Da li je Vladimir Nabokov ukrao ideju od Salvadora Dalija?

Iako je rođen u jednoj od najbogatijih plemićkih porodica Vladimir Nabokov je bio prinuđen da radi mnoge poslove kako bi preživeo. Porodično bogatstvo mu je omogućilo da dobije vrhunsko obrazovanje i tokom najranijeg perioda života Nabokov je bio slobodan da se bavi šahom, sportom, skupljanjem leptira, pisanjem pesama. Bezbrižne godine mladosti odlaze sa dolaskom Oktobarske revolucije. Sa porodicom Nabokov odlazi u Ujedinjeno Kraljevstvo gde se na Triniti koledžu u Kembridžu bavi izučavanjem romanskih i slovenskih jezika.

Nakon toga odlazi u Berlin gde živi u teškim materijalnim uslovima i da bi se izdržavao daje časove, sastavlja šahovske probleme za novine, a ponekad glumi i u filmovima.

Nabokov nije prvi koji je pisao o strasti sredovečnog muškarca koji je opčinjen dvanaestogodišnjom devojčicom.

Nakon dolaska Hitlera na vlast ponovo je prinuđen da spas potraži u emigraciji, te prvo odlazi u Pariz, a zatim i u Ameriku.

Svoje najslavnije delo, roman „Lolita“ objavio je prvo u Parizu 1955. godine, da bi se tek tri godine docnije, nakon velikog uspeha knjige, i američki izdavači usudili da ga objave.

Međutim, izgleda da Nabokov nije prvi koji je pisao o strasti sredovečnog muškarca koji je opčinjen dvanaestogodišnjom devojčicom. Moguće je da je američkog pisca ruskog porekla za pisanje romana „Lolita“ inspirisao niko drugi do nadrealistički brkati genije Salvador Dali.

Dali je bio jedan od najznačajnijih umetnika dvadesetog veka. Osim slikarstva, bavio se i vajarstvom, scenografijom, glumom, ali i pisanjem. Napisao je nekoliko važnih ličnih dela, među kojima se izdvajaju „Tajni život Salvadora Dalija“, „Skrivena lica“ i „Dnevnik genija“.

Dalija Ungurenau, profesorka komparativne književnosti u Bukureštu i zamenica direktora Instituta za svetsku književnost, našla je vezu između romana „Lolita“ i priče „Reverie: An Erotic Daydream“ koju je napisao čuveni Španac. I Dalijevo delo je, poput romana „Lolita“, priča o starijem muškarcu koji biva opčinjen klinkom.

U mirnoj vojvođanskoj varošici jednom meštaninu nestala je osmogodišnja kći. Posle višesatne potrage, dete je pronađeno mrtvo, silovano i zadavljeno.

Čitajte

Istina je da je Nabokov prvu verziju romana „Lolita“ napisao još u Parizu 1940. godine. Čak ju je „jedne zamračene ratne noći“ i pročitao grupi prijatelja. Ova verzija je bila na ruskom jeziku i nju je Nabokov uništio nakon što se preselio u Ameriku nakon čega je napisao verziju na engleskom jeziku. Ipak, Dali je svoju priču objavio skoro deset godina ranije, 1931. godine.

Osim očiglednih sličnosti između ove dve priče postoje i očite „razlike“. Prvo, za razliku od junaka „Lolite“ koji je po zanimanju profesor, Dalijev junak je slikar. Drugo, objekat obožavanja glavnog protagoniste ne zove se Lolita već se odaziva na, sasvim različito, ime Dulita.

Profesorka Ungurenau ukazuje na još jednu zanimljivu činjenicu koja na neposredan način dokazuje da je Nabokov bio inspirisan Dalijevom pričom. U pitanju je čuvena scena u kojoj Lolita, dok sedi u krilu svog očuha, pokazuje fotografiju iz popularnog američkog časopisa. Fotografija prikazuje nadrealističkog slikara pored polupotopljene gipsane replike Miloske Venere. U svom istraživanju profesorka Ungurenau je pronašla fotografiju Salvadora Dalija koja je 1941. godine objavljena u magazinu „LIFE“ i koja neodoljivo podseća na onu koja je opisana u ormanu Vladimira Nabokova.

Profesorka Ungurenau ne „optužuje“ Nabokova za plagijat već ga samo „sumnjiči“ za „kreativnu pozajmicu“, a u Duliti vidi inspiraciju za nastanak jednog od najslavnijih klasika zapadne kulture.

„Veliki pisci ne pripadaju nacionalnim literaturama, već celom svetu“, kaže ona. „A pametni ljudi će iskoristiti i usavršiti pametne stvari drugih pametnih ljudi.“

• knjiga