Parovi koji su obeležili književnost

Širom sveta, februar je poznat kao mesec ljubavi, mesec u kom se četrnaestog dana obeležava Dan zaljubljenih ili Valentinovo, a Srpska pravoslavna crkva tog dana obeležava Svetog Trifuna i proslavlja praznik pod nazivom „dan ljubavi i vina“. Prema narodnom verovanju, smatra se da će, ukoliko na ovaj dan padne kiša, čitava godina biti plodna.

Istorijski posmatrano, praznik zaljubljenih u sebi sadrži kako odjeke hrišćanstva, tako i elemente rimske tradicije, a priče i legende o njegovom nastanku brojne su i veoma raznovrsne.

Jedna od njih pripoveda o svešteniku Valentinu koji je živeo u doba Klaudija II. Klaudije je tokom svoje vladavine zauzeo stav da su muškarci bez žena i porodica mnogo bolji vojnici i ratnici, te je stoga strogo zabranio mladim momcima da stupe u brak. Sveštenik Valentin je, doživljavajući navedeni stav pogrešnim i bogohulnim, krišom nastavio da sprovodi obrede venčanja, a kada su njegove radnje otkrivene, Klaudije ga je osudio na smrt.

Pored navedene, postoji i legenda koja povezuje Dan zaljubljenih sa paganskim običajem pod nazivom Luperkalija koji se održavao 15. februara svake godine u Rimu. Reč je o izuzetno krvavom i nasilnom festivalu posvećenom rimskom bogu Faunu i osnivačima Rima, Romulusu i Remu, a čiji cilj je bio spajanje parova i otklanjanje zlih sila i duhova u pogledu neplodnosti. S tim u vezi, prema nekim shvatanjima, Dan zaljubljenih upravo je vid hrišćanizacije navedenog festivala, i obeležava se na isti dan.

Bez obzira na način nastanka praznika ljubavi, jedno je sigurno – zaljubljeni parovi širom sveta svakog 14. februara jedni drugima priređuju iznenađenja, poklone i različite znake pažnje.

A pošto ljubav uvek dolazi u raznovrsnim formama, i svaki njen vid je unikatan i neponovljiv, u nastavku teksta predstavljamo vam različite parove koji su obeležili književnost.

Uve i Sonja („Čovek po imenu Uve“, Fredrik Bakman)

„Nemoj da ti padne na pamet da umreš pre mene“, rečenica je koju je, nakon gledanja filma, izgovorio suprug organizatorke pretpremijere ekranizacije „Čovek po imenu Oto“, snimljene po Bakmanovom nadaleko poznatom romanu „Čovek po imenu Uve“ sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi. Upravo navedena rečenica u sebi sadrži svu snagu jedne ljubavne priče, a čiji književni predstavnici su Uve i Sonja. Bakman svojim čitaocima donosi najdžangrizavijeg i najzadrtijeg čoveka svih vremena, čija se glavna zanimacija ogleda u kritikovanju komšija i svakodnevnoj proveri da li se njegovi susedi pridržavaju (ponekad i izmišljenih) pravila. Međutim, iza fasade tog mrguda krije se priča o ljubavi neverovatnih razmera, i dovoljno je reći da je Uveov svet pre Sonje bio crno-beo, a da je ona za njega bila čitava paleta boja.

Džejn Ejr i Edvard Ročester („Džejn Ejr“, Šarlot Bronte)

Velika razlika u godinama, poreklu, socijalnom statusu, obrazovanju, bogatstvu – sve od navedenog postaje krajnje irelevantno kada se dogodi ljubav. O tome najbolje svedoče Džejn Ejr i Edvard Ročester, likovi proistekli iz pera jedne od sestara Bronte, Šarlot. Njihova priča je sve samo ne klasična, klišeirana pripovest kakvu biste možda očekivali s obzirom na vreme nastanka romana. Ne, upravo suprotno, Džejn je odraz svih onih žena koje su svesno odabrale da postanu samostalne, izgrade sebe u potpunosti kao zrele i samosvesne ličnosti, pa da se tek onda posvete emocijama. Navedeno nikako ne umanjuje količinu ljubavi između Džejn i Edvarda, štaviše samo je čini sigurnijom i trajnijom. Jer, kada su obe osobe u jednom partnerskom odnosu u potpunosti izgrađene, sigurne u sebe i znaju šta žele, ljubav je neminovna, a sve (eventualne) razlike postaju nebitne.

Nakon školovanja, prihvata posao guvernante na Tornfildu, velikom gospodskom imanju, gde prvi put u životu pronalazi i ljubav.

Čitajte

Odisej i Penelopa („Odiseja“, Homer)

Kada je ljubav u pitanju, razdvojenost ništa ne znači. Svedoci navedene tvrdnje su Odisej i Penelopa, ljubavni par koji biva razdvojen najpre Trojanskim ratom, a potom i Odisejevim desetogodišnjim putovanjem kući na Itaku. Tokom njegovog dvadesetogodišnjeg odsustva, Penelopu su opsedali brojni prosci sa željom da osvoje njenu naklonost. Jedna od legendi kaže kako je Penelopa izjavila da će se udati čim istka pogrebnu košulju Odisejevom ocu Laertu, te je, kako bi dobila na vremenu, čvrsto verujući u Odisejev povratak, svake noći parala ono što je preko dana istkala. I tako punih dvadeset godina. Po povratku na Itaku, mitologija tvrdi da je Odisej pobio sve Penelopine prosce, a ona je i do dana današnjeg ostala simbol vernosti. O tome svedoči i etimologija njenog imena, budući da je reč „PENELOPE“ izvedenica grčke reči „penelops“ koja označava divlju patku, životinju koja je po svojoj prirodi monogamna.

Neimenovana žena i Maksim de Vinter („Rebeka“, Dafne di Morije)

Da li svog partnera volite toliko da biste mu pomogli čak i u prikrivanju zločina? Ukoliko je vaš odgovor „da!“, vreme je da se upoznate sa neimenovanom ženskom junakinjom romana „Rebeka“, spisateljice Dafne di Morije, kojoj ni jeziva kućepaziteljka gospođa Denvers, ni mračna atmosfera imanja Menderlej, pa čak ni duh „idealne“ supruge Maksima de Vintera ne mogu ništa kada je prava ljubav u pitanju. Glamurozni balovi, tajanstveni posetioci, zvukovi uzburkane vode, misterija – samo su neki od detalja koji vas čekaju u bezvremenom klasiku o opsesiji koji je do sada dobio više ekranizacija.

Noćas sam, u snu, opet bila u Menderleju. Ovim rečima druga žena gospodina De Vintera uvodi nas u misteriozni svet zlokobnog i zloslutnog imanja Menderlej koje se nalazi na vetrovitim kornvolskim liticama.

Čitajte

Margerit Gotje i Arman Dival („Dama s kamelijama“, Aleksandar Dima Sin)

„Dama sa kamelijama“ predstavlja roman o zabranjenoj ljubavi kojoj je papir dozvolio da se dogodi. Naime, sam Aleksandar Dima Sin bio je zaljubljen u kurtizanu Mariju Diplesi, a njihova ljubav jednostavno nije bila društveno prihvatljiva za to vreme. Stoga, on je odlučio da svoje emocije pretoči u autobiografsko-fiktivnu ljubavnu priču koju je napisao za svega četiri nedelje nakon smrti njegove ljubljene. Upravo je ta hitrost u beleženju pripovesti o ljubavi koja ruši sve mostove, primetna u samom romanu, i odraz je Dimine težnje da što pre pretoči svoja osećanja na papir, kako bi devojka koju je voleo konačno bila njegova, pa makar i samo prividno, u priči. O njihovoj ljubavi, Dima je zabeležio: „…i utapajući se u svoju ljubav, bili smo dva uporna ronioca koja izlaze na površinu vode samo da udahnu vazduha“.

Jedan od najvećih ljubavnih romana na svetu. / Henri Džejms

Čitajte

Stoga, u susret najljubavnijem prazniku godine, zaključujemo sledeće: koliko je parova u književnosti, toliko je i njihova ljubav raznovrsna i jedinstvena. Baš kao i u stvarnom životu. Zato, ovog meseca ljubavi, zagrlite svog partnera i kažite mu koliko vam znači. I to činite stalno.

• knjiga