Žene menjaju istoriju
Imajući u vidu da se u mesecu martu obeležava Međunarodni dan žena, kao znak sećanja na brojne proteste protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja i pomena na borbu za ravnopravnost žena i muškaraca na svim poljima, a naročito na domenu prava glasa, Bookmate je odlučio da upravo ovaj mesec posveti ženskim spisateljicama i njihovom snažnom uticaju na razvoj književnosti.
Jedna od žena koja je umnogome doprinela svetskom napretku na polju književnosti i koja je ostavila duboko ukorenjen trag svojim radom, bila je svakako, kontroverzna Emili Džejn Bronte, jedna od spisateljica koja je ostala upamćena po gotski obojenom romanu „Orkanski visovi“. Ovaj roman objavljen je 1847. godine, a kao njegov autor označena je „Elis Bel“, pseudonim pod kojim je pisala jedna od sestara Bronte, Emili.
Rođena 1818. godine u Torntonu (Jorkšir, Engleska), Emili je bila jedna od šestoro dece sveštenika Patrika Brontea i Marije Branvel. Ono što je umnogome doprinelo razvoju stvaralačkih književnih sposobnosti kod sestara Bronte, bilo je maštovito stvaranje imaginarne zemlje pod nazivom Gondal od strane Emili, Šarlot, En i njihovog brata Branvela. S tim u vezi, brojni radovi, zapisi i pesme iz tog perioda, smešteni su upravo u navedenu imaginarnu zemlju.
Kada joj je bilo 28 godina, Emili Bronte i njene sestre objavile su zbirku pesama pod svojim pseudoninima. Odluku da ne objavljuju radove pod svojim pravim imenima, sestre su donele iz razloga što su smatrale da bi zbog toga bile na meti predrasuda i stereotipnih aluzija toga vremena u pogledu žena koje su se osmelile da pišu i da svoje radove učine dostupnim javnosti. Dakle, vreme u kom su one stvarale, svakako su karakterisali prekorni pogledi i brojni negativni komentari koji su insinuirali da žene ne bi trebalo da se bave pisanjem. Međutim, upravo je prkos brojnih žena, pa i sestara Bronte, doprineo kasnijoj borbi za ravnopravnost žena i muškaraca, koja nažalost, i dan-danas traje.
Prkos, otpor i hrabrost Emili Bronte najdominantniji i najizraženiji su bili 1847. godine, kada je objavila svoj jedini roman, „Orkanski visovi“, roman koji ruši sve stereotipe, koji iskače iz ukalupljenosti toga doba i koji menja tok i pravac razvoja književnosti. Imajući u vidu promene koje je doneo ovaj klasik engleske (a i svetske) književnosti, isti je pri objavljivanju bio na oštroj meti kritike, a jer je upravo izlazio van svih okvira i granica komfora tadašnjeg pisanja. S tim u vezi, bunt protiv ukalupljenosti i društveno prihvatljivih normi ponašanja, uz primesu inovativnosti i nezastarivosti predstavljaju srž klasične književnosti. Takođe, veliki deo čitalačke publike toga doba čvrsto je verovao da se iza pseudonima “Elis Bel” krije muškarac, a zbog nasilnih, mračnih i donekle uznemirujućih elemenata “Orkanskih visova”.
Život ove britanske spisateljice obavijen je velom misterije koji čak ni brojni biografi nisu uspeli u potpunosti da skinu, iz razloga što postoji jako malo informacija o njoj. S tim u vezi, smatra se da je bila povučena, introvertna i da joj je najbolja prijateljica bila njena sestra, En. Emili Bronte preminula je jako mlada, samo godinu dana nakon objavljivanja “Orkanskih visova”, u svojoj tridesetoj godini, od posledica tuberkuloze. Najveći izvor podataka o njoj (doduše veruje se, nepouzdanih i neverodostojnih), bila je njena starija sestra Šarlot, koja je nakon Emiline smrti, menjala sadržinu njenih pesama i radova, čineći ih “društveno prihvatljivijim” i ukalupljenim.
Iako je iza Emili Bronte ostao samo jedan roman, isti je toliko nadmoćan, stilski i deskriptivno jak da i kada se čita i obrađuje na časovima književnosti 174 godine nakon njegovog objavljivanja, sile koje se kriju unutar njegovih stranica, gotovo opsedajuće mame nove generacije čitalaca i ne puštaju ih. Upravo kroz stranice ovog romana, i dan-danas živi Emili Džejn Bronte, jedna od žena koja je svojim buntom i prkosom doprinela promeni razvoja istorije književnosti.