Dragoslav Mihailović / foto: Laguna
Dragoslav Mihailović / foto: Laguna
Milica Stojiljković |

Prikaz lika i dela Dragoslava Mihailovića

Sa devetnaest godina prepušten je golgoti Golog otoka. Jedan od najistaknutijih srpskih književnika posle dve godine nastavlja da sledi svoj san i postane pisac

Zdravo svima koji danas čitaju moj članak!

Moram da priznam da mi je ovaj posebno drag, iako sve što napišem volim na neki svoj način.

Danas pričamo o jednom domaćem autoru i njegovom životu. U pitanju je Dragoslav Mihailović koji je 2020. godine, 17. novembra, proslavio 90. rođendan.

On je rođen u Ćupriji, mestu odakle sam i ja, a delimo i istu srednju školu – ćuprijsku gimnaziju u kojoj sam ga i upoznala jednom prilikom kada smo organizovali manifestaciju posvećenu upravo njemu.

Dragoslav Mihailović / foto: Screenshot RTS
Dragoslav Mihailović / foto: Screenshot RTS

Dragoslav je imao teško detinjstvo. Sa godinu i po dana izgubio je majku, a porodični odnosi bili su potpuno zamršeni. Očuvala ga je tetka Milica, za koju smatra da je jedno od najvećih blaga koje je imao u životu.

Osnovnu školu i gimnaziju završava u Ćupriji, međutim, gimnazijski period ne protiče tako lako. Zbog pobune dobija dosije u obaveštajnim krugovima SFRJ, a već u 19. godini odlazi i na Goli otok.

Nakon boravka na Golom otoku, Dragoslav uspešno završava Filozofski fakultet u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik, ali sve do devedesetih godina biva pod prismotrom i ne uspeva da nađe posao u struci zbog svoje prošlosti.

Kroz život je, očigledno, imao ogromne poteškoće i mnogo stvari koje su ga na svakom koraku sputavale. Međutim, on je postao i redovni član srpske akademije nauka i umetnosti, njegove knjige prevode se na mnogo evropskih jezika i dobio je skoro sve književne nagrade uključujući NIN-ovu.

„Kad su cvetale tikve“ je njegovo najpoznatije delo. Danas se u većini srednjih škola u Srbiji zapravo nalazi i u lektiri, a Ćuprija je povodom njegovog 90. rođendana na ulazu u grad odobrila izradu murala sa simbolima iz knjige.

Osim nje, popularna je još i zbirka pripovedaka „Frede, laku noć“, koja predstavlja njegovu prvu objavljenu knjigu. Bila je prihvaćena dmah i nagrađena Oktobarskm nagradom.

Jedna od najpotresnijih priča je i „Petrijin venac“. U središtu je Pertija, žena, seljanka i njene muke i sudbina. Iako je naizgled obična priča, jako je važna jer beleži život običnog čoveka u jednom periodu na prostoru Srbije.

Mirjana Karanović igra Petriju u filmu Petrijin venac, po delu Dragoslava Mihailovića / foto: Printscreen YouTube
Mirjana Karanović igra Petriju u filmu Petrijin venac, po delu Dragoslava Mihailovića / foto: Printscreen YouTube

Veliki broj Mihailovićevih dela dobio je svoje adapacije, bilo u filmove ili serije. Najpoznatiji su „Čizmaši“, ali tu spadaju i „Uhvati zvezdu padalicu“; „Jalova jesen“, predstave „Kad su cvetale tikve“ i tako dalje…

Kada sam dobila odobrenje da za Lagunin instagram kanal uradim video o Dragoslavu povodom njegovog jubilarnog rođendana, osećala sam ogroman pritisak jer sam želela da sve ispadne idealno. Iako je to nemoguće, dala sam sve od sebe da prikažem i približim njegov lik i delo svima. Ponosna sam što imamo tako velike domaće pisce, a pre svega dobre ljude koji se bore iz petnih žila i ne posustaju ni kada ih život „gazi“.

Dragoslav i dalje piše, a iskreno se nadamo još nekoj knjizi. Danas, ipak, akcenat želim da satvim na njegovu biografiju. Izašla je skoro u Laguninom izdavašvu, a čine je delovi koje priča pisac, koje prate delovi koje je Dragoslav prepričavao iz svoga sećanja.

Interesantna je, obimna i detaljna, možda naročito zanimljiva mojim Ćupričanima koji mogu da vide slike i čuju kako je Ćuprija izgledala 30-ih godina 20. veka.

Dragoslav Mihailović - specijal za 90. rođendan / autor: Milica Stojiljković