Beograd je uvek dobra opcija bez obzira da li birate šetnju Knez Mihailovom ili samo pogled sa Kalemegdana na ušće Save u Dunav / foto: Serbia travel
Beograd je uvek dobra opcija bez obzira da li birate šetnju Knez Mihailovom ili samo pogled sa Kalemegdana na ušće Save u Dunav / foto: Serbia travel
Milica Stojiljković |

Magija Beograda

Beograd poput magneta privlači turiste, ali i pisce koji u njemu pronalaze nepresušnu inspiraciju. Neke smo zaboravili, ali to ne umanjuje njihov značaj i slovo koje su ostavili na papiru

Kako Duško Radović kaže,

“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

Postoji to nešto u Beogradu što mene uvek vuče njemu. Neka ludačka, pozitivna energija, naš, srpski, balkanski mentalitet, a opet smešten u tako veliki i savremeni grad.

“Posebno sam impresioniran vedrom i toplom atmosferom Beograda.” (Semjuel Beket)

Izložba Noć juri trkom – posveta Samjuelu Beketu u Beogradu / foto: Anglozine Semjuel Beket
Izložba Noć juri trkom – posveta Samjuelu Beketu u Beogradu / foto: Anglozine Semjuel Beket

Žurba, gužva, gomile ljudi koji su tog jutra ustali i smogli snage da se izbore sa svim preprekama i iskoriste novi dan. U Beogradu nije lako živeti, treba da se boriš i da uopšte uđeš u autobus, da ne pričamo o nekim drugim, ozbiljnijim borbama.

Ipak, njegova magija i lepota čine da skoro 2 miliona pojedinaca bira upravo njega za svoj dom. Uz one ponosne Beograđane koji već par kolena unazad žive u ovom prelepom mestu, ima mnogo nas koji dođemo na studije, na posao, dođemo gladni za uspehom i prilikama koje velika sredina pruža, a koje ne bismo inače imali. On nas sve nekako prigrli i zavolimo taj njegov način života, tempo i energiju.

“Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.” (Momo Kapor)

Kada god sam putovala i dopalo mi se neko mesto, oduševila bih se i želela bih da obilazim još više različite čoškove neke druge zemlje. Za Beograd utisak mi je da je nekako „svetski, a naš“. Bilo da ste stranac, neko iz provincije ili pak Beograđanin, moći ćete da osetite taj duh, dobru atmosferu (osim ako izuzmemo zagađenja po čemu smo trenutno među prvima u Evropi) koju ne doživite tek tako u zapadnim zemljama, koje su neretko nešto hladnije i rezervisanije prirode, čast izuzecima.

“Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog Brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan. “ (Duško Radović)

Prepun kulturnih i istorijskih znamenitosti, biće interesantan svakome koga ovaj aspekt zanima. Doselila sam se sa spiskom mesta koje želim da obiđem i posle 5 godina upoznavanja i obilaženja grada i dalje ima tih uličica na koje prvi put naletim, a koje mi oduzmu dah. Beograd je pravo mesto za lutanje, istraživanje i zaljubljivanje. Beograd je istovremeno mir i gužva, buka i tišina, ljubav i spremnost da se pomogne pomešana sa svadljivom prirodom naših ljudi.

Kad god čitam Duška Radovića i njegove tekstove iz „Dobro jutro, Beograde“, osetim da delimo istu vrstu ljubavi ka Beogradu. On, rođeni Nišlija, iako je živeo mnogo pre mene i imao tu privilegiju da doživi Beograd u vreme Jugoslavije, da izveštava i budi stanovnike na talasima radija „Studio B“, savršeno je pretočio i dočarao magiju Beograda.

Njegovi aforizmi iz emisija pretočeni su u knjige koje imaju tri nastavka, a neka od značajnijih dela su i „Ženski razgovori“, kao i „Za ostrvom pisaćeg stola“.

Mnogi pisci bili su inspirisani Beogradom, među kojima su Momo Kapor, Isidora Bjelica, Gradimir Stojković, Jovo Anđić, Nenad Novak Stefanović…