Ako idete u osnovnu ili srednju školu – verovatno vam nije baš pravo kada profesorka najavi analizu nekog dela za četvrtak, a ako ste školu već završili – postoje šanse da ste već nekog negde slagali da ste pročitali „Na Drini ćuprija“ ili „Zločin i kaznu“ nadajući se da će se promeniti tema razgovora jer niste najsigurniji o čemu se radi u tim knjigama.
Lektire su vrlo diskutabilna tema. Neretko nailazim na kritike kako program nije prilagođen datom uzrastu, sa čim se definitivno slažem i tvrdim da postoje knjige koje bi bile daleko zanimljviije i razumljivije školarcima (poput Orvelove „Životinjske farme“), ali ipak, bez obzira na to, postoje i dela koja su u programu, a zaista su vredna pažnje. Nešto više o njima pisaću vam danas.
Prva lektira koju bih spomenula je „Ana Karenjina“. Ovo je delo zbog kog sam zavolela čitanje i upravo zato ga toplo preporučujem svima.
Predstavlja vrhunac realizma i kroz likove Ane, Vronskog, Ljevina, govori o ruskom društvu devetnaestog veka, ljubavi, razočaranjima, sreći. Iako je malo duže, vredi se pomučiti oko njega, a moje iskustvo sa ovom knjigom kao i više razloga zašto je treba pročitati moći ćete uskoro da pogledate u zasebnoj recenziji koju sam pisala na Bookmate Žurnalu.
Poznajem veliki broj ljudi koji preferira strane autore, ali za mene knjiga domaćeg autora ima neku posebnu čar jer se odvija na poznatom terenu koji mogu bolje da zamislim i koji mi deluje blisko.
„Nečista krv“ Borisava Stankovića je druga knjiga koju ću vam danas pomenuti.
Bora je rođen u Vranju i kroz sva njegova dela prožeto je to mesto i mentalitet ljudi toga doba. Kao i svako ko se usudi da čini određene izmene – Bora je bio kritikovan jer je u književnost uneo upravo način izražavanja južne Srbije. Nakon oslobođenja Vranja 1878. godine, događa se veliki klasni preobražaj, čije će posledice na svojoj koži osetiti Sofka, glavna junakinja naše priče i lepa, čorbadžijska ćerka. Glavni motiv romana, kao što sam naslov kaže, jeste upravo nečista krv koja kulminira kroz Sofkin život. Zanimljivo i jedno od najznačajnijih dela domaće književnosti koje će vas teško ostaviti ravnodušnim.
Sledeća lektira o kojoj ću pričati je „Proces“ i dok sam je čitala – meni ama baš ništa nije bilo jasno. Međutim, nakon temeljne analize kada sam o knjizi razmišljala iz nekog drugog ugla – shvatila sam koliki je njen značaj i koliko je genijalna iako je Kafka ostavio nedovršenom.
Ovo je priča o Jozefu K. Jozef je jednostavan čovek, činovnik. Njegovi dani svedeni su na rutinu, kao i njegova osećanja i želje. U njegovim odnosima nema toplote i nežnosti. Jednog dana on biva uhapšen jer je prekršio zakon, iako ne zna šta je uradio. Premda je svestan toga da nije kriv, on stalno dolazi na sud, čeka presudu i razmišlja o svemu. Ta mistrična atmosfera gde nikome nije jasno šta se zbiva – naziva se kafkijanska prema samom Kafki koji je stvorio ovo delo. Postoje i dokazi u obliku dnevnika koje je Franc Kafka vodio da ima povezanosti između njegovog privatnog života i života junaka ove knjige. Veličina ovog dela jeste u tome što „Proces“ predstavlja svet u kome čovek nema neku vrednost već je igračka viših sila i mehanizama.
Moja poslednja preporuka lektira za danas je jedna od lektira za koju znam da se dopala zaista mnogim ljudima jer je bila napisana drugačije od većine. Rel je o knjizi “Majstor i Margarita” Mihaila Afanasijeviča Bulgakova.
Ona govori o Majstoru, piscu koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i Hristovom suđenju. Ono što povezuje dve paralelne priče o Moskvi tih dana (u koju pristiže Voland koji će praviti godišnji bal demona tu) i priču o Pilatu i suđenju jeste upravo postojanje straha i mržnje, za šta se sumnja da aludira na Moskvu tih godina u realnom svetu i zbog čega je knjiga cenzurisana i uopšte nije bila objavljena za vreme života pisca – Mihaila Bulgakova. Zanimljivo u vezi ove knjige je upravo to što ima satire, fantastike i ljubavne priče.
Autor teksta: Milica Stojiljković (@bymilicas)