Danima sam se čudila zašto je svi na instagramu spominju sa tolikim ushićenjem i čvrsto sam rešila da me ne zanima i da ne planiram da je čitam.
Dogodilo se isto ono što se desi kada kažete „Neću nikad!“, a to je da uradite to i da vam se još i toliko dopadne da ne znate šta biste radili u životu da ste to propustili.
A onda se, par meseci nakon toga, desilo da je sanjam. Iako volim da čitam, smatram da u svemu treba da pronađemo meru i balans, ali da sanjam da čitam – to mi je već bilo malo previše i tako sam rešila da uđem na bookmate apliakciju i vidim šta to ova knjiga ima da kaže. Ako je bila tako uporna da dođe do mene u snu – možda je to neki znak da bi trebalo da joj posvetim pažnju i na javi.
Ona kreće toliko slatko i divno, imate utisak da čitate neki lagani tinejdž roman. Malo podseća na Nušića ili neku lektiru za osnovnu školu. Od opisa školskih klupa i života jednog dečaka vi ne očekujete mnogo u početku.
Kroz knjigu se smenjuju likovi: od dečaka i devojčice iz odeljenja, preko profesora istorije, razrednog i roditelja. Svi oni vode ka priči o Željku Niševiću, jednom dvanaestogodišnjem dečaku. Deca se ne druže sa njim, ima slabe ocene i jasno je da oskudno živi.
Knjiga govori o besmislu rata iz ugla deteta. O žrtvama i o onim neprimetnim, svakodnevnim, malim herojima koji iako izgledaju čudno i daleko – nose velike terete na svojim leđima.
„Petodinarke“ su izuzetno kratka i efektna knjiga. Poenta je prenesena vrlo jasno, toliko da vas zaboli, a uz pomoć toliko malo strana i reči.
Želela bih da postane lektira i da je pročitaju svi, makar na Balkanu, jer je teško da će na nju neko ostati ravnodušan. Kako je čitate, od te neozbiljne i vesele priče sa početka saznajete sve surovije i realnije stvari, priča o posledicama rata, a da vi maltene to i ne primetite sve dok ne bude potpuno jasno na samom kraju šta je suština priče.
Kako sam navela u svojim utiscima na goodreads-u: „Ovako se piše knjiga!“. Volela bih da čitam još autorovih dela. Knjigu sam kupila, nakon što sam je u jedva sat i po vremena slistila na bookmate aplikaciji, što preporučujem i vama da uradite. Ne budite lenji, nego trk na bookmate ili u obližnju biblioteku, jer mi je zaista žao što ova knjiga ne dobija onoliko pažnje koliko zaslužuje.
Вјечност је, синко мој, непреводива у мјерне јединице.
Да ли заиста верујеш да тачно запамћени датуми којекаквих битака могу да буду вреднији од једне његове ноћи проведене у избегличкој колони?
Остали су учили о ратовима, он је у рату био!Он се у рату борио.Жељко Нишевић је из рата изашао жив, заједно са породицом.Како то, Богдане, може бити оцењено јединицом?
Тишина.Дугачка као Дунав.Широка као песма. И дубока као суза које нема.
Autor teksta: Milica Stojiljković (@bymilicas)