Voleti zauvek znači živeti zauvek
Paolo Koeljo je pisac čiji je književni opus obeležen buntovnom mladošću autora, magijom, okultizmom, hipi pokretom, žurnalistikom i pisanjem pesama za brazilske pop zvezde. Hodočašće do Santijaga de Kompostele dugo 830 km inspirisalo ga je da napiše roman “Dnevnik jednog čarobnjaka”, a nakon ovog još šesnaest romana koji su godinama zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Voleli smo i volimo dela Paola Koelja, dragog gosta Beograda i najčitanijeg stranog pisca u Srbiji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. U ovom tekstu biće reci o Koeljovom romanu “Preljuba”.
Pre nego što počnem da pišem o ”Preljubi” moram još malo o Koelju, ne zamerite mi. Iznenadni i neuobičajeni događaji u njegovom životu, za mnoge neočekivano pokrenuli su lavinu kreativnosti i stvaralaštva. U jednom delu svog života bio je zatvoren u psihijatrijskoj bolnici i to zbog ljubavi. Zatočenik ljubavi prema književnosti! Jesmo li i svi mi zatočenici vremena promenjenih vrednosti tzv. nove normalnosti, samo u iluziji da ne boravimo u objektima zdravstvenih ustanova? Ne znam odgovor na ovo pitanje, Koeljo bi možda znao, ali ono što sigurno znam, to je da je književnost lekovita i da vreme koje imamo, a čiju smo dragocenost uvideli proteklih meseci možda više nego ikada ranije, nećemo uzalud potrošiti ako ga posvetimo literaturi.
Pisac neobične biografije, u Ginisovoj knjizi rekorda zabeležen je kao “najprodavaniji živi pisac na svetu” brojevi govore više od reči, u 150 zemalja prodato je više od 325 miliona njegovih knjiga.
Nije prvi put da Koeljo piše o ljubavi, da li je moguće imati sve ma šta značilo to ”sve” i biti nesrećan, zadovoljiti želju i želeti još više, kako izgleda kada prošlost vratimo u svoj sadašnji život, a nezadovoljstvo svakodnevicom ispunimo strašću u zabranjenoj vezi. Umemo li da prepoznamo pravu ljubav i ako ona uopšte postoji, šta je onda ne prava ljubav koja sasvim sigurno ne postoji. Ili je ljubav ili nije ljubav… odgovore na ova pitanja i razrešenje nedoumica dobićete čitajući roman “Preljuba”.
“Pisanje je previše intiman čin” govorio je pisac ovog dela, da li je i preljuba previše intiman čin da bi drugi o njoj polemisali, to je otvorena knjiga do čije zadnje stranice nije moguće doći zato što uvek neko zatvori knjigu na pola…
Ovim romanom kao svim drugim koje je napisao, autor se obraća svim čitaocima podjednako ne razdvajajući ih na one kojima je tematika romana bliska i one druge koji će roman pročitati samo zato što ga je pisao Paolo Koeljo.
Linda, glavna junakinja, žena je u tridesetim godinama koja živi naizgled savršen život baš onako kako se nama čini da je savršenstvo uvek dostupno drugima. Novinarka je u sretnom braku i skupom gradu Ženevi, ima supruga uspešnog u poslu i decu. Linda ima sve i nema ništa, nesrećna i izgubljena u svakodnevici zapada u apatiju i ravnodušnost.
Zvući li vam poznato refren iz jedne pesme “život iz rukava izvuče nekog keca” skoro uvek i skoro svakome sudbina priredi neočekivane obrte, tako i Lindi život upriliči susret sa Jakobom, njenom mladalačkom ljubavi, uspešnim političarem. Gde počinje sa politikom teško da že biti srećan kraj, možda će te pomisliti, ali Lindu u život vraća, strast.
U ”Preljubi” se preispituju “linije u pesku” između ljubavi i zaljubljenosti, kratkotrajne avanture i dugotrajnog samouništenja. Kao i u svim svojim romanima i u ovoj knjizi Koeljo problematizuje životne teme ljudi koji se nađu na životnim prekretnicama i iskrenom suočavanju sa sobom.
“Jer živeti znači voleti” – zvuči vam poznato, zar ne?