Pisci su ti koji imaju slobodu da govore u ime širokih narodnih masa, te je svaka kritika koja dođe preko njih skoro uvek na mestu. Jedna takva kritika jeste i roman Marsova soba, američke spisateljice Rejčel Kušner. Ovo je kritika američkog društva i sistema koji melje sve više što se nalazite niže na društvenoj lestvici. Postoje ljudi koji su samim rođenjem i uslovima u kojima su odrastali, na neki način predodređeni za to da ih sistem ignoriše i na kraju samelje. Kako su predodređeni? Pa prosto tako što su naviknuti na užasne okolnosti u kojima su odrastali, da misle da i ne postoji bolje. Njima su te užasne stvari deo svakodnevice i deluju im normalno. Kad vam je tako nešto normalno, vera u sebe ne postoji, a ravnodušnost prema svetu postaje sve veća, te vam na kraju postane dovoljno da samo preživljavate. Gde se život svodi na preživljanje u siromaštvu, tu je i kriminal, tu je nasilje, a ljudi koji žive u takvim uslovima poznaju jedino taj svet.
Marsova soba je roman koji je 2018. godine bio u užem izboru za Bukerovu nagradu i ostao kao predmet debate u kojoj je pitanje bilo da je nominovan samo zbog teme kojom se bavi. Naime, tema je američki pravosudni sistem i način na koji on tretira žene. Glavna junakinja Marsove sobe je Romi Hol, dvadesetosmogodišnja striptizeta, koja je zbog ubistva svog progonitelja dobila doživotnu kaznu bez prava na pomilovanje. Čitalac istovremeno prati Romi, ali i neke druge likove u knjizi, a poenta svega toga jeste da se priča sagleda iz više različitih uglova. Romina prošlost i život sa njenim sinom Džeksonom takođe je deo priče, kao i događaji koji su doveli do toga da ona služi kaznu. Dakle, ona je bila striptizeta u San Francisku, a taj grad zauzima veoma bitno mesto u priči. Praktično je jedan od likova! Striptiz klub u kom je radila zove se Marsova soba i upravo po tome je roman i dobio ime. U klubu upoznaje Kurta Kenedija, koji postaje opsednut njom i uspeva da je uplaši toliko da ona uzima sina i seli se u Los Anđeles. Međutim, čak ni to nije uspelo da drži manijaka podalje od nje, te će se on tako jedne noći pojaviti na njenom tremu. The rest is history.
Poenta priče nije to kako je došlo do ubistva, već sam tok suđenja. Jedna striptizeta koja je ubila uzornog građanina, veterana, nema apsolutno nikakvih izgleda na suđenju. Porota sastavljena od gospođa sa ‘ladnom trajnom i broševima u obliku američke zastave treba da sudi striptizeti sa dna društvene lestvice, koja je ubila jednog tako finog čoveka. Da je situacija bila obrnuta i da je on ubio nju, apsolutno nikog ne bi bilo briga. A samo iz razloga što ona potiče iz jedne sredine na koju se ne gleda blagonaklono. Sama ta činjenica je dovoljna da je osude na doživotnu bez mogućnosti pomilovanja. Kao da to što je ona striptizeta znači da se ona nije plašila tog čoveka i da nije htela da zaštiti svoje dete. Kušnerova je vrlo svesno kao žrtvu ubistva izabrala veterana vijetnamskog rata - svi znamo da je taj rat verovatno najveća sramota Amerike. Land of the free, home of the brave! Dakle, u ovoj knjizi svi problemi jednog ovakvog društva izlaze na videlo. Pored Romi, upoznajemo se i sa ostalim robijašicama i radnicima u zatvoru. Kušnerova nam sjajno prikazuje kakav je tretman žena u zatvoru, naročito trudnica, kako izgleda porođaj i šta se dešava sa bebom. Stavovi koje autorka iznosi, kao i debate koje pokreće, čine Marsovu sobu veoma bitnom knjigom. Ona je bitna prvenstveno zbog teme o kojoj govori i tera vas da razmišljate o stvarima o kojima možda niste mislili ranije. Ukoliko ste fan serije Orange is the new black, neka vam Marsova soba bude na listi na čitanje!
Autor teksta: Zorana Karapandžin (@zozefina_k)