Čarls Dikens – viktorijanski lovac na duhove

Za većinu ljudi, uključujući i mene (pogotovo mene!), uklete kuće su mesta za izbegavanje. Međutim, 1859. godine pisac Čarls Dikens je aktivno tražio mesto posednuto duhovima gde bi mogao da doživi paranormalno iskustvo.

Dikens je tokom života bio fasciniran paranormalnim pojavama što je i reflektovao u svojim delima kroz uključivanje duhova, fantoma i sablasti. Od oktobra 2022. godine upravo to će i biti tema izložbe muzeja Čarlsa Dikensa koji se nalazi u centralnom Londonu u kući u kojoj je autor živeo sa svojom porodicom tokom 1830.-ih godina.

Pored ostalih eksponata po prvi put će biti izloženo pismo koje je autor uputio Vilijamu Hovitu, takođe piscu, ali i spiritualisti u kojem ga pita da li može da mu predloži neku kuću bilo gde u Velikoj Britaniji u kojoj niko ne može da živi, jede, spava bez uznemiravanja od strane duhova, jer ima želju da poseti baš takvo mesto sa svojim prijateljem Džonom Holingsehedom. Spiritualista im je preporučio gostionicu u Holbornu koju je Holingshed posetio samo da bi rekao kako je ona posednuta jedino pivopijama. I drugi pokušaj posete ukletoj kući završio se neslavno – ispostaviće se da kuća koju su lovci na duhove tražili zapravo ni ne postoji te su morali da se zadovolje samo dobrim ručkom u lokalnoj gostionici.

U zabačenoj oblasti Engleske, u močvarnom Kentu, živi siromašni dečak Pip, nesiguran čak i u svoje poreklo i ime, osuđen na puko preživljavanje i patnju u kući svoje sestre i njenog muža.

Čitajte

Ova razočarenja nisu umanjila Dikensovo interesovanje za natprirodne pojave, koje je počelo još u ranom detinjstvu. Njegova dadilja, Mersi, mu je pričala priče o duhovima, a sam autor je pasionirano čitao horor nedeljnik The terriific register za koji je kasnije priznao da mu je ledio krv u žilama.

“Nesumnjivo je da je Dikens znao šta publika potajno želi. Danas kažu da je bio svojevrsna preteča biznismena – tačno je znao šta radi, bio je u kontaktu sa popularnom kulturom tog vremena i voleo je da bude u kontaktu sa svojim čitaocima. “

Iako je bio fasciniran natprirodnim pojavama kako kustos izložbe kaže danas vole da ga nazivaju pasioniranim skeptikom, jer iako su ga duhovi zaista zanimali smatra se da nije istinski verovao u njihovo postojanje. Međutim, voleo je ideju da se ljudi plaše pričama o duhovima. Nakon Dikensonove smrti 1870. godine njegov prijatelj i biograf, Džon Forster, napisao je da bi autor jurio za duhovima i potpao pod ludosti spiritualizma, samo da nije bilo snažne, sputavajuće moći njegovog zdravog razuma.

Njegova dela obuuhvataju 20 knjiga i priča sa prikazima duhova kao što su „A Christamas carol“, „The hunted man“i „The Pickwick papers“. Uživao je u javnim izvođenjima svojih sablasnih priča hvaleći se kako su ljudi bivali preplašeni, a neki su čak plakali i jecali sklupčani od straha na svojim stolicama.

Nesumnjivo je da je Dikens znao šta publika potajno želi. Danas kažu da je bio svojevrsna preteča biznismena – tačno je znao šta radi, bio je u kontaktu sa popularnom kulturom tog vremena i voleo je da bude u kontaktu sa svojim čitaocima. Na izložbi će moći da se vidi i Dikensova lična kopija romana „The haunted men“ sa komentarima koju je čitao tokom javnih nastupa. Ostali izloženi predmeti, posteri i knjige će dodatno ilustrovati autorovo doživljavanje natprirodnog.

A ti? Veruješ li ti u duhove? Za svaki slučaj proveri večeras ima li nekoga iza vrata pre nego ugasiš svetlo – nikad se ne zna.

• knjiga