Nečista krv, Bora Stanković i srpski feminizam ranog 20. veka

Znam, zbunio vas je naslov. Iskreno – i mene je. Otkako se pojavio film „Nečista krv – Greh predaka“ i otkako je roman Bore Stankovića, koji je većina nas čitala (ili preskočila, khm) u školi za lektiru, naprasno osvanuo na Laguninoj Top 40 listi bestselera (i to bez „apdejtovane“ naslovne strane kao reklame za film), pokušavam da nađem ugao iz kojeg o ovom romanu, filmu i seriji koja kreće ovih dana na RTS možemo govoriti.

Priznajem evo, u srednjoj sam bio od onih koji Nečistu krv nisu čitali baš pažljivo. Nije da nisam čitao ništa, samo sam čitao ono što je mene u datom trenutku zanimalo, a ne ono što mi škola nameće. A i da sam čitao pažljivo, verovatno ne bih mogao u tim godinama da prepoznam slojeve priče koje sada, zahvaljujući filmu / seriji i obnovljenom zanimanju za roman vidim jasno kao dan.

Naime – iako je glavni lik bioskopskog filma bio Hadži Trifun (Dragan Bjelogrlić), isti počiva na plećima žena – supruge mu Kate (Nela Mihailović), sestre Cone (Katarina Radivojević), snahe Tašane (Anđela Jovanović), služavke / ljubavnice Stane (Vaja Dujović) i snahe Anđe (Milica Gojković).

Bitno je na početku napomenuti da sâm film nije direktna adaptacija romana Nečista krv, nego više filmski spoj raznih dela Bore Stankovića – od pripovetke Paraputa, preko drame Tašana, do Nečiste Krvi i Gazde Mladena. Može se reći da je ovo na neki način filmski univerzum Bore Stankovića. Njegovo viđenje Vranja, njegovi likovi, svi na jednom mestu. Film predstavlja neku vrstu prikvela za roman i prve epizode serije, čiji ostatak će se baviti radnjom iz samog romana.

Da se vratimo na žene – posebno mesto jake žene u filmu zauzima Cona – čak i tvrdokorni gazda Trifun je tretira maltene ravnopravno i kaže da je ona prva gazdarica u čaršiji i da je ravna muškarcu. Slobodna je u svakom pogledu i život vodi onako kako smatra da treba, i sve to bez neke vidljive osude okoline.

Iako su ostale žene – slično Sofki u samom romanu – u mnogo nezavidnijem pokušaju, i iako među njima ima i dosta tragičnih sudbina, vrlo je jasno da svaka od njih ima vrlo izgrađenu ličnost i svoje „ja“ koje na ovaj ili onaj način koriste u okrutnom svetu patrijarhalne sredine tadašnje Turske. Nažalost, pokazuje se i vrlo realistično kako žene jedna drugoj umeju biti vuk, te Kata o jednoj snahi brižno vodi računa, dok drugu gleda popreko šta god da uradi.

Sve u svemu – vrlo realističan prikaz čemernog života ljudi tog doba i njihovih kompleksnih međusobnih odnosa, a znamo da je to nešto u čemu je Stanković u svojoj prozi bio posebno vešt. Ono što je u Holivudu poslednjih godina popularno – filmovi i serije pune crnila i depresije, bez ijednog „pozitivnog lika“ za kojeg bismo se uhvatili, Stanković je stvarao u svojoj prozi još početkom prošlog veka. A sve to u maloj varoši na jugu današnje Srbije.

Međutim, ono što je posebno karakteristično jeste činjenica da se baš on više nego bilo koji srpski pisac bavio ženskim sudbinama i da su baš žene bile glavni likovi njegovih najznačajnijih dela.

Koštana – mlada, lepa žena koja uživa u pesmi, igri, životu i koja toliko voli slobodu koju nalazi u tome da neće da se uda za bogatog čoveka samo da bi se udala. Ono što danas industrija zabave slavi kao jak ženski lik (Amazonova Pepeljuga), Stanković je proizveo još pre sto godina.

Tašana – mlada udovica u sredini koja smatra da mora do kraja života biti verna pokojnom mužu, a ona bira svoj put (koji je doduše vodi u propast) i ne žali, jer makar na kratko hoće da bude slobodna i uživa u životu po sopstvenom izboru.

Anica – u pripoveci „Pokojnikova žena“ Anica je vrlo sličan lik Tašani, samo što za razliku od nje, Anica do kraja života ostaje rob (reklo bi se na kraju dobrovoljno, jer neće da „talasa“) senke pokojnog muža, pa čak i nakon ponovne udaje ostaje upamćena samo kao pokojnikova žena. Iako ona ne spada u neke savremene kalupe „jake žene“, bitna je karika u Stankovićevom lancu likova, jer pokazuje koliko je pažnje posvećivao raznovrsnosti svojih likova, umesto uniformisane dosade.

Sofka u Nečistoj krvi takođe nije posebno srećne sudbine, ali ceo tok njenog razvoja u knjizi nam pokazuje jednu ne samo lepu, nego i požrtvovanu osobu, svesnu vremena i okoline u kojima živi i to je ono što na kraju najviše čini njenu veličinu.

Ako niste nikad čitali Nečistu krv, ili želite da se podsetite – na Bookmate možete odmah sada da se bacite na čitanje, a onda možemo da diskutujemo i o tome koliko je serija uspešno adaptirala ovu vanvremensku priču.

Predvodnik epohe moderne srpske proze i psihološkog romana. U priči o stradanju čuvene vranjanske lepotice Sofke, prvi put u našoj književnosti, spoljašnji svet se uspostavlja kao suptilni odraz čulne uznemirenosti, intimnih doživljaja, slutnji i podsvesnih zbivanja jedne žene — izuzetne koliko lepotom toliko i snažnom samosvešću.

Čitajte

• knjiga