Oduvek me je fascinirala sposobnost jedne osobe da prevaziđe sopstvene granice kada je čista egzistencija u pitanju. Šta je sve jedan običan čovek od krvi i mesa u stanju da učini kada je posredi njegova borba za opstanak? I koliko zapravo uzimamo sve zdravo za gotovo?
“Od nekoliko stotina miliona bakterija, dovoljno je da preživi samo jedna, pa da se spasu od izumiranja. Ove bakterije ne žele da umru isto koliko i ja”.
Pre svega, želim da vam ukažem na jednu stvar. Naime, apsolutno je nemoguće da pročitate ovu knjigu, a da vam prva aocijacija na nju ne bude krompir. More i more krompira. Mark Vatni, glavni junak ove priče, čak deli sa nama i recept za pripremanje čaja od ovog povrća. Ne biste verovali koliko je krompir ukusna namirnica kada postane jedina opcija za ishranu. I to na Marsu. Navedeni recept prenosim u celosti, i isti se priprema na sledeći način:
„Dan sam započeo s malo čaja ni od čega. Čaj ni od čega se lako pravi, uzmete vrelu vodu i dodate joj ništa. Pre nekoliko nedelja probao sam da napravim čaj od ljuske krompira. Što manje znate o tome, to bolje“.
Nakon neuspešne misije usled svemirske oluje, Mark Vatni, botaničar, ostaje zarobljen na planeti na kojoj je apsolutno nemoguće preživeti. Konzistencija Marsa je napravljena tako da nijedno biće na njenoj površini ne može opstati.
Ono što mi je bilo vrlo interesantno (iako mogu da razumem da je nekima možda malkice dosadno i naporno za čitanje), jesu oni elementi ove naučno-fantastične priče koji su potkrepljeni potvrđenim, dokazanim činjenicama. Ti elementi pisani su stručnim jezikom, te tako saznajemo čitav proces uzgajanja povrća (krompira, naravno), način na koji se mogu stvoriti bakterije, zatim kako proizvesti dovoljnu količinu kiseonika, a pritom sprečiti i eksploziju katastrofalnih razmera. Pišući o naučnim činjenicama, Endi Vir, kao izuzetan poznavalac kosmosa i mehanike, iznosi i podatke o načinima na koji je moguće putovati u svemir, šta predstavlja hab, čemu služe solarni paneli, kako izgleda jedna interplanetarna misija, itd.
Knjiga je napisana delimično u formi dnevnika, gde saznajemo o neverovatnoj borbi za opstanak Marka Vatnija, uz paralelnu priču o nama zemljanima, Nasi i brojnim pokušajima spasavanja Marsovca. Humor koji je autor pripisao Marku Vatniju apsolutno je neodoljiv i isti predstavlja savršenu ravnotežu između stručnih delova knjige i njenog ostatka.
Tako, slatko su me nasmejale sledeće Markove opaske:
„Prema jednom međunarodnom sporazumu, nijedna država ne polaže pravo ni na šta što nije na Zemlji. Po drugom sporazumu, ako se nalaziš na teritoriji koja ne pripada nijednoj državi, primenjuje se pomorsko pravo. Što znači da Mars spada u međunarodne vode. Nasa je američka civilna organizacija i ona je vlasnik haba. Dakle, dok sam u habu, na snazi su američki zakoni. Čim izađem napolje, nalazim se u međunarodnim vodama. Kad uđem u rover, opet se vraćam na američke zakone. A evo i najboljeg dela: za izvesno vreme ću stići do kratera Skjapareli i konfiskovaću lender Aresa 4. Niko mi to nije izričito dozvolio, što i ne mogu da urade dok se ne ukrcam na Ares 4 i ne uključim komunikacioni sistem. Pošto se ukrcam na Ares 4, pre nego što stupim u kontakt s Nasom, bez dozvole ću preuzeti kontrolu nad brodom u međunarodnim vodama. To znači da ću biti gusar! Svemirski gusar!”
„Ekran se zacrneo još pre nego što sam izašao iz komore za izjednačavanje pritiska. Ispostavilo se da je ono „L” iz „LCD” skraćeno od liquid (tečnost). Pretpostavljam da se ta tečnost ili zaledila ili izvrila. Možda ću da pošaljem reklamaciju proizvođaču. „Poneo sam proizvod na Mars. Tamo je prestao da radi. Ocena: 0/10.”
Zanimljivo je da nijedna izdavačka kuća nije htela da objavi ovu knjigu, te ju je autor besplatno postavio na svojoj veb stranici, da bi je potom prodavao u formi elektronske knjige za tričavih 99 centi. “Marsovac” u fizičkoj formi objavljen je 2014. godine, čak 5 godina otkako je napisan. Prema ovoj knjizi snimljen je istoimeni film, a glavnu ulogu igra Met Dejmon. Ovo je jedna od retkih situacija da mi se filmska adaptacija dopala podjednako kao i knjiga, tako da imate moju preporuku za obe forme, naravno, ukoliko vas ova tema i ovakav način pisanja zanimaju.
Autor teksta: Deana Malek (@Bookvalna)