Verovatno vam se dešavalo da počnete da čitate knjigu i ne možete da se odvojite dok je ne završite. Ispostavilo se da je ovo primer “stanja strasti”, koje je nekome svojstveno više, a nekom manje. O ovome smo pričali sa Monik Kupers, predsednicom Međunarodnog društva za empirijsko proučavanje književnosti i istraživačicom u Laboratoriji za digitalne humanističke nauke Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj.
Šta je strastveno čitanje?
Potpuno udubljivanje u knjigu: gubitak percepcije stvarnosti oko sebe i protoka vremena. Počela sam da se bavim ovim zato što i ja sama kao čitalac, uživam u ovom stanju. U principu, ova vrsta iskustva - osećaj udubljenosti, uključenosti – nije relevantna samo za čitaoce. To se može doživeti, na primer, dok gledate film.
Kojim metodama istražujete ovo stanje?
Na ovoj temi radim deset godina i zato imam mogućnost da isprobavam različite pravce. Prvo sam posmatrala karakteristike samog teksta, ali sam posle raznih eksperimenata shvatila da izgleda ne postoji univerzalna karakteristika pisanja koja bi uticala na udubljenost čitaoca. Istina, postoji jedna zanimljiva knjiga Džodi Arčera i Metjua L. Džokersa pod nazivom „Kod bestselera“. Autori koriste računare da bi otkrili zajedničku karakteristiku najprodavanijih knjiga. I onda sebi postavljaju pitanje: ako ove faktore uzmemo u obzir pri pisanju nove knjige, da li će ona postati bestseler? Ovo je zanimljivo pitanje o kojem možete razmišljati, međutim, tada nestaje zagonetka – zašto su nam neke knjige tako fascinantne.
Sada verujem da stanje strasti nije povezano sa osobenostima teksta. Pre se radi o sinhronizaciji između čitaoca i teksta. Stoga sam prešla na proučavanje čitaoca i postavila sam sebi pitanje: da li čovek ima neke karakterne osobine ili navike koje garantuju da će se lakše udubiti u knjigu? I izgleda da postoje! Na primer, otvorenost prema iskustvu, koja se, inače, mnogo istražuje u okviru proučavanja hipnoze: osobe kod kojih je ova osobina snažno izražena lakše je hipnotisati.
A šta je zapravo otvorenost premu iskustvu?
U psihologiji je popularan model za sastavljanje portreta osobe - “Velika petorka”. Prema ovom modelu, svaka osoba ima drugačiji skup osobina u okviru pet dimenzija: ekstraverzija, dobronamernost, savesnost, neurotičnost (emocionalna nestabilnost) – i otvorenost premu iskustvu. Ova osobina se može opisati kao asocijativni način razmišljanja i uključivanje sebe u kontekst onoga što se dešava. Određuje da li ste u stanju da vidite stvari drugačije, da prihvatite pogled na svet koji je drugačiji od vaših prethodnih stavova. Ova osobina je dobro proučena u psihologiji medija, a u našem istraživanju smo otkrili da se upravo oni koji su otvoreni za nova iskustva lakše udubljuju u čitanja romana, kratkih priča i lirike.
Godine 1974. američki naučnici Auk Tellegen i Gilbert Atkinson sa Univerziteta u Minesoti su čak objavili posebnu skalu za merenje otvorenosti prema iskustvu. Sadrži 34 izjave sa kojima se učesnik u većoj ili manjoj meri mora složiti, na primer: „Mogu da osetim prisustvo osobe pre nego što je vidim/čujem u stvarnosti“, „Često sam siguran šta osoba želi da kaže mene pre nego što će to učiniti“, „Često sam fasciniran malim stvarima - bojama u mehurićima od sapunice ili petokrakom koja se pojavljuje kada prerežete jabuku. “
Kako vi merite stanje strasti?
Koristili smo upitnik gde su ljudi označavali da li je ova ili ona izjava primenljiva na njih. Posebno je sastavljen da zabeleži stanje strasti u procesu čitanja, a ne opštu sklonost osobe da se nečim fascinira. Smatramo da je ovo stanje posledica nekoliko faktora: usredsređenosti na čitanje, simpatije prema likovima, osećaja uključenosti u narativni i svet aktivne mašte, odnosno predstava o izgledu opisanog univerzum i njegovih likova. Na primer, u našoj anketi postoje sledeće izjave: „Čitajući, zaboravio sam na okruženje oko sebe“, „Mogao sam da zamislim kako je biti ovaj lik“, „Mogao sam da zamislim svet u kome se radnja dešava “, „Osećao sam se kao da sam u ovoj priči.”
Da li se sve ovo odnosi na bilo koju vrstu književnosti ili ima žanrovskih karakteristika?
U našoj studiji prvo smo utvrdili takozvane profile čitalačkih navika. Na primer, da li čovek čita samo jednu vrstu literature ili ne, koliko često menja žanrove. Otkrili smo da su ljudi koji čitaju mnogo različitih knjiga strastveniji od onih koji čitaju jedan određeni žanr. Ali čak i među žanrovima, identifikovan je ”lider”: najviše zadubljeni su bili ljubitelji naučne fantastike.
Postoje i drugi faktori koji utiču na strast i nisu vezani za žanrove. Na primer, nedavno sam radila istraživanje o stanju strasti prilikom slušanje audio knjiga. Pitali smo ljude koliko glas naratora utiče na udubljenost u priču. I pokazalo se da je veoma teško odvojiti sadržaj priče od glasa. Čak i kada su učesnici ankete smatrali da je sama priča uzbudljiva, ali im se nije dopao glas naratora, to je negativno uticalo na ukupnu percepciju. Ukratko, postoje različiti nivoi i alati za interakciju sa tekstom.
Razgovarali smo o tome šta utiče na stanje strasti. Da li ovo stanje nekako utiče na čoveka ili čak na društvo?
Generalno, stanje strasti se proučavalo dugi niz godina, a u različitim epohama je postojao drugačiji pristup tome. Ako se vratimo 70 godina unazad i setimo šta je Bertold Breht rekao o imerzivnom pozorištu, vidimo da je bio prilično skeptičan prema stanju strasti, jer ga je doživljavao kao „nekritičku percepciju” koje publiku pretvara u masu bez mišljenja. Sada je, očigledno, došlo do pomaka i istraživači počinju da uviđaju prednosti mehanizma stanja strasti. Često se koristi, na primer, u oblasti biblioterapije: čitanje u grupi, kako sami učesnici potvrđuju, pozitivno utiče na njihovo blagostanje (naravno, ovde je stanje strasti upotpunjeno i socijalnom komponentom).
Primere strasti vidimo i u drugim situacijama. Nedavno sam istraživala recenzije čitalaca na Goodreads-u i pronašla mnogo komentara koji opisuju ovo stanje. To jest, opisivanje vaših utisaka o pročitanom takođe postaje deo čitanja. Iskustvo čitanja ne prestaje kada se knjiga zatvori – posle možete napisati recenziju, podeliti svoje utiske, razgovarati o onome što ste pročitali i doživeli sa drugim ljudima. A u slučaju fanfiction sajtova, gde čitaoci sami završavaju pisanje ili nastavljaju neke knjige, to se čak može oceniti i kao doprinos literaturi.
Stanje strasti i osećanja koja ga prate naučnici nazivaju osećanjima odloženog delovanja. To je kada ljudi i posle dužeg vremena nakon čitanja nastavljaju da razmišljaju o tekstu, jer ih podseća na nešto ili ih je nečim zadivio. Ponekad to dovodi do ponovnog čitanja. Ukratko, čitanje je mnogo više od samog teksta i vremena koje provodite uz knjigu.