Svi smo svakodnevno hrabri u svojim životima, stvarajući promene, ostavljajući svoj znak, onako kako možemo. Nadam se da su moji čitaoci podstaknuti na to da budu hrabri u svojim životnim pričama, dok čitaju moje knjige, kaže za Bookmate Lusinda Rajli
Za 27. maj u Velikoj Britaniji zakazano je objavljivanje sedmog nastavka romana „Izgubljena sestra“ iz serijala „Sedam sestara“ Lusinde Rajli. U međuvremenu, autorka je najavila i pisanje osme knjige, na radost čitalaca, koji ne žele tek tako da se rastanu od ovih zvezdanih junakinja: Maje, Ali, Tigi, Keke, Zvezde, Elektre, koje su ih prethodnih godina, tragajući za svojim poreklom, i suštinama svojih jedinstvenih ličnosti, vodile na putovanja širom sveta. Sa svojim heroinama kretala se i Lusinda Rajli, koja povodom ovog niza romana najavljuje i veliku televizijsku seriju. Izdavačka kuća „Laguna“, koja je objavila sve delove serijala, nedavno je štampala i triler Lusinde Rajli „Ljubavno pismo“ koji je u Velikoj Britaniji objavljen tek 2017. godine, blizu 20 godina od nastanka. Razlog decenijskog premišljanja izdavača bila je priča o uključenosti britanske kraljevske porodice u skandal i ubistva povodom istrage jedne hrabre novinarke. Ona je otkrila detalj koji bi doveo u pitanje ne samo poreklo prestonaslednika, već i njegovu vezu sa mladom glumicom.
Kada možemo da očekujemo ekranizaciju vašeg serijala „Sedam sestara“? Od početka ste ih zamislili vrlo živo, možete li da ih vidite u ličnostima određenih glumica?
Još od prve knjige iz serijala „Sedam sestara“ iz 2014. godine, ljudi su me pitali koga zamišljam u ulogama sestara D`Aplijez, tako da sam stvorila svojevrsnu glumačku postavu „iz snova“. Neverovatno je sada da će velika TV serija uskoro biti prihvaćena! Posebno kao nekadašnja glumica, volela bih da budem uključena u izbor glumaca.
Koju ulogu biste Vi, kao glumica, odabrali za sebe. Da li bi to bio lik sličniji Vama, kao što je Tigi, ili Elektra koja Vam je najmanje slična? U čemu je veći izazov?
Uvek je zabavnije oteloviti karakter sa kojim nemate ništa zajedničko. Tako da bih rado igrala ulogu bilo koje od sestara, ili njihovih predaka. Fizički sam vrlo slična Zvezdi, ali bilo bi divno oprobati se i u ličnosti Elektre, na dan, ili dva.
Vaši obožavaoci iščekuju sedmi deo o Izgubljenoj sestri krajem maja. Rekli ste da su Vam Tigi i Ali najsličnije, međutim, da li Izgubljena sestra pomalo podseća na sve nas, u svetu pandemije novog virusa i usamljenosti?
Uvek volim da čujem od mojih čitalaca sa kojom se od sestara najviše poistovećuju. Svako ima omiljene junakinje među njima, pa čak i grublji karakteri, kao što su Keke ili Elektra, imaju čitaoce koji se sa njima snažno povezuju. Bojim se da ne mogu da kažem ništa o Izgubljenoj sestri dok se knjiga ne pojavi, ali mogu da primetim da mi je pravila društvo tokom lokdauna. Uzbuđena sam zbog toga što će je čitaoci konačno upoznati.
Šta možemo da naučimo od vaših hrabrih ženskih likova iz različitih kultura, koji nam se otvaraju kao zvezde, gde god da odemo?
Biti iskren prema samom sebi i verovati svojim instinktima. Iako se svi moji ženski karakteri razlikuju i složeni su na svoje osobene načine, svaki od njih predstavlja snagu sopstva. Uče o ličnoj životnoj svrsi i kako da do nje dođu. Biti hrabar ne znači upravljati brodom kao Ali u „Olujnoj sestri“, ili biti špijun u ratu, kao Koni u „Svetlu u prozoru“. Svi smo svakodnevno hrabri u svojim životima, stvarajući promene, ostavljajući svoj znak, onako kako možemo. Nadam se da su moji čitaoci podstaknuti na to da budu hrabri u svojim životnim pričama, dok čitaju moje knjige.
Vaš svet sačinjen je od putovanja, a i sami ste energična osoba koja razmišlja i piše dok hoda. Kako se nosite sa karantinom, gde biste voleli da budete sada?
Obožavam da putujem i srećna sam što sam imala mogućnosti da posetim fascinante zemlje na svakom kontinentu, zbog istraživanja za moje knjige. Imala sam sreće da sam završila većinu svojih inostranih i prekomorskih istraživanja za roman „Izgubljena sestra“ pre nego što je počeo lokdaun. Onda sam se „zaključala“ u svom domu u Irskoj, gde volim da boravim, ali i gde sam planirala sledeću fazu prikupljanja podataka. Uživala sam u tom iskustvu, u uključenosti mojih prijatelja i suseda u proces stvaranja, što mi je bilo od izuzetne pomoći. Uprkos tome što nisam mogla da putujem, niti da se povezujem sa svojim čitaocima na književnim festivalima, uživala sam u oslanjanju na tehnologiju, koristeći Zum, ili Instagram lajv, kako bih održala kontakt sa poštovaocima širom sveta. To je bilo vrlo teško vreme za svakoga, i znam da je čitanje bilo važan oblik komfora, ali i bekstva.
Vaš triler „Ljubavno pismo“ sada je objavljen u Srbiji. Šta mislite o skorašnjem skandalu koji je uzdrmao britansku kraljevsku porodicu i da li će ljudi posle toga videti ovu knjigu u novom svetlu?
Verujem da hoće, a biće zanimljivo i čuti različite interpretacije od novih čitalaca. Roman je već u velikoj meri evoluirao od vremena pisanja, a to je 1999. godina, kada je smrt princeze Dajane bila još uvek sveža u nacionalnoj svesti. U to vreme postojala je snažna reakcija u britanskom „establišmentu“, tako da sam bila vrlo nervozna kada sam dopunila i ponovo objavila ovu knjigu u Velikoj Britaniji 2017. godine. Međutim, ovoga puta, reakcije su bile pozitivne i ljudi su cenili to što je kraljevska porodica posmatrana iz ljudskog ugla. Mladi članovi kraljevske porodice ovih dana preuzimaju kontrolu nad svojim javnim ličnostima i sa javnošću se povezuju na načine na koje prethodne generacije nisu ni mogle da zamisle. Radost pisanja je u zamišljanju onog „šta ako“ scenarija i nadam se da čitaoci uživaju u čitanju „Ljubavnog pisma“ zbog onoga što ova knjiga i jeste,a to je fikcija.