Velike književne nagrade ne znače uvek kvalitet, baš kao ni u drugim sferama stvaralaštva. Najpoznatije nagrade u književnosti su Nobelova nagrada za književnost, Pulicerova nagrada za prozu, Bukerova nagrada, Gonkurova, Hugo i Orange nagrada.
Književnost u Srbiji izuzetno je dinamična, a po broju nagrada za književnost u samom smo svetskom vrhu. Da se danas pojave dela poput “Roman o Londonu”, “Derviš i smrt”, “Hazarski rečnik”, “Peščanik” da li bi bili prepoznati kao romani vredni nagrade. Ipak, divno je kada s početka kalendarske godine, književnost dolazi u prvi plan. Glavni stožer koji nam opredeljuje knjige vredne čitanja je NIN-ova nagrada.
U istoriji dugoj 67 godina smenjivali su se laureati sa svojim delima. Kao najdugovečnija, NIN-ova nagrada shvačena je kao ulaznica za zvezdano nebo naše književnosti i zato je pisci i izdavači smatraju najprestižnijom.
Da li je ova nagrada zaista najprestižnija, kada se svake godine pojavljuju kontraverze oko imena laureata i kada se godinama unazad polemiše o članovima žirija?
Ono što svake godine prati iščekivanje proglašenja dobitnika nagrade je podignuta prašina. I ovog januara nije izostala, pre svega zato što se u užem izboru ni ove godine nije našla ni jedna žena. U književnosti nema mesta statistici, ali ona najsurovije pokazuje gde su žene pisci danas u ”muškom svetu”. NIN-ovu nagradu dobile su Dubravka Ugrešić, Svetlana Velmar Janković, Grozdana Olujić, Gordana Ćirjanić i Ivana Dimić.
Trebalo je NIN-ovom žiriju 34. godine da ženi piscu dodeli ovo priznanje i pusti žensko slovo na muški teren. Žene su prošle dug put emancipacije i prihvatanja, ali je neosporno da pišu podjednako fascinantno, upečatljivo, zanimljivo i da im prostor na književnom nebu podjednako pripada. Žensko pismo afirmiše nepatrijarhalan odnos prema jeziku. A žene u književnosti su više nego dobrodošle zbog tog reflektora koji se prema njima okreće sa novom knjigom. Ono što jeste važno jeste da ne treba praviti kriterijum po polnoj pripadnosti, nego pažljivo pročitati tekst, jer je jedini relevantan kriterijum baš taj - književni.
Nagrađena knjiga ima posebno mesto u knjižarama, pa se proda i do 15000 primeraka što je za naše tržište dosta dobro, a još bolje je što se čitaoci zainteresuju i za ostala dela autora koji je nagrađen.
I sada dok brojimo dane do proglašenja 67. dobitnika da podsetimo:
Prvi dobitnik NIN-ove nagrade je Dobrica Ćosić ovenčan nagradom književne kritike za roman “Koreni”.
Nagrada nije dodeljena 1959. godine, kafa je napravljen presedan “radi stimulisanja kvaliteta”.
Nagradu su vratili Danilo Kiš i Milisav Savić.
O dodeli nagrada odlučuje žiri većinom glasova svojih članova.
Ove godine širi izbor objavljen je sedam dana kasnije zbog rekordnog broja pristiglih knjiga. U užem izboru našlo se 17 romana, između ostalih nove knjige dva književnika koja su ranije dobila ovo književno priznanje, tri pisca koji su prethodnih godina bili u najužem izboru i četiri romana - prvenca.
U užem izboru su: Vladan Matijević – „Sloboda govora“, Darko Cvijetić – „Što na podu spavaš“, Svetislav Basara – „Kontraendorfin“, Enes Halilović – „Ljudi bez grobova“, Uroš Dimitrijević – „Siroti mali ratovi“, Filip Grujić – „Podstanar“, Jovica Aćin – „Polazeći od kraja sveta“, Vladimir Kopicl – „Purpurna dekada“, Savo Stijepović – „Prekrasne ruševine“, Nenad Teofilović – „Fraktura“, Srđan Srdić – „Ljubavna pesma“, Zvonka Gazivoda – „Hostel Kalifornija“, Boris Miljković – „Jugosloveni“, Bojan Savić Ostojić – „Ništa nije ničije“, Lazar Pašćanović – „Spam“, Radovan Beli Marković – „Stojna vetrenjača: četiri kanata“ i Ognjen Spahić – „Pod oba sunca“.
Neke od romana iz užeg izbora možete čitati na servisu Bookmate.
Ime 67. dobitnika najznačajnijeg književnog priznanja u Srbiji biće poznato u ponedeljak 25. januara 2021. godine.