Natalija Milosavljević: Kada svetla nema, uzmem knjigu pa svetlo dođe

Novinarka, voditeljka, autorka porodične emisije i jedini akreditovani evrovizijski novinar koji je čak 14 puta izveštavao sa najpoznatije evropske televizijske fešte. Natalija Milosavljević poseduje odlične pregovaračke veštine – vodila je nekoliko seminara i bila moderator na više od pedeset konferencija. Trenutno je u konkurenciji za izbor naj žene 21. veka iz oblasti medija.

Podelila je sa nama šta je pokreće, motiviše, svoju uspomenu na prve odlaske u biblioteku i nekoliko interesantnih predloga za čitanje. Kaže da za čitanje uvek mora biti vremena, a ja se u potpunosti slažem i prenosim vam naše ćeretanje u celosti.

Nakon dve i po decenije rada na najpoznatijim radijskim stanicama kao voditeljka započeli ste vođenje sopstvene televizijske emisije. Vikend na K1 emituje se već više od godinu dana, kakav je Vaš utisak o promenama radnog okruženja? Koliko brzo ste se snašli?

Veoma brzo sam se snašla, posle dve probe počela sam da vodim emisiju uživo. No, ne mislim da je to nešto čime bih se pohvalila. Jedno je kada vas ubace u vatru pa se snađete zahvaljujući prethodnom iskustvu vođenja programa uživo na radiju, a drugo kada se snađete kroz neko vreme. E, ja sam se tek nakon nekoliko meseci osećala kao da sam u svojoj kući. Valjda je trebalo vremena da mi i kamere i svetla postanu pravi prijatelji i da im se baš tako i obratim, gledajući ih pravo u oči. Promene su za mene bile baš dobrodošle, jer nisam ni sama znala koliko sam se ušuškala u tom svetu radija pa sam, bez obzira na moju ogromnu ljubav prema radiju, odlučila nešto da promenim. Baš tada je i došlo do toga, nedugo nakon što sam to i sama poželela. Svakome ko oseća potrebu da nešto menja, predložila bih da to i uradi. Malo je hrabrih da izađu iz svoje zone komfora i sigurnosti, ali kad jednom učinite tako nešto, vi ste kao preporođeni.

“Za nekog ko je 25 godina radio na radiju, glas je poprilično jak aparat komunikacije. Audio knjige – imate moj glas!”

Ugostili ste mnoge ljude iz najrazličitijih oblasti poput glume, muzike, sporta, psihologije… Na osnovu čega najčešće birate sagovornike?

Na osnovu posebnosti tog gosta. Važno mi je da taj ko gostuje ima razlog zašto gostuje kao prvo a drugo, da ima poruku to njegovo gostovanje i ta poruka mora biti veoma korisna za većinu onih koji gledaju K1. Ako je pevač u pitanju, on dolazi zbog novih pesama, ali te pesme su uvek sa nekom porukom, kakva je to poruka – e to mene zanima da čujem! Glumac, lekar, psiholog, kuvar, davalac krvi, spasilac, pet friendly gost – oni svi imaju dobre poruke, svako na svoj način dobija priliku da kroz moju emisiju utiče na svest našeg društva. Kada bi svaka televizija tako ”pazila” na svoje goste, svakom od nas bi publika bila mnogo zadovoljnija i srećnija.

Radio, televizija, internet i brzina razmena podataka, informacija, novosti, svega aktuelnog, pomalo nas je udaljila od nas samih i vremena koje posvećujemo isključivo svojim mislima, uz šolju toplog napitka ili pak čašu hladnog pića… Uspevate li pronaći trenutak samo za ovo? Da li tada imate najdražu pesmu ili kompoziciju koju pustite da Vam upotpuni ugođaj?

Uspevam da odolim brzom vremenu i životu tako što sam odlučila da ustajem pre tog brzog vremena i života i da na miru popijem kafu, pročitam koji red neke dobre knjige. Ustajem u 5:30. Budim se uz totalnu tišinu i tada popijem kafu pa čitam knjigu, gledam kroz terasu kako se budi dan. Tako mi prija. Kada se uželim, pustim radio da mi svira rano ujutro i tako čekam svoje obaveze da mi dođu, a ne ja da dođem njima. Na radiju uvek nađem nešto što mi prija, ne volim da biram muziku, volim da me radio iznenadi.

Za nekog ko je 25 godina radio na radiju, glas je poprilično jak aparat komunikacije. Audio knjige – imate moj glas!

Znamo da volite muziku, a slušate li nekad knjige? Ako da, koje možete da izdvojite kao omiljene? Od čega zavisi da li ćete umesto papira u ruke staviti slušalice u uši i poslušati neko delo? Koliko je glas naratora važan?

Ne slušam knjige ali ću početi da ih slušam. Eto, to vam je znak koliko mi glas znači. Za nekog ko je 25 godina radio na radiju, glas je poprilično jak aparat komunikacije. Glas u suštini veoma često presuđuje iliti “prodaje” proizvod… Dakle, audio knjige – imate moj glas!

“Mišljenja sam da za knjige uvek treba imati vremena, bez obzira na obaveze.”

Književnost svima može da ulepša život. Nekada je prozor u magičan, a često i u realan svet. Kako Vi doživljavate književnost kao umetnost?

Baš tako! Baš ste lepo napisali, prozor u magičan svet. Ja književnost bez umetnosti ne mogu da zamislim. Često ilustrujem glavne junake u svojoj glavi i tako duže pamtim neko književno delo. I posle u realnosti, pokušavam da pronađem neke likove iz romana. Eto, to vam je ta magija kod književnosti i umetnosti.

Znamo da Vam je Vesna Dedić prijateljica, da li sa prijateljima deli temu knjige na kojoj radi? Kakvu magiju imaju knjige Vesne Dedić? Podelite sa nama koje su to važne poruke koje šalju čitaocima? Da li ste čitali njene Originalse na Bookmate aplikaciji?

Vesna poseduje ono što drugi nikada neće imati i zbog toga nikada neće napisati knjigu- to je disciplina u pisanju. Vrlo je disciplinovana da nešto što osmisli, stavi u redove svog romana i objavi, zato i opstaje. Ja sam joj to jednom prilikom i rekla. A što se tiče toga da li deli nešto sa nama pre nego objavi – sa mnom konkretno ne ali mi je rekla da će me staviti u jedan od prvih romana jer je junakinja romana slušala moj tadašnji radio i mene na njemu kako najavljujem pesmu… Zbog toga sam joj beskrajno zahvalna i to ću zauvek pamtiti…

Šest kratkih priča na osnovu istinitih ispovesti žena kojima život nije postao onakav kakvim su ga zamišljale.

Čitajte

Neke umetnosti su prisutnije u našim životima više od drugih. Koliko vam obaveze dozvoljavaju da uplovite u književni svet? Šta mislite o knjigama u digitalnoj formi?

Mišljenja sam da za knjige uvek treba imati vremena, bez obzira na obaveze. Međutim, nisam tako aktivna, ja sam kampanjac u čitanju knjiga. Imam period kada gutam knjige i period kada nemam koncentraciju za dva reda. Sačekam da to prođe, pa navalim opet. Nedavno sam prvi put pročitala knjigu u digitalnoj formi, prijateljice koja je objavljivala knjigu i imala je samo svoje digitalno izdanje, rekoh joj daj, pročitaću. Mislim da je to budućnost. Ne zbog toga što će papir zauvek biti zamenjen, već zbog toga što na letovanje nećemo morati da nosimo sve te knjige, što na putovanjima i u avionima, autobusima i slično. Uvek će biti zgodno pročitati nešto u digitalnoj formi… A papir je uvek in i ostaće… Digitalna forma nekog dela biće samo način više da dođemo što pre do nekog romana, knjige, što je po meni odlična stvar!

Možete li da navedete koje žanrove u književnosti posebno volite i zbog čega ih ponajviše birate za čitanje?

Ja sam klasičan zaljubljenik u ljubiće. Ne pristajem na ono da je to lako štivo i da je to samo za površne ljude i slično. Osim toga, volim malo i fantastike koju gaji Gijom Muso u svojim romanima. Iznad svega, volim štiva koja su u sadašnjem vremenu pisana. Sve što mogu da izmaštam u sadašnjem vremenu, utoliko mi je delo draže!

Da li postoji neka knjiga koja Vam je promenila tok života ili neke važne odluke? Možete li nam otkriti koji književni lik Vas je oblikovao kao ženu?

Knjiga Boba McDonaldsa “Don’t waste your talent” mi je stvarno došla pod ruke u pravom trenutku, ali bukvalno je tako bilo. Jednog leta oko 2005. godine, putovala sam autobusom od Dubrovnika do Splita. Dok sam sedela u busu, razmišljala sam šta bih mogla da promenim u životu, šta mi ide od ruke a da to mogu da iskoristim i naravno pitala se ima li sve to smisla… Autobus je stajao u svakom malom mestu i turisti su se smenjivali. Devojka koja je ušla u Dubrovniku je umalo propustila Makarsku, istrčala je iz autobusa u poslednji čas a ja sam kasno pogledala da je na njenom sedištu ostala knjiga koju je čitala. Uzela sam je i kada je na njoj pisalo: “Don’t waste your talent”, prisvojila jer sam smatrala da je to znak. I bio je! Nakon toga sam sve iz knjige upotrebila i uspelo je – to sam danas što jesam, nisam propustila priliku da iskoristim svoj talenat za komunikaciju… Mislim da je ista knjiga uticala na mene kao ženu. Oblikovala sam se uz neke misli i odluke nakon što sam pročitala tu knjigu.

Pamtite li prve odlaske u biblioteku kao dete? Kakvo sećanje vas veže za taj period i da li danas imate omiljenu biblioteku u koju volite da svratite? Koliko često obilazite znamenitosti posvećene književnicima?

Ah, biblioteka i članska karta koju sam jedva čekala da ispunim do kraja pa da se hvalim kako imam novu, sledeću koju je trebalo popuniti… Eto, to su sećanja na školsku biblioteku. Danas nisam član nijedne biblioteke, kupujem knjige koje mi se čitaju, ne bih imala disciplinu da vraćam neku knjigu, ali vidite – sad ste me inspirisali da to i učinim. Možda me to vrati u srećna vremena, kada smo svi delili nešto dobro jedni sa drugima kao tu knjigu iz biblioteke… Inače, ne posećujem ciljano spomenike i znamenitosti nekog književnika, već samo kada su one deo neke turističke destinacije pa u tom slučaju ne zaobilazim, ali iskreno – ne idem ciljano na nečije spomen mesto.

“Majka mog dobrog prijatelja mi je u mojim najgorim trenucima još davno rekla: “Čitaj neku knjigu i proći će.” I ja se toga držim. Svetla i knjige.”

Džordž Orvel “_Životinjska farma_”, Džejn Ostin “_Gordost i predrasuda_”, Oskar Vajld “_Slika Dorijana Greja_”, Fredrik Bakman “_Čovek po imenu Uve_” i Dušan Radović “_Ženski razgovori_”? Od navedenih 5 naslova, koja dva biste istakli kao obaveznu lektiru našim čitaocima i zašto?

“_Čovek po imenu Uve_” i Dušan Radović “_Ženski razgovori_”. Uve jer je simpatični namćor u pitanju, a to u Srbiji se često dešava. Skandinavske pisce treba da čitamo! Radović je obavezna lektira i sve od njega, naročito “_Ženski razgovori_”. Ko ne voli Duška Radovića taj ne voli ni sebe.

Sa puno dobronamerne ironije i prostodušnog humora, Duško Radović analizira stereotipe vezane za muško-ženske odnose, ali ne da bi ih rušio, već da bi ih duhovito obogatio…

Čitajte

Da li možete da kažete da vam je čitanje pomoglo da istaknete neku vašu vrlinu više od uobičajenog ili da pritajite vašu manu koje ste i ranije bili svesni? Deluju li knjige tako moćno na Vas i možete li nam otkriti o kojoj mani i vrlini je reč?

Iskreno, volju za pisanjem, objavljivanjem statusa, nalazim u čitanju knjiga. Kada god nemam inspiraciju za pisanjem dnevnih objava na društvenim mrežama ja počnem da čitam nešto i eto – rešen problem! Knjige na mene tako deluju, oplemenjuju me i hrabre da iznesem svoje zapažanje ili prepričam svoje iskustvo.

Za sam kraj volela bih da podelite sa nama odakle crpite inspiraciju i šta je ono što Vas pokreće na svakodnevnom nivou da budete bolja osoba?

Inspiraciju crpim iz života i poznanstva sa prijateljima. Širim krug ljudi koje poznajem, smatram da su ljudi sa svojim životima inspiracija. Mene sitne stvari pokreću, porodica, borba za zdravlje roditelja sa kojom se svakodnevno susrećem, čini me još jačom. Privatno, osoba sam koja u svemu nađe svetlo na kraju tunela. I još nešto. Čak i kada svetla nema, ja uzmem knjigu pa svetlo dođe… Majka mog dobrog prijatelja mi je u mojim najgorim trenucima još davno rekla: “Čitaj neku knjigu i proći će.” I ja se toga držim. Svetla i knjige.