Pas koji nas je naučio šta znači biti čovek

Sigurno znate kako je to – razboli se čovek, dobije nešto nalik na grip, u suštini ništa strašno, ali ne može da leži, ne može da sedi, ne može da spava, ne može čak ni da čita nešto, i jedino o čemu može da misli je da ponovo ozdravi.

U takvom sam stanju bio otprilike pre nekoliko dana, kada je Bookmate objavio još jednu ekskluzivu – novi roman Ivana Tokina, Pas.

Na moju sreću, roman je objavljen i kao audio-knjiga, te sam mogao bez napora da je slušam i uživam.

Ivan Tokin i Bookmate Originals predstavljaju roman Pas, konačno kao elektronsku i audio-knjigu!

Slušajte

Iako smatram da sam neko ko ima jasnu sliku o svetu oko sebe i nije zaokupljen samo „ljudskim“ stvarima, ovaj roman mi je dao, odnosno bar me je podsetio na to, da postoji perspektiva života koja nije ona koju mi dvonošci imamo, a koja je podjednako validna. Na svetu ne postojimo samo mi, sa svim iskonstruisanim ritualima međusobnog ophođenja i zamišljenim potrebama i potrepštinama, postoje celi svetovi mimo nas, a neki od njih su na kraju ljudskiji nego što mi možemo da zamislimo.

Roman Pas je jedna priča o odrastanju, o životu, ljubavi, gubitku, porodici, avanaturi, pa čak i o bivšoj Jugoslaviji (iako se odigrava u moderno doba, počinjemo 2008), a sve to iz perspektive psa koji pripoveda.

E, sad, pažljivi čitalac će reći kako tako nešto nije ništa novo i možda će upirati prstom u Razmišljanje jednog običnog srpskog vola Radoja Domanovića, i to ne bi bilo mnogo pogrešno, s tim što je Pas mnogo, mnogo više od toga i ne služi toliko kao kritika ljudskog društveno-političkog sistema, koliko kao podsetnik na jednostavne i zaista bitne stvari u životu, a koje mi ljudi u Matriksu potpuno zaboravimo.

“Osim što smo naučeni da ne gledamo dalje od svog nosa, oguglali smo na mnogo toga u životu i ne umemo da osećamo i saosećamo s drugim bićima.”

Dugo mi se nije desilo da me neki roman u razmaku od nekoliko strana skoro skroz rasplače, a onda nasmeje do suza, kao što je bio slučaj s nekim scenama u ovom romanu. Potpuno svakodnevne stvari i situacije na koje u stvarnom životu ne bismo imali nikakvu posebnu reakciju, ispričane kroz pogled stvorenja poput Tokinovog Psa poprimaju skroz novu dimenziju i dubinu koje nismo ni svesni, jer osim što smo naučeni da ne gledamo dalje od svog nosa, oguglali smo na mnogo toga u životu i ne umemo da osećamo i saosećamo s drugim bićima realnost života koja nam bukvalno promiče pred već pomenutim nosem.

No, ne treba pomisliti da Pas ljude predstavlja kao neke zle, ohole, diznijevske negativce – naprotiv. Većina ljudi koji se pojavljuju u priči su obični ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, a koje životinja vidi kao udomitelje, prijatelje, hranitelje.

Svakako pak ne čudi što se Pas najbolje slaže s decom, jer deca imaju nesputan pogled na svet i život.

I upravo u tome leži verovatno najveća vrednost ovog romana – postavljanje stvari u perspektivu.

Zašto nam je tako lako da „na keca“ prihvatimo Psa kao naratora i saživimo se s njim i njegovom perspektivom života? Verovatno zato što negde duboko u sebi osećamo veštačke stege modernog života koje smo nametnuli sami sebi – što kao pojedinci, što kao društvo, a koje nas sputavaju da živimo „punim plućima“ i potpuno svesni sebe i sveta oko sebe.

Jer – na kraju krajeva, sve se na kraju svede na to da svi želimo toplinu doma, hranu za telo i dušu i nekog da volimo i da nas voli.

Ponekad je samo potreban jedan Pas da nas podseti na to.

Pas voli beskrajno i ostavlja bezdušno. Pas je jak, brz i slobodan. Pas ništa ne zna i sve mu je jasno. Ovo je knjiga o njemu.

Čitajte

• Ivan Tokin
• Pas
• elektronske knjige
• audio knjige
• Bookmate Originals