Nenad Gajić / foto: privatna arhiva
Nenad Gajić / foto: privatna arhiva
Ksenija Prodanović |

Intervju: Nenad Gajić – Mitsko i mistično je uzbudljivo i privlačno

Sa autorom Slovenske mitologije i serijala Bajka nad bajkama pričamo o audio i e-knjigama, tajnama uspeha, i kako su mu drevna predanja odredila život

Kada čitate o Nenadu Gajiću, sve zvuči mitski. Od toga da su njegove knjige prodate u preko 40.000 primeraka u 30 izdanja, do biografskih detalja kakvih se ne bi postideli ni najpoznatiji klasični pisci. Nemirna priroda ga je, kažu, vukla da proba mnogo toga – najduže je bio muzičar (gitarista, pevač i tekstopisac benda s kojim je objavio dva albuma), ali se oprobao i kao bankar, menadžer, privatni preduzetnik, proizvođač računarske opreme, nagrađivani programer, urednik televizijske emisije, autor društvenih igara…

Ako mitove svedete na suvoparan naučni jezik, izgubili ste magiju, a time i čitaoce koji znanja upijaju širom otvorenih očiju i žudno ih prenose dalje. Nije slučajno što su se takve priče, čudesne i strašne da se od njih ježe dlake, prepričavale uz vatru tokom dugih noći, kroz generacije, glatko klizeći s kolena na koleno kroz dubinu vekova. Mi o našoj prošlosti najviše znamo baš iz takvih priča, kasnije zabeleženih u obliku bajki ili pesama.

Posetio je drevni Hilandar na Svetoj Gori i proputovao Evropu i svet od Moskve do Jerusalima u potrazi za novim saznanjima. Fakultet je završio u Kragujevcu, master studije u Beogradu, doktorsku tezu odbranio je u Novom Sadu. U inostranim časopisima objavljivao je, između ostalog, radove o velikim naučnicima Mihajlu Pupinu i Milutinu Milankoviću (i njegovom kalendaru), a tu su i kraći članci o Nikoli Tesli. Pisanje smatra svojom istinskom profesijom i životnim putem, a nauku omiljenim hobijem. Uz krevet još drži spakovan kofer da, kako kaže, ostane spreman za nove avanture.

Knjige Slovenska mitologija i Bajka nad bajkama Nenada Gajića / foto: privatna arhiva
Knjige Slovenska mitologija i Bajka nad bajkama Nenada Gajića / foto: privatna arhiva

Dogovorili ste se sa Bookmate Srbija da vašu vrlo popularnu „Slovensku mitologiju“ objavimo u formi audio knjige. Kako je došlo do saradnje? Zašto ste se odlučili na audio knjigu? Da li i vi konzumirate audio knjige?

Audio knjige su deo mog obimnog dogovora sa Bookmate Srbija. I to ne samo za „Slovensku mitologiju“, koja je posebno interesantna kao verovatno najtiražnije delo enciklopedijskog tipa na srpskom jeziku i mali fenomen koji je iznenadio sve, knjiga koja ima već 12 štampanih izdanja ćirilicom i, odnedavno, jubilarno izdanje latinicom povodom deset godina od objavljivanja. Njenom uspehu je sigurno mnogo doprinela i moja matična izdavačka kuća, Laguna, odličnom opremom i još boljim plasmanom, pa ja sličan doprinos očekujem i od Bukmejta. Naš dogovor obuhvata izradu čak četiri zvučne knjige, a pre „Slovenske mitologije“ krenuće se sa serijalom „Bajka nad bajkama“, čiju prvu knjigu „Senka u tami“ možemo očekivati uskoro, za koji mesec. Drugi paralelni deo dogovora su eBook-epizode za čitanje na mobilnom uređaju ili računaru, ukupno 96, dakle 24 po serijalizovanoj knjizi. Do ovog „digitalnog dogovora“ je došlo jer sam tokom prethodnih desetak godina uspešno sačuvao digitalna prava na svoje knjige, a onda u pravom trenutku shvatio ambicije koje Bookmate ima sa audio knjigama, dok je mogućnost serijala, kao niza e-epizoda, savršeno upotpunila priču. Nakon malo istraživanja, kontaktirao sam Marina Milosavljevića koji je odmah razumeo ceo koncept i šta ja to donosim u Bookmate –pregovori su išli dobro i lako iako su potrajali, jer me je Marin spajao i sa drugim ljudima, poput Alekseja, direktora marketinga i sadržaja za Bookmate na globalnom nivou. Od početka smo pregovarali o zaokruženim pravima, ali su audio knjige posebno zanimljiv segment koji u svetu već dugi niz godina pokazuje najveći rast u domenu izdavaštva. I ja sam jedan od onih koji ih upravo otkrivaju, iako sam odavno svestan da je to talas koji neumitno dolazi.

Nenad Gajić i Alexey Dokuchaev / foto: privatna arhiva
Nenad Gajić i Alexey Dokuchaev / foto: privatna arhiva

Da li će ova forma knjige dodatno približiti slovensku mitologiju, bogove i običaje mladima koji non stop vise na telefonu?

Siguran sam da hoće, i to ne samo mladima, ali će mladi lakše prihvatiti ovaj novi trend, oni već retko vade „sluške“ iz telefona. Živimo u takvom vremenu, brzom ali punom praznog hoda, gde zvučne knjige mogu oplemeniti vreme provedeno u autobusu ili autu, u šetnji ili trčanju, kuhinji, vežbanju… umesto da po stoti put slušate isti izbor pesama, možete u 5-6 sati „pročitati“ knjigu, tj. odslušati je na slušalicama dok putujete u školu ili na posao, ili ste u teretani. I uspavati se uz nju na kraju dana, kad vam više nije ni do čega. Sve više ljudi shvata koliko ovo obogaćuje njihov svakodnevni život, pa sam ubeđen da će trend slušanja knjiga dugo rasti nesmanjenom brzinom – kod nas još nije tako, ali su na svetskom nivou audio i e-knjige već uporedive kategorije po udelu na tržištu knjiga. Današnji klinci koji tek stvaraju naviku čitanja će možda lakše i češće prihvatati knjige na ekranu kao eBook, a još više u zvučnoj formi kao audio-knjige.

Naslovna strana Slovenske mitologije / foto: Laguna
Naslovna strana Slovenske mitologije / foto: Laguna

Slovenska mitologija je jedan od dugovečnijih književnih hitova u Srbiji, klasik koji je izdržao test vremena. Koliko je teško (vrlo uspešno) pisati u vreme terora rijalitija? Šta je to, prema vašem mišljenju, što čitaoce privlači vašim knjigama (Mitologiji i serijalu Bajka nad bajkama)?

Mi volimo da se hvalimo svojom slavnom prošlošću ali, koliko Srbi zaista znaju o svojoj prošlosti, običajima i pričama?

Trudio sam se da tokom pisanja ne zaboravim nešto što su moji prethodnici, čini se, često zaboravljali – da je mitsko i mistično takođe i uzbudljivo i privlačno, te da se u prenošenju znanja ovaj sloj uzbudljivog nikako ne sme izgubiti. Ako mitove svedete na suvoparan naučni jezik, izgubili ste magiju, a time i čitaoce koji znanja upijaju širom otvorenih očiju i žudno ih prenose dalje. Nije slučajno što su se takve priče, čudesne i strašne da se od njih ježe dlake, prepričavale uz vatru tokom dugih noći, kroz generacije, glatko klizeći s kolena na koleno kroz dubinu vekova. Mi o našoj prošlosti najviše znamo baš iz takvih priča, kasnije zabeleženih u obliku bajki ili pesama. Možete pisati i zanimljivo i jasno, možete zadržati misteriju i kada je razotkrivate, ali to, naravno, zahteva da budete ne samo obavešteni, već i vični pripovedanju. I, moram da kažem, ponekad se iznenadim koliko je zapravo ljudi sa kojima delim interesovanja – ti ljudi koji čuvaju ukus za dobre i neprolazne stvari kupuju i moje knjige, to je jedna tiha većina, ili bar velika grupa, koja će, verujem, u ne tako dalekoj budućnosti izboriti da se istinske vrednosti vrate u prvi plan.

Naslovne strane knjiga Bajka nad bajkama i Slovenska mitologija / foto: Sanja Savić
Naslovne strane knjiga Bajka nad bajkama i Slovenska mitologija / foto: Sanja Savić

Posle Slovenske mitologije, čitaocima ste ponudili neku vrstu „slovenskog Tolkina“, serijal „Bajka nad bajkama“. Kako je došlo do toga?

Iz ugla čitaoca to jeste „posle“, ali je zapravo ideja o „Bajci“ došla pre. Početkom milenijuma, pre davnih dvadesetak godina, osetio sam želju da napišem roman, knjigu čija će se radnja bazirati na srpskoj epici, a svet na dubinama slovenske mitologije. Ta knjiga je od samog početka trebalo da se zove „Bajka nad bajkama“, inspirisana nazivom „Pesme nad pesmama“. Da bude sastavljena od narodnih pesama i priča, kao što mnogi misle da je slučaj i sa čuvenom biblijskom pesmom, koja je možda zbir ljubavnih i svatovskih pesama… Tada sam pravio jednu društvenu igru, i sve više karti te igre, od preko 1200, nosilo je citate iz nepostojeće „Slovenske mitologije“ – male zanimljive deliće koje sam pripremao za roman. I onda su, nekako, tokom godina istraživanja, ti delići i zabeleške dobili sopstveni život i prerasli u knjigu, moju prvu objavljenu. Na početku sam bio potpuno prestrašen idejom da objavim „ozbiljnu“ knjigu, ubeđen da takve pišu profesori sedih brada, a ne relativno mladi ljudi koji se još bave „trivijalnim“ stvarima poput rokenrola (moj bend tada još svira širom Srbije). „Mitologija“ je, na kraju, neobičan spoj tradicionalnog i savremenog, kao i „Bajka nad bajkama“, onaj roman od koga je počelo i koji je usledio. Kao, uostalom, i ja što sam, kao pisac, zaljubljenik u računare i tehnologiju koji relativno kasno otkriva tradiciju i drevna predanja, ono što mi je odredilo život, učinivši me svesnim dubokih korena koje mi kao slovenski narodi imamo, sa mitovima i pričama koje sežu u praskozorje civilizacije.

Bajka nad bajkama, trilogija / foto: Nebojša Lakić
Bajka nad bajkama, trilogija / foto: Nebojša Lakić

Vi ste jedan od naših velikih pisaca epske fantastike. Šta je to što vas privlači tom žanru? Koliko je fantastika živa u savremenoj srpskoj književnosti?

Hvala na tome. Zvuči jednostavno kada se čuje tako, „veliki pisac“, ali držim na umu, kako mi ne bi bilo neprijatno, da je to razultat jednog dugog niza godina, preko deset od izlaska moje prve knjige, i još toliko od početne ideje… Fantastici me privlači isto što i druge čitaoce, jer sam pre svega pasionirani ljubitelj – od mnogo, mnogo knjiga koje sam pročitao od najranije mladosti, uglavnom samo za dela koja sežu u fantastično mogu jasno da se setim doživljaja, oduševljenja pričom, ponekad čak i tačnog vremena i mesta čitanja. Sve ostalo što sam pročitao nije prodrlo tako duboko i s godinama se umotalo u klupko opšte kulture, s malo zasebnih detalja. A nisam jedini koji je odrastao čitajući s uživanjem fantaziju svih vrsta, pa me i ne čudi današnji „uspon fantastike“, kako bismo mogli nazvati ovo vreme svetski poznatih epskih tv serija, i vreme u kome domaći pisci, napokon, po tiražima i čitanosti pariraju stranim; kolega po peru je proročanski izjavio da će fantastika sačuvati srpsku književnost od potpunog nestanka. Meni današnja pažnja posvećena mojim delima svakako znači, jer sa idejom fantastike bazirane na slovenskim mitovima i narodnoj epici živim skoro polovinu života, ali mi još više znači olakšanje što sam taj ogroman posao najzad dovršio i otvorio sebi mogućnost da pišem i na druge teme. Siguran sam, ipak, da ću bar jednom nogom ostati u fantastici, možda nešto drukčijoj, jer teško je ne pisati u svom omiljenom žanru.

Nenad Gajić, praznici / foto: privatna arhiva
Nenad Gajić, praznici / foto: privatna arhiva

Nova godina nam se približava, čime ćete nas obradovati dogodine? Da li je u pripremi i nastavak saradnje sa Bookmateom?

Nastavak saradnje sa Bukmejtom je, rekao bih, vrlo verovatan, jer smo međusobno prepoznali veliki potencijal – ja veliki broj tržišta i brzinu i kvalitet plasmana na njih, Bookmate činjenicu da su moja dela zanimljiva u svetskim okvirima. A kada imate takvo obostrano uvažavanje, teško je ne produžiti saradnju, pa mogu nagovestiti da će Bookmate, nakon Srbije i Crne Gore, biti moj partner i na drugim jezicima i u drugim državama. Potpisali smo takav krovni ugovor koji ovo omogućava. Proročanski ću, praznično, predvideti nešto što će zazvučati neverovatno: prva kompjuterska igra koja me je fascinirala u mladosti zvala se Elite i prvobitno je bila napravljena samo za BBC/Acorn kompjutere, pa su ljudi željno kupovali te računare da bi uživali u igri; verujem da bismo mogli doživeti da ljudi instaliraju Bookmate aplikaciju kako bi uživali u mojim delima pre no što se pojave u štampanom obliku na njihovom jeziku. Da ne zvučim suviše praznično, neka bude da je ovo tek najbolja moguća verzija razvoja događaja. Više o nastavku saradnje drugom prilikom jer je još rano za detalje.

Slovenska mitologija je, na kraju, neobičan spoj tradicionalnog i savremenog, kao i Bajka nad bajkama, onaj roman od koga je počelo i koji je usledio.

Slično tome je rano i za pojedinosti čime ću to čitaoce obradovati u budućnosti, nadajmo se dogodine, ali – radim paralelno na dve knjige. Jedna je sasvim lična pripovest o precima, koja nosi toliko neverovatnog u sebi da je već na ivici fantastike, a sam ću je možda pogurati i preko te ivice. Druga knjiga je početak serijala, potencijalno dužeg od svega što sam dosad napisao, i poigrava se žanrovima kao „Bajka nad bajkama“ – ako je ona epska fantastika koja je zasnovana na srpskoj epici i brojnim epskim pesmama, novu knjigu ću na isti subverzivan način svrstati u naučnu fantastiku, zasad bez objašnjenja, uz napomenu da u njoj čitaoce neću voditi u budućnost ni na druge planete. Srećni vam praznici!

Trejler za knjigu Bajka nad bajkama - Senka u tami Nenada Gajića