Marilyn Monroe – žena koja je voljela knjige i koja je mnogo, mnogo čitala. Jeste li načitani kao Marilyn Monroe?

Današnja je priča i o knjigama, piscima, izdajama, prijateljstvima, inspiraciji, i jednoj ikoni. Ikona je jedna žena snažne volje koja je promijenila mnogo a da za to, tek posljednjih desetak godina dobiva hvale i zasluge iako je od njene smrti prošlo više od pola stoljeća. Ona je i danas nesumnjivo simbol lijepe i seksi žene ali je otvaranje arhiva, nalaženje dokumenata i u neku ruku liberalizacija Hollywooda u kojem više ne vladaju diktatori, te progovaranja ljudi koji su danas prestari da bi ih mogao progutati mrak, dalo milijun novih podataka i otkrića pa se cijela slika o Marilyn Monroe promijenila.

Ako vas zanima i imate strpljenja, pročitajte priču o jednoj strastvenoj čitateljici jer njezin je život i triler i krimić, romantični roman i saga.

Prvo, moramo podsjetiti, Marilyn Monroe se izgovara “meri-lin” a ne “Merlin” (to je čarobnjak, ne?) a korijeni ovog krivog i uvriježenog “čitanja” su u jugo transkripciji kada je i sirota “ejva” postala “ava” (Gardner), kao i niz drugih imena koja su krivo “preveli.”

Kako je Norma uz pomoć knjige izmislila Marilyn!

Hrabra i pametna, sposobna i vrijedna, talentirana glumica, vješta poslovna žena, odlična producentica i scenaristica, žena o kojoj je napisano preko tisuću kojekakvih knjiga i danas je predmet istraživanja a njena nagla smrt, u neobičnim okolnostima, ljubavna veza s Bobbyjem Kennedyjem, traljava policijska istraga i mnogo laži ispreplela je jedan od najvećih mitova 20. stoljeća u filmskom svijetu. O nikome nije napisano toliko laži kao o njoj, o nikome nije plasirano toliko neistina u knjigama u kojima svatko “zna” pravu istinu. Uostalom, sva sila dokumentaraca, igranih “biografija”, “knjiga koje napokon otkrivaju” i kojekakvih napisa i dalje možda dižu gledanost i tiraž, ali i pokazuju svu glupost tabloida i kako baš svatko može napisati knjigu o nekome. Pogotovo ne o Marilyn.

Neki vole njenu ljepotu a neki ranjivost i nježnost koju je skrivala ispod teške filmske šminke. Njena slika, prema van bila je i ostala jednim od najboljih projekata u vrijeme kada marketing i PR. nije bio kao danas. Jednom je pitala Trumana Capotea, svog prijatelja, “ako te ikada netko pita kakva sam bila, što sam bila, što bi rekao?” On je odgovorio – “uh, morat ću razmisliti” i to nakon razgovora o popularnosti Elizabeth Taylor koju su cijenili više. “Obje imate drugačije glasove (Tayloričin je bio meketav) i obje nosite srce na rukavu” rekao je. No, Marilyn je bila daleko kompleksnija nego bi to itko (tada) pomislio. Tada su već svi u Hollywoodu znali da je pametnija, talentiranija od Taylorove ali je ipak bila potplaćena, necjenjena i nepoštovana, a njezina je pamet bila dobro čuvana tajna.

Kada je došla u Tvornicu snova, Marilyn je bila mlada djevojka koja je strašno mnogo učila i od modela relativno brzo došla od glume, ali – filmske. Potom je dobivala glavne uloge i imala plan. Poznavala je mnoge književnike i kao strastvena čitateljica mnoge cijenila i s mnogima prijateljevala, pročitala je tonu knjiga. Bellow je s njom bio oduševljen, a Norman Roston i njegova žena do smrti su joj bili prijatelji, Jean Paul Sartre obožavao ju je i želio da glumi u filmu (za koji je napisao scenarij), “Freud” i to nimalo laku ulogu – histerične pacijentice. Imala je čvrstu namjeru glumiti u Shakespearovoj Lady Macbeth i iako je dobila Zlatni globus, Donatella, Kristalnu zvijezdu i mnoge nominacije za posljednja tri filma, sigurno bi je nagradili za “Something’s Gotta Give” da je film završen i da je prije toga nisu – ubili.

Nije mogla u školu pa je sama učila i čitala

Rođena je 1. lipnja 1926. (ove bi godine navršila 96 godina) u Los Angelesu. Otac je nju i majku napustio kada je Norma Jean bila beba. Majka je bila religiozni fanatik i psihički bolesna žena. Kao mala Marilyn tj. Norma je nastupala u radio drami, a bježeći, kao i toliko drugih mladih ljudi, u kino zavoljela je čaroliju filma. Kada je imala tri godine majka, koja je radila na filmu kao tehničarka, dobila je živčani slom i završila u ludnici jer su žene u njenoj obitelji oboljevale od sifilisa (koji je od očeva prelazio na majke na djecu). Malu je sifilis preskočio ali je ludilo njene mame uništilo Normino djetinjstvo – pala je pod državnu skrb, selili su je od jedne do druge udomiteljske obitelji, sve skupa 11, a dvije je godine provela u sirotištu u Los Angelesu. Imala je jednu dječju knjigu i jednu knjigu molitvi koje je vukla sa sobom od doma do doma i mnogo snova koje je odlučila ispuniti.

Čitala je kao manijak i učila da bi nadoknadila školu a i jer je obožavala čitati. Uvijek je žalila što nije mogla studirati ali je išla na predavanja na UCLA iz književnosti i  umjetnosti. Čitala je sve, od klasika, modernih američkih pisaca i dramatičara, antičke književnosti, Rusa, voljela je poeziju ali je čitala i knjige o psihologiji, anatomiji, religiji, biografije… Ako je Oprah nedavno otkrila Americi “Anu Karenjinu” na naše zaprepaštenje možemo samo zamisliti kako bi se Marilyn tome čudila.

Marilyn je svakog slobodnog trenutka, u pauzi snimanja, kod kuće radila na sebi, čitala i učila. Imala je knjige, bilježnice i marljivo je sama nadoknađivala manjak formalnog obrazovanja, kako je rekla jedna prijateljica, “vukla je knjige sa sobom kamo god bi išla i čitala je neprestano”. Zato je nedavno, a nakon što se po američkim medijima počelo pisati kako je Marilyn bila izuzetno pametna i načitana žena i izvrsna glumica, potcjenjena i s potpuno krivom slikom u javnosti, u jednoj knjižnici postavljen natpis – “Jeste li načitani kao Marilyn Monroe?” i – priča se počela otpetljavati.

Ali nas zanimaju – knjige.

Čitala je Flauberta i voljela “Gospođu Bovary”, čitala je Conrada i Becketta, Sherwooda Andersona, Dreisera, Hemingwayja, Steinbecka a on sportske stranice u novinama. Voljela je “Na putu” Kerouaca. Marilyn nije bilo jasno zašto je toliko izdavača odbijalo tiskati Joyceovog “Uliksa.” Razumjela je senzualnost Molly Bloom a mnogi nisu. Kada je glumila u produkciji Actors Studia, kolege studenti ostali su bez teksta i počeli pljeskati iako se to nije smjelo a glumila je u komadu “Ana Karenjina” tj. “Anna Christie” Eugenea O’Neilla (za tu dramu nagrađenog Pulitzerom).

Roman Gospođa Bovari mnogo je više od klasika svetske književnosti i remek-dela.

Čitajte

Biblioteka Marilyn Monroe koja je bila na prodaju brojala je 430 knjiga. Pročitala ih je mnogo, mnogo više. Neke su zalutale, zagubljene, jedna je hrpa nestala u poplavljenom podrumu. Obožavala je slikarstvo i kiparstvo pa ima knjiga i o umjetnosti. Na zidovima stanova i na kraju njene kuće visile su reprodukcije Durera, Fra Angelica, Toulouse- Lautreca i Da Vincia a obožavala je Goyu. Kupila je bistu kraljice Nefertiti, najviše je cjenila Goyu, El Greca i Picassa, ali i Botticellija a na izložbi Auguste Rodina oduševila ju je “Ruka boga” i “Pigmalion i Galatea”. Kupila si je Rodinov “Poljubac”, kip Williama Zoracha, a posljednje slike koje je kupila bile su iz jedne meksičke galerije. Čitala je o umjetnosti, poznavala je umjetnost, sve što nije naučila u školi naučila je kroz knjige. Čitala je i učila, zapisivala u bilježnice lekcije i činjenice. Učila je sama, kod kuće, u stanovima u kojima je živjela, na setovima, uvijek i svaki dan.

Pet je knjiga otkupljenih na aukciji na kraju poklonjeno Schlesinger knjižnici – knjige koje su napisale žene – My Antonia i Lucy Gayheart od Wille Cather; The Portable Dorothy Parker, od Dorothy Parker; The Ballad of the Sad Café, od Carson McCullers i The Little Disturbances of Man, kratke priče Grace Paley. Svaka knjiga ima pečat na kojem piše “osobno vlasništvo Marilyn Monroe.” Carson je za 74 godišnju Blixen organizirala ručak jer je obožavala Blixeičinu “Moja Afrika” i kada je čula da barunica želi upoznati Monroe s kojom si je Carson bila dobra a Miller je sjedio stol do. Dogovorila je ručak. Urbani je mit kako su njih tri, Carson, Blixen i Marilyn plesale po stolu ali da su se složile odmah to je istina. Marilyn koja je bila izvrsna kuharica, duhovito je ispričala kako je pokušala tjesteninu skuhati do kraja s fenom.

Marilyna je Biblija prodana za 37 950 dolara, primjerak prve edicije iz 1930. “Frankie i Johhny” Johna Hustona s posvetom “Marilyn, draga, prije puno godina, dok si bila beba, ovo sam napisao za tebe, ti si savršena Frankie, Johnny (ja) Huston” - za 33.350.

Pametna, draga, načitana Marilyn

Uostalom, ne mislite valjda da bi Arthur Miller “pao” na njenu ljepotu a zanemario njenu pamet? Voljela je (i za razliku od mnogih razumjela) Jamesa Joycea, Walta Whitmana i Heniricha Heina, čitala sve, od klasika do moderne, pjesme i knjige, iz svih područja. Književni heroji , bili su joj Saul Bellow i Carl Sandburg. Smatrali su je dragom i pametnom mladom ženom koja je s njima bila sve samo ne zvijezda – inteligentna, načitana – sasvim suprotna slika od one u tabloidima. Karen Blixen bila je očarana s Marilyn. Albert Einstein kojeg je smatrala najpametnijim čovjekom na svijetu na fotografiju i napisao: Za Marilyn, s poštovanjem, ljubavlju i hvalom. Voljela je Beethovena, Mozarta, Louisa Armstronga, Ellu. Poznavala je Dylana Thomasa, Dorothy Parker i Carson McCullersa.

Kada je upoznala Nikitu Hruščova za vrijeme njegove posjete SAD-u tj. Los Angelesu, na ruskom mu je rekla “Mi zaposlenici “20th Century Foxa” veselimo se što ste došli posjetiti naš studio i našu zemlju”. Kako se to kaže na ruskom rekla joj je Natalie Wood koja je tečno govorila ruski. Navodno su “pričali” o Dostojevskom i “Braći Karamazovima”. Hruščova je oduševila.

Kapitalno delo velikog ruskog klasika Roman Braća Karamazovi Fjodora Dostojevskog po mišljenju mnogih kritičara i proučavalaca njegovog dela smatra se krunom autorove spisateljske karijere.

Čitajte

Čitala je Camusa, Moliera, Voltairea, Saint-Exuperyja, Shakespearea i sve moderne književnike, sjajne knjige od kojih mnogo kod nas nije ni prevedeno. Pratila je drame koje su izlazile i u kojima bi voljela glumiti ili ih producirati. Čitala je Thomasa Manna, D.H.Lawrencea, Fitzgeralda i Hemingwaya, Kalila Gjubrana. Neke knjige nismo prevodili jer kod nas nisu nikada prevođene ali je riječ o autorima koji su bili i jesu važni, slavni, poznati, dobitnici svih važnih nagrada. Marilyn je bila strastvena čitateljica, preosjećajna za ondašnji a i današnji svijet.

Kada je umrla čitala je “Ubiti pticu rugalicu” i roman “Captain Newman MD”, pisca Lea Rostena koji se temeljio na životu Marilynog psihijatra i za neke ubojice, dr. Ralpha Greensona.

Fotografije na kojima čita

Fotografije “poznatih” kako čitaju nisu rijetke ali čini nam se da ih Marilyn ima najviše. Na onoj koju je “okinula” Eve Arnold, Marilyn čita “Uliksa”, Jamesa Joycea. Na drugoj na sofi čita Heinricha Heinea a iza nje je njena polica s knjigama. (ako se nisu mogli sjetiti njenog imena rekli bi, “ona cura koja čita Heinea”). Kada je izašla knjiga sakupljenih isječaka Marilyn Monroe, i ljubitelji i čitatelji saznali su svašta. Osim večere s Blixenovom kojoj se Marilyn jako dopala i na kojoj su razgovarale i svemu i svačemu, upoznala je i Bellowa (“Herzog”) s kojim je i večerala u hotelu Ambassador na gala večeri povodom “Neki to vole vruće”. Bellow je bio opčinjen i oduševljen s njom.

Završit ćemo s poznatom anegdotom: Pakosni je novinar Monroe postavio “trik pitanje.” Pitao je, “koji biste lik željeli glumiti u “Braći Karamazovima”?” uvjeren da ne zna koja je to knjiga a ona je rekla “Grušenku” – onda stala pa nastavila slatkim glasom – “to je ženski lik, ostalo su muškarci.”

Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka.

Čitajte

• knjiga