Slavimo nauku kroz prizmu uspeha tri izuzetne naučnice – Marije Ivanov, Snežane Papović i Tijane Šušteršić

Kako da prirodni proizvodi postanu alternativa za dostupne lekove, kako će izgledati baterije buduće generacije i na koji način veštačka inteligencija može da pomogne lekarima u medicinskoj dijagnostici? Odgovore na ova pitanja traže Marija Ivanov, Snežana Papović i Tijana Šušteršić, mlade naučnice, ovogodišnje dobitnice Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal – UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCO For Women in Science).

Ovaj jedinstveni program nagrađuje i promoviše žene čije su sjajne ideje doprinele naučnom napretku u celom svetu. Od samog nastanka predstavlja izvor motivacije, inspiracije i podrške ženama u oblasti nauke.

Pre svega, čestitke na ovom izuzetnom profesionalnom dostignuću. Kakav je osećaj dobiti ovakav podstrek za svoj trud i rad?

Marija: Ova stipendija mi je definitivno ulepšala prethodnu godinu. Velika je čast i motivacija za dalji rad.

Snežana: Hvala najlepše na čestitkama. Osećaj je izvanredan. Budući da internacionalno prepoznata nagrada “Za žene u nauci” sagledava dosadašnji rad i postignuća naučnica, za mene predstavlja veliku čast i potvrdu relevantnosti dosadašnjih naučnih istraživanja. Ovo značajno profesionalno dostignuće mi pruža velik podsticaj da nastavim da doprinosim razvoju naučne oblasti kojom se bavim, kako kroz apliciranja za druge projekte u budućnosti, tako i kroz kontinuiranu popularizaciju nauke.

Tijana: Osećaj je neverovatan, jer je prepoznat dugogodišnji trud i rad. Nacionalna stipendija programa L’Oréal -UNESCO “Za žene u nauci” mi veoma znači, jer predstavlja prvi korak u samostalnom izvođenju jednog projekta, ali mi i daje podstrek za dalje naučno i profesionalno usavršavanje i podršku da nastavim da se bavim naukom u Srbiji.

Marija, koliko su za Vas poslednje dve godine bile izazovne s obzirom da Vaša istraživanja imaju za cilj pronalazak efikasnijih terapija za suzbijanje infektivnih i drugih bolesti?

U prethodne dve godine smo videli da moramo još intenzivnije raditi na pronalasku novih lekovitih agenasa. Već smo suočeni sa smanjenom efikasnošću nekih lekova koje trenutno imamo na raspolaganju tako da je pronalazak novih neophodan.

Snežana, pored svojih izuzetnih dostignuća, brojnih nagrada i publikacija, Vi se trudite da razvijete ineresovanje za nauku i kod mlađe populacije. Kakav je odziv i koliko interesovanje zapravo pokazuju?

Naši studenti pokazuju veliko interesovanje za istraživanja, svesni su koliko su važni nauka i obrazovanje da bi se napredovalo. Vođena mišlju da je važno da se studenti usavršavaju, razmenjuju iskustva, ideje i razvijaju nove načine razmišljanja, često ih podsičem za učešća na konferencijama. Oni baš tada, tragajući za novim naučnim izazovima nedvosmisleno unapređuju sebe. Posebno me raduje činjenica da su moji studenti više puta nagrađivani za svoj naučni doprinos, bili su i jedini evropski pobednici na internacionalnom takmičenju koje je održano 2021. godine na Tongji Univerzitetu. Za mlade istraživače je od neprocenjivog značaja da na ovaj način uvide da se njihov rad i rezultati cene i vrednuju. Smatram da su izuzetna postignuća naučnika i nastavnika zaista potpuna kada inspirisani i motivisani prenosimo znanja i iskustva svojim studentima. Treba da negujemo istraživački duh kod naših sudenata jer su oni naš najveći potencijal.

Tijana, na koji način uspevate da među najmlađima, osnovcima, probudite zanimanje za oblast nauke?

Pre svega sam fokusirana na rad sa studentima, jer sam zaposlena kao asistent na Fakultetu inženjerskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu. Kroz različite predmete pokušavamo da zainteresujemo studente za rad u nauci i da im pokažemo kako nauka može da bude zanimljiva i interesantna. Ipak, trudimo se da i među najmlađima, osnovcima, probudimo zanimanje za nauku kroz promociju nauke u okviru “Festivala nauke”, “Noći istraživača” i sličnih manifestacija, gde se najinteresntniji eksperimenti demonstriraju đacima, podstiče se njihovo učešće u eksperimentima kao i interakcija sa istraživačima.

Da li pored brojne stručne literature imate vremena za čitanje za svoju dušu?

Marija: Vreme za čitanje se uvek nađe, priznajem da sam više čitala kao mlađa, ali i sada mi naiđe period kada svoje slobodno vreme želim da posvetim knjizi.

Snežana: Produktivno je misli malo odvojiti od stručne literature i posvetiti se nekim drugim temama. Uvek treba da obezbedimo sebi vreme za uživanje, da u slobodno vreme opušteno sednemo i čitamo. U skladu sa time, volim da čitam klasična dela, preferiram domaću i rusku književnost.

Tijana: Naravno, u svoje slobodno vreme volim da čitam knjige koje nisu naučni radovi i često sa prijateljima razmenjujem iskustva i preporuke za dobre knjige.

Kakve su Vaše čitalačke navike i koju vrstu literature najviše volite da čitate kada želite da se opustite?

Marija: Dešava se da mi se dopadne neki pisac i onda krenem da čitam sve njegove knjige, to mi se recimo desilo sa Orvelom.

Snežana: Trenutno imam poseban interes za istorijske teme, odnosno dela koja se bave određenim istorijskim temama/periodima u srednjem i novom veku. Kroz istorijska dela se vrlo lepo može shvatiti i interpretirati tadašnja shvatanja i razmišljanja ljudi kako o razvoju, nauci tako i o istoriji. Smatram da se za razumevanje bilo koje savremene, novije epohe književnosti kao prvo treba dobro shvatiti i razmotriti poruke i zaključci iz starijih epoha razvoja književnosti. Na kraju krajeva, bez dobrog poznavanja istorije nema ni budućnosti, kaže stara poslovica.

Tijana: Volim da pročitam najmanje jednu knjigu mesečno, a žanrove menjam i nisam fokusirana samo na jedan. Ponekad mi odgovara nadrealizam poput Murakamija, ponekad biografske drame poput “Žudnje za životom” Irvinga Stouna, do psiholoških romana Irvin Jaloma i Paola Koelja.

Danas, kada nam tempo života diktira slobodno vreme i kada je postao luksuz odvojiti sat vremena isključivo za čitanje, knjige u elektronskoj i audio formi nam omogućavaju da u svakom trenutku u džepu imamo čitavu biblioteku. Kakvo je Vaše mišljenje o drugačijim vidovima čitanja od onog na koje smo svi navikli?

Marija: Nisam ljubitelj čitanja knjiga u elektronskom formatu. Čitanje knjige je jedan svojevrstan ritual i meni lično je nezamisliv bez knjige u papirnom obliku.

Snežana: Podjednako koristim sve oblike knjiga. Mada, iskreno rečeno, uživanje mi je potpuno u klasičnim papirnim knjigama, ipak sam staromodnog kova i smatram da te knjige imaju dušu. Kada nisam u mogućnosti da ponesem papirnu verziju knjige, i te kako mi dobro dođe moderno dostignuće čitanja u elektronskoj formi preko telefona. Budući da se kroz naučna istraživanja bavim povećanjem termičke stabilnosti i trajnosti baterija koje svakodnevno koristimo u mobilnim telefonima i lap-top računarima, definitivno imam motiv više da radim na poboljšanju bezbednosnih karakteristika kako bismo u džepu imali paletu knjiga sa mogućnošću njihovog dužeg čitanja.

Tijana: Svakodnevno sam upućena na kompjuter i čitanje radova na njemu zbog prirode posla, pa samim tim bez tableta nigde ne putujem zbog posla, a ujedno da bih mogla i da učitam knjige za čitanje u toku puta. Ipak, kada se radi o knjigama koje čitam u slobodno vreme, više volim i dalje da listam papirne stranice. Smatram da moderno doba pruža veliki broj mogućnosti za brzo učitavanje potrebnih podataka i smanjenje troškova za štampanje, ali kada se radi o dobroj knjizi, ništa ne može da zameni obeleživač i miris papira tokom čitanja.

Džon Gribin nam predstavlja sedam osnovnih naučnih činjenica na kojima se zasniva postojanje univerzuma i života.

Čitajte

• knjiga