Otkrijte harizmatičnu moć Mustafe Golubića
Nepotrebno je pitati se da li je fasciniranost jednom istorijskom ličnosti opravdana ili nije. Presuda jednostavno nije potrebna, čak i ako vas omami i najveći negativac. Dejana Stojiljkovića je u svoj tajanstveni život upleo Mustafa Golubić. Kao da ga je privukao time što se o njemu malo zna, a u vreme između dva rata cela Evropa je pričala o tom hladnokrvnom ubici sa Balkana, pokrivenim senkom misterije. Tu senku Dejan Stojiljković nije dirao jer nije želeo igru sa duhovima. Senka nad Musafom Golubićem, uvek će vioriti.
Dosledan žanru istorijskog trilera, u potrazi za oblikovanjem sumnjive ličnosti, Dejan Stojiljković se nije suzdržao da prizna da su mnogi pre njega to pokušavali da urade. Na taj način je, bez sujete, priznao da je teško baviti se onima o kojima se malo zna. U pomoć je pozvao najpre biografa Nemanju Backovića, pa pisca Seada Trhulju da bi stigao do magistarskog rada Munibe Ovčine. Već na samom početku ovog serijala pokazao nam je da nije sam niti jedini u potrazi za kompletnijom pričom i da su neka saznanja njegovih prethdnika, saznanja onih koje je Musafa Golubić namamio u svoju špijunsku mrežu, bila briljantna ali da ih treba proširiti i dramatizovati; oživeti onako kako je to uradio Goran Gogdan u seriji “Senke nad Balkanom”.
Dejan Stojiljković ne pokazuje mitomansku opsesiju, već kao da se trudi da Mustafu Golubića posmatramo kao strip junaka, kao čoveka gneva i bunta. Kao (anti)junaka nepristajanja. Nadahnut, ne onim što zna, već ovim što ne zna, dopunjuje praznine iz biografije na svoju odgovornost, ali nesebično. U tako težak posao ne upušta se svako jer je poput hoda po tankoj liniji između stvarnosti i fantazije. Dovoljan je samo jedan pogrešan korak da se se pređe granica i da se sve pretvori u obično klevetanje. To se Dejanu nije dogodilo. Ne prilagođava se zakonima uspeha, ne prilagođava se ni Mustafi Golubiću jer bi to bilo idolopoklonstvo. Naprotiv, pokazao je da bavljenje tuđim životom ne mora da bude samo istorijsko, niti da se svede na kopanje po dokumentima, već doslovno – oživljavanje zaboravljenog revolucionara, Apisovog saborca, Titovog poznanika, čoveka koji je hteo da ubije kralja Aleksandra Karađorđevića, možda i ljubavnika Fride Kalo. Ovako teške teme Dejan Stojiljković piše s lakoćom, kao da je poznavao svog junaka. Zato se oseća da nikada nije ravnodušan prema njemu.
Prva priča u serijalu završava se tako da morate odmah pročitati drugu, a druga tako da morate nastaviti dalje. Televizijski rečeno, Dejan Stojiljković vas navodi na bindžovanje priča, jer u njima ima scenarističke snage koja vas vuče na mesto i u vreme dešavanja. Ne pitate se da li je sve tačno, ne pitate se šta je laž, a šta istina, da li je taj čovek bio baš takav ili potpuno drugačiji. Dok čitate odlučujete da verujete piscu.
U detektivskim pričama Dejana Stojiljkovića Mustafa Golubić ima harizmatičnu, poput Dilana Doga koji ume da prkosi, a oko njega je oreol tragičnosti. Zato ćete uvek voleti da saznate šta će se dogoditi u nastavku, u sledećem tekstu. Probudiće vam se emocije i nećete se osećati obmanjeno. Uprkos tome, ove priče ne zahtevaju od vas čak ni da donosite zaključke. Čitaju se kao što se gledaju slike. Od vas se očekuje samo da zamišlajte. Tačnije, da strasno zamišljate, jer samo tako vam se može ukazati lik Mustafe Golubića.