Nomen est omen: da li je stvarno ime znamenje?

Slede trikovi kojima se autori služe prilikom davanja imena svojim fiktivnim junacima.

Svima je verovatno dobro poznata latinska izreka „nomen est omen“ („ime je znamenje/predznak“). Od ove polazne tačke ne kreću samo roditelji prilikom odabira imena za svoju decu, već i pisci, od kojih mnogi veruju da tek kada nadenu ime svom liku, on uspeva da oživi. Pomenuta izreka propagira ideju da je u tih nekoliko slova nečijeg imena, poput kakvog predskazanja, sadržana njegova ličnost, sudbina ili pak prepreke koje će mu se naći na putu.

“Na primer, bilo bi izuzetno nezahvalno nazvati fiktivnog dečaka koji je po svom karakteru kukavica, imenom nekih od najvećih mitoloških ili istorijskih junaka (Ahilej, Odisej, Lejf, Ragnar), a da se radnja romana čiji je deo odvija u 18. veku u Kini.”

Stoga, vrlo je česta situacija da pisci odabir imena za svoje likove vrše na osnovu osobina i karaktera kakve su im namenili. Još češća pojava jeste da se ta simbioza između imena i ličnosti traži u stranom ili pak izmišljenom jeziku, pri čemu uvek treba imati na umu kontekst samog književnog dela, uzrast posmatranog lika, kao i vreme i mesto odvijanja radnje.

Na primer, bilo bi izuzetno nezahvalno nazvati fiktivnog dečaka koji je po svom karakteru kukavica, imenom nekih od najvećih mitoloških ili istorijskih junaka (Ahilej, Odisej, Lejf, Ragnar), a da se radnja romana čiji je deo odvija u 18. veku u Kini. Ovo bi imalo smisla jedino ako ste sarkastični, želite da napakostite svom liku ili jednostavno nastojite da prevarite svoje čitaoce (ili se bavite putovanjem kroz vreme ili ni najmanje ne poznajete istoriju).

U svakom slučaju, kako bi se izbegla gorepomenuta situacija, pisci se danas (pod uslovom da nemaju već osmišljena imena) u velikoj meri služe internetom i drugim izvorima kako bi na pravi način nazvali svoje junake.

Postoji, naravno, i niz generičkih pravila kojih se autori vrlo često pridržavaju pri odabiru imena.

Na primer, ukoliko delo ima veliki broj likova, radi čulne distinkcije, savetuje se da sva njihova imena i prezimena počinju različitim slovima, da ne zvuče slično i da imaju različit broj karaktera. Takođe, zastupljena je i ideja da likovi čija imena imaju suglasnike „r“, „g“ li „b“ naginju ka snažnijim, jačim temperamentima, dok se oni čija imena sadrže slova poput „l“, „n“ ili „s“ mogu smatrati da su mirnije prirode. Naravno, ovo pravilo nije Sveto Pismo, ali može poslužiti kao zvezda vodilja.

Mnogi autori, inspiraciju za imena pronalaze u različitim varijantama latinskog i starogrčkog jezika.

Tako je, na primer, Dž.K. Rouling u svom serijalu o dečaku po imenu Hari Poter, lika koji je izuzetno mračan, tajanstven i misteriozan nazvala jednom zanimljivom kovanicom – Severus Snejp, gde prva reč potiče iz latinskog jezika i označava nešto teško i strogo, dok se druga reč može tumačiti na više načina, kao svojevrsna igra rečima – „snake“ na engleskom jeziku znači zmija, što opet može ukazati na njegov (prividan) karakter ili se pak osnova može potražiti u staronordijskoj reči „sneypa“, koja označava nešto nepošteno.

Zasnovan na novoj originalnoj priči Dž. K. Rouling, Džeka Torna i Džona Tifanija, Hari Poter i ukleto dete osma je priča o Hariju Poteru, prva adaptirana za pozorišnu scenu.

Čitajte

Tu je, naravno i Sirijus Blek, Harijev stric koga prvi put srećemo kao okorelog zatvorenika čuvanog od strane gomile Dementora u Askabanu, a zanimljivo je da „sirius“ predstavlja referencu na najsjajniju zvezdu na nebu koja je najvidjivija u periodu od novembra do kraja aprila, dok je „black“ engleska reč za crnu boju.

Najvoljenijeg direktora Hogvortsa i ujedno najvećeg takmaca okorelom zlom čarobnjaku čije ime ne sme da se izgovori, Dž. K. Rouuling nazvala je Albus Persival Vulfrik Brajan Dambldor, a ukoliko bi se navedena petočlana konstrukcija razložila na sitnije delove dobilo bi se sledeće: Albus – latinska reč za belo, Persival – jedan od vitezova Okruglog stola, Vulfrik – anglosaksonsko ime u čijem korenu je reč „wolf“ koja znači „vuk“, Brajan - ime kojim se ukazuje na plemenitost i Dambldor – reč koja ukazuje na njegov pomalo vrcav karakter, a čije značenje je u starom engleskom jeziku – „bumbar“.

Sa druge strane, tu je i čuveni lord Voldemor (eng. Voldemort), čije ime je kovanica tri reči iz francuskog jezika – „vol“ koja znači „let“ „de“ što znači „od“ i „mort“ – „smrt“. Naravno, ovo ime mu je kasnije nadenuto, čarobnjak se zapravo zove Tom Ridl. Očigledno je da je Dž. K. Rouling odabrala jedno sasvim obično ime poput „Tom“ kako čitaoci ne bi posumnjali na njegov karakter, ali mu je na kraju nadenula prezime „Riddle“, što na engleskom označava zagonetku.

Ostavljen kao beba na pragu kuće u Šimširovoj ulici broj 4, Hari Poter odrasta u ostavi ispod stepeništa, kao meta stalnih maltretiranja tetke, teče i njihovog sina Dadlija.

Čitajte

Da pređemo malo na klasike.

Čuveni roman Dostojevskog, „Zločin i kazna“, obiluje prenesenim značenjima imena likova, koja umnogome odaju njihov krakter čitaocima.

Tako, glavni junak poznat je pod imenom Raskoljnikov u čijem korenu je sazdana reč „raskol“. Na ovaj način, čitaocima je jasno stavljeno do znanja da je reč o prilično nestabilnom liku, prepunom unutrašnjih preispitivanja i kolizije ličnosti. Tu su i Razumihin koji je simbol racionalnog, razumnog čoveka, kao i Marmeladov – čovek čije prezime ukazuje na previše šećera i nehomogenu masu, što je idealno za ovog lika koji je preterano, lažno slatkorečiv (može se reći i ljigav).

Jedan od najvećih romana ruske književnosti. Roman sa elementima kriminalnog, socijalnog, psihološkog i filozofskog romana.

Slušajte

U „Slici Dorijana Greja“, romanu po kom se proslavio čuveni Oskar Vajld, ime glavnog junaka Dorijan aludira na starogrčku kulturu i tradiciju, što ukazuje na njegov snažan poriv ka obožavanju estetike, dok je njegovo prezime prevedeno sa engleskog jezika „siva boja“, koja pokazuje njegov nestalan karakter koji stalno varira između čistobele i zagasitocrne nijanse.

Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka.

Čitajte

Na kraju, tu je i Igoova „Bogorodičina crkva u Parizu“, u kojoj srećemo širok dijapazon prilično distinktivnih likova čija imena su veoma zanimljiva. Na primer, Kvazimodo je ime nadenuto fizički deformisanom siročetu ostavljenom u Notr Damu koga usvaja arhiđakon Frolo. Sama reč „kvazimodo“ sačinjena je od dve italijanske reči: „quasi“ što znači „jedva“ i „modo“ što znači „način“. Zbog njegovih fizičkih deformiteta, visine i načina na koji ga drugi doživljavaju, ime ovog siročeta u bukvalnom prevodu znači „jedva čovek“.

Gorostas francuske književnosti

Čitajte

Ostaje nam još i lepotica Esmeralda iz istog romana, koja uspeva da šarmira svakog prolaznika. Njeno ime kovanica je sazdana od reči „emerald“ koja predstavlja smaragd, prirodni kamen prepoznatljive boje pred kojim niko ne ostaje ravnodušan.

Kao što se može videti, osmišljavanje imena likova izuzetno je zahtevan, ali istovremeno i veoma kreativan zadatak svakog pisca. Mogućnosti su brojne, a zabava je zagarantovana!

• knjiga