Mačak u čizmama – priča o domišljatosti ili propagiranje laži i prevare?

Šarl Pero je rođen 1628. godine u Parizu kao sedmo dete u jednoj buržoaskoj porodici. Bio je visoko obrazovan čovek, po profesiji advokat, a mnogi ga smatraju utemeljivačem bajki. Njegove bajke su opšte prihvaćene podjednako od strane dece i odraslih i ostavile su dubok trag u budućoj književnosti za decu.

Poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim, i Šarl Pero je inspiraciju za svoje priče često crpeo iz narodnih predanja, koje su kasnije drugi dečiji pisci prepričavali i oblikovali da budu primerenije deci, jer se Pero nije libio da u svoja dela uvrsti i prilično jezive motive. Pero je često za svoje priče koristio prizore oko sebe pa je tako predstavio dvorac Use u „Uspavanoj lepotici“ kao i dvorac D’Orion u „Mačku u čizmama“.

„Mačak u čizmama“ je pored „Pepeljuge“, „Zlatokose“ i „Magareće kože“, jedno od najpoznatijih Peroovih dela, a govori o najmlađem detetu – trećem sinu koji je tokom dodele nasledstva dobio najbezvredniji deo. Naime, dobio je mačka. Međutim, iako je delovalo kao da je dobio gotovo ništa to ipak nije bilo tako, jer mačak je umeo da govori. Rekao je svom mladom gospodaru da mu da par čizama, jednu vreću i da ga pusti u šumu, jer doneće mu nešto zbog čega će imati izuzetnu korist. Mačak je ulovio zeca i odneo ga lično kralju uz poruku da je to poklon koji mu šalje Markiz od Karabasa. Kralj je bio oduševljen poklonom i dao je mačku visoku napojnicu koju je on odneo svom gospodaru. Tako su prošla tri meseca tokom kojih je mačak redovno odnosio poklone kralju uz istu poruku svakog puta. Kada je jednoga dana kralj poželeo da se zajedno sa svojom prekrasnom ćerkom prošeta pored reke mačak je to shvatio kao izuzetnu priliku i naložio je svom gospodaru da baš tada ode da se kupa u reci, a da sve ostalo prepusti njemu. U trenutku kada je kralj naišao sa svojom kočijom mačak je povikao kako se Markiz od Karabasa davi u reci na šta je kralj odmah reagovao i pomogao da se „spasi“ mladić kom je zatim poklonio najlepše odelo. Čim ga je ugledala mlada princeza se zaljubila i pozvala ga u njihovu kočiju, a dok su putovali mačak je hitao ispred njih i uz pretnje naređivao svima na koje je naišao da potvrde da su zemlja i livade u vlasništvu mladog markiza. Kralj se nije mogao načuditi tom bogatstvu. Međutim, na kraju puta ih je čekao čarobnjakov zamak za koji je kralj trebao da pomisli da pripada markizu te je mačak odlučio da poseti čarobnjaka i nadmudri ga tako što se divio njegovom umeću i magiji i navodio ga da menja oblik iz čovečijeg u životinjski. Kada se čarobnjak pretvorio u miša mačak ga je pojeo! Kada je kočija stigla pred zamak kralja i njegovu svitu je dočekao mačak uz reči da su i više nego dobrodošli u dom Markiza od Karabasa. Oduševljenje kralja i njegove ćerke nije izostalo te je istog dana odobreno venčanje dvoje mladih. Uz mačkovu domišljatost i lukavost siromašni mlinarev sin koji se plašio da će umreti od gladi je postao markiz Karabas, a mačak se ispostavio kao najbolje nasledstvo koje je mogao dobiti.

Čuvena priča o domišljatom mačku u čizmama. Izvor: Mačak u čizmama i druge priče od Peroa (Beograd: IKP Geca Kon, 1935)

Slušajte

Sve to deluje divno i krasno i kao bajka sa najsrećnijim mogućim krajem, međutim, danas se „Mačak u čizmama“ analizira na malo drugačiji način i postavlja se pitanje o moralnosti ove priče. Književni stručnjaci smatraju da ova priča nije adekvatna za decu, jer ih navodi da pomisle da uz pomoć laži i pretvaranja mogu lako doći do svog cilja u životu. Ne ceni se trud i težak rad već se propagira snalažljivost i varanje kao i ucena i pretnje.

Svakako na nama je da sami donesemo zaključke i da čitajući ovu priču svojoj deci izvučemo pouke kao i da ukazujemo i na dobre i na loše strane svih mačkovih postupaka, jer na koncu on nije imao lošu nameru – želeo je da pomogne svom gospodaru, a da sebe spasi sigurne smrti.

• knjiga