Margaret Mitchell – samo jedna knjiga, ali klasik koji i danas obara rekorde

Uglavnom pišemo o velikim imenima književnosti čije knjige nabrajamo… znamo od svakog barem dva, tri djela, no što ako je riječ o osobi koja je poznata po samo jednoj knjizi? Doduše, jednoj od najprodavanijih ikad, ali samo jednoj?

Iz čiste dosade 25-godišnja je mlada žena, tek udata, napisala 63 poglavlja knjige koja je postala jedna od najomiljenijih, najpoznatijih, najprodavanijih knjigu o američkom Jugu. Napisala je svjetski bestseler čija prodaja traje i danas i po kojem je snimljen jedan od najvećih filmova zlatnog doba Hollywooda. Bila je novinarka u “Atlanta Journal Sunday Magazineu” koja je nakon nekoliko nezgoda i na kraju teške ozlijede zgloba morala otići na bolovanje. Šepala je neko vrijeme po redakaciji, no kako joj noga nije prestala naticati, a bolovi su bili jači morala je na bolovanje i – strogo mirovanje. Da ne bi umrla od dosade, počela je – pisati. To je bila Margaret Mitchell a roman koji je napisala “Gone With the Wind” kod nas preveden kao “Zameo ih vjetar” - saga je to o Jugu, o ratu, o ljubavi, o mržnji, o ljudima kakvih više nema ili koji su morali prihvatiti da se svijet koji su poznavali mijenja.

Knjiga nije odmah izašla na svjetlo dana. Deset je godina Margaret radila na likovima, zapletu, raspletu, istraživala povijesne činjenice, sakupljala podatke i nitko nije znao da piše. Sakrivala je to od svih, i obitelji i prijatelja, a kada su jednom došli nenajavljeni gosti, stranice koje je poslagala po podu u panici je prekrila tepihom. Nije imala namjeru knjigu objaviti, ali kada je njena prijateljica čula da Margaret misli napisati knjigu (iako je knjiga već bila gotova) rekla joj je “Ma zamisli, ti da napišeš knjigu!!” ne baš prijateljski, pa se povrijeđena Margaret koju je da se prihvati pisanja nagovorio muž uputila uredniku Macmillanu s ogromnim rukopisom. Kasnije je požalila i poslala uredniku telegram: “predomislila sam se. stop. pošaljite mi rukopis natrag”. No znao je stari lisac Macmilan što ima u rukama.

Južnjačka ljepotica Margaret Mitchell

Tko je bila Margaret Mitchell? Osim što je napisala jednu knjigu koja se i danas godišnje prodaje u tisuće i tisuće primjeraka i koja je jedna od najpopularnijh knjiga svih vremena, njen je život bio zanimljiv, a na kraju je, kao i svaki velebni roman – tragično završio.

Rođena je 8. studenog 1900. kao Margaret Munnerlyn Mitchell u bogatoj i uglednoj obitelji. Otac Eugene Muse Mitchell bio je odvjetnik, a majka, Mary Isabel, May Belle Stephens sufražetkinja. Klasična južnjačka obitelj, starosjedioci Atlante u Georgiji, bogati i lijepi imali su i dva sina, Russela Stephensa koji je umro kao dijete i Alexandera Stephensa koji je rođen četiri godine prije Margaret.

Možda bi Margaret bila mala slatka djevojčica sa šeširićem i u haljinicama, kao neka lutkica kako su djevojčice tog vremena izgledale, da se nije dogodila nezgoda. Kad je imala tri godine njenu je haljinicu zahvatila vatra jer je zapela na užarenu rešetku kamina. Mama se bojala da se to može ponoviti i ako je jednom dijete izbjeglo opekotinama ili nedajbože smrti nije više željela riskirati pa je kćer odjevala – u hlače. Dok su druge curice bile u svili, šifonu, trakicama i šeširićima Margaret je trčkarala po vrtu u hlačama s bratom, uživala u djetinjstvu bez modnih ograničenja. Nazvali su je Jimmy po liku iz nekog stripa, a brat je uvijek inzistirao da se, igra li se s njim, zove Jimmy. Tako je Margaret postala Jimmy i tako su je zvali sve do njezine 14. godine. Poslije će je svi zvati Peggy. Bila je “dečkasta”, vesela, smjela, a podjednako se igrala s lutkama i jurila na svom ponyju. Svakog je popodneva jahala u društvu starog veterana i jedne djevojke kako se i priličilo.

Margaret se možda nije sjećala detalja, ali kad je imala pet godina izbili su rasni nemiri u Atlanti. Novine su tvrdile kako su “crnci napali neke bjelkinje” pa su izbili nemiri a na ulice je izašlo 10 000 bijesnih bijelaca. Na kraju Jackson Hilla je naime bilo naselje kućica Afroamerikanaca koje su svi zvali “Darktown”. Te je večeri otac legao u postelju, ali su ga probudili pucnjevi no nije izlazio van kuće. Slijedećeg je jutra saznao kako je 16 crnaca ubijeno.

Jug o kojem je kasnije napisala knjigu i koja je do danas najbolji južnjački roman imao je svoju priču. Geografski, Jug u Americi postoji, ali u Margaretinoj mašti Jug je drugačiji, romantičan, živih boja, kao da je na njemu stalno proljeće prepuno bogatstva i balova. Mama je šestogodišnju Margaret jednom stavila u kočiju i provezla je plantažom koja je bila uništena i rekla joj, eksplodira li sve, a bude prije ili kasnije, nek su joj svi sveci na pomoći ako neće imati uza se oružje. Odrastala je iuz priče o junaštvima svojih predaka.

Da se odmah razumijemo, nije Mitchell “Zameo ih vjetar” napisala samo tako i nije ta knjiga bila “prvo pa muško”. Margaret je od malena bila maštovita djevojčica, pisala priče o životinjama, bajke i avanturističke priče. Sama je slagala knjige svojih priča izrezujući slike iz modnih časopisa, spajala ih i ukrašavala svojim crtežima. S 11 je svoju izdavačku kuću nazvala “Urchin Publishing Company” (urchin je morski ježinac) a kasnije je zapisivala priče u bilježnice. Mama je priče svoje kćeri čuvala u kutije od bijelog emajla pa je u kući imala nekoliko kutija prepunih kćerinih priča kada je Margaret otišla na college.

Izlazak romana “Zameo ih vjetar” priča je za sebe. Margaret je, rekli smo, počela pisati ZIV ili GWTW kako ga skraćeno pišu u Americi 1926. U travnju 1935. Harold Latham iz kuće MacMillan bio je urednik u potrazi za novim romanom, pročitao je rukopis koji mu je Peggy isprovocirana bezobraznim komentarom “prijateljice” poslala i vidio potencijal. Bestseler ziher. Nakon što je pristao objaviti prvijenac mlade novinarke bilo je još puno posla: Peggy je slijedećih pola godine provjeravala činjenice, podatke, kopala po arhivima i nekoliko puta napisala prvo poglavlje.

Marsh je bio tzv. copy editor pa su zajedno napravili konačnu verziju. Knjiga je izašla u lipnju 1936. To je vrijeme Velike depresije pa se Peggy bojala da je cijena knjige od tri dolara previsoka za osiromašene sunarodnjake. No, knjiga je postigla nevjerojatan uspjeh i dvije godine za redom držala prvo mjesto po prodaji!

Pulitzera je dobila 1937., dvije godine za redom nagradu National Book Award koju je dodijeljivalo Udruženje prodavača knjiga. Poslije Biblije, po istraživanju 2008. to je druga najdraža knjiga Amerikanaca. Zna se i da tu knjigu najviše vole žene, starije od 44 godine, podjednako one s juga ili središnje Amerike, bjelkinje i HispanoAmerikanke, obrazovane i one koje nisu došle do collega. Kad su ove, 2014. ponovo radili istraživanje rezultat je bio isti – prva je Biblija a druga ZIV. Samo 2010. je tiskano, u SAD-u i svijetu 30 milijuna primjeraka. U sto je najboljih knjiga na engleskom jeziku od 1923. do 2005. a 2003. je bila 21. na BBC-jevoj listi kao najvoljenija ljubavna knjiga.

Kada je Kongresna knjižnica, Library of Congress započela u srpnju 2012. “Slavlje knjige” na  izložbi “Knjige koje su oblikovale Ameriku” prva je predstavljena i  „Zameo ih vjetar“.

Ako vam se dopala priča o Margaret Mitchell, sigurni smo da ćete uživati i u knjizi Kuća na jezeru. Na idiličnom imanju u Kornvolu, u kući na jezeru, odrasta Alis Edevejn, inteligentna, radoznala, bezazlena i nesvakidašnje talentovana šesnaestogodišnjakinja koja obožava da piše priče.

Čitajte

• knjiga