Preživeti eru šokantnih naslova

Kada bi se birala reč godine na srpskim portalima i po društvenim mrežama, vrlo je verovatno da bi ove godine ta reč bila „brutalno“. Preplavljuje naslove, izjave, gostovanja, tvitove, čak i ozbiljne argumente ljudi koji tako ocenjuju našu stvarnost. Termini se uvuku pod jezik lako. Ni ne primetimo kad postanu deo našeg izražavanja, te počnemo njima prvo da opisujemo život, a onda i da ga bojimo. Postoji neka čudna veza između ljudske prirode i potrebe za „brutalnim“ sadržajem sa bezbedne razdaljine.

U epohi procvata kriminalističkih romana, koju je postavila Agata Kristi svojim neverovatnim talentom za pitku misteriju, imali smo sličan talas. Još tada se u krugovima pisaca kriminalističkih romana, ali posle i filmskih scenarista ovog žanra postavilo pravilo da ljudi neće čitati ili gledati priču ako im odmah, u prvih desetak minuta ili na prvih desetak strana, ne autori ne otmu pažnju scenom ubistva koja će biti dovoljno snažna da ih uvuče u mitopoetski svet. S vremenom i napretkom stvari su se ubrzavale i napredovale, ali je inicijalni poriv ostao isti. Ako je cilj da se pažnja privuče, čak i otme, ne postoji efikasnijeg recepta od šoka, koji se dobija ukrštanjem straha i radoznalosti.

Sedam je sati ujutru. Pukovnik i gospođa Bantri se bude i pronalaze u svojoj biblioteci mrtvo telo devojke u večernjoj haljini, s dosta šminke na licu razmazane po obrazima.

Čitajte

Tako se danas, mnogo godina nakon Herkula Poaroa, po redakcijama tabloida, ali i među javnim ličnostima koje svojim javnim govorom privlače veliku pažnju, podrazumevaju slični recepti za takozvano otimanje pažnje – „samo brutalno“. Pažnja je toliko podložna otimanju danas, da je samo oni koji su ovladali velikom samokontrolom zaista nekome ili nečemu poklanjaju, ostalima ona bude prosto oteta i pretvorena u statistički izveštaj o broju poseta, klikova, lajkova i komentara.

“Pokušavala sam da pronađem neki benefit poplave šokova u medijima, u kojoj se danas kolektivno davimo i moram da priznam da nisam uspela da ga uočim.”

Iako su i detektivski romani imali brojne kritičare u svoje vreme, danas je jasno koliko su i dobrih efekata proizveli. Mnogi su se upravo kroz ove priče naučili udubljenom čitanju ili zaljubili u pozorište, a misterija i mogućnost pogađanja ubice unela je u čitalačku praksu jednu interaktivnu crtu. Pokušavala sam da pronađem neki benefit poplave šokova u medijima, u kojoj se danas kolektivno davimo i moram da priznam da nisam uspela da ga uočim.

Šestoro ljudi selo je za bogatu trpezu postavljenu za sedmoro...

Čitajte

Ako je prvi korak ka pronalaženju rešenja dijagnostikovanje okolnosti, rekla bih da živim u vremenu senzacionalizacije društva. Koncept „senzacija pa sve ostalo“ se prelio iz tabloida na previše drugih javnih sfera, od nauke, preko umetnosti, pa do aktivizma i sporta. Imamo tabloidno orijentisane psihologe, geografe, lekare, meteorologe, pedagoge… U takvoj postavci, naslov je vredniji od priče, a postojanje reakacije velikog broja ljudi je važnije od potencijalnih posledica plasiranja nekih štetnih stavova ili netačnih informacija. S koje god strane da sagledam ovaj fenomen, ne vidim mogućnost da rastemo kao ljudi ako se toj stihiji prepustimo. Srećom, lek za trovanje je oduvek bio pravovremeno čišćenje – bilo organizma ili u ovom slučaju rastrzanog uma. Zato možda s godinama čitam sve više knjiga i sve manje vesti. Moja pažnja je moja da je posvetim ili poklonim onome što mi je važno. Suviše sam mlada da budem statistika, a opet i suviše matora da bih pomislila da i novo nije samo još jedna faza.

• knjiga