovačke koji je radio kao tetovažer u koncentracionom logoru Aušvic 2 Birkenau gde je tetovirao brojeve svim zatvorenicima na ruke. U jednom trenutku, dobio je da tetovira grupu ženskih zatvorenica koje su tek pristigle, među kojima se nalazila i Gita Furman, koja će u romanu da predstavlja njegov ljubavni interes. Ceo roman se bavi njihovim životom i snalaženjem u koncentracionom logoru Aušvic 2 Birkenau, kao i način na koji su preživeli. Ono što ovaj roman nudi osim priče o Laliju i Giti, jeste jedan izveštaj ne samo o načinu života u koncentracionom logoru, već i o već postojećim istorijskim ličnostima, od kojih je najzvučnije ime doktor Mengele.
Roman ‘’Tetovažer iz Aušvica’’ nikako nije biser književnosti, jer Heder Moris nije spisateljica romana, već scenarista i to se tačno vidi. Rečenice su izuzetno jednostavne, ali s druge strane, ukoliko Vas zanima dirljiva i lepa priča Lalija Sokolova, onda mu možete dati šansu.
Autor teksta: Marko Kovačević (@Bukmarkic)
