Ljubavno pismo Lusinde Rajli

London, 1995.

Ser Džejms Harison, jedan od najvećih glumaca svoje generacije, preminuo je u devedeset petoj godini života i ostavio ne samo ožalošćenu porodicu, već i šokantnu, razornu tajnu koja može da uzdrma englesko društvo do srži.

Mlada, ambiciozna novinarka Džoani Haslam, dobija zadatak da napiše članak o ser Džejmsovoj sahrani. Ispraćaju prisustvuju mnoge svetski poznate ličnosti. Ubrzo pod plaštom glamura, Džoana otkriva mračnu priču o pismu ser Džejmsa Harisona čiji je sadržaj očajnički skrivan duže od sedamdeset godina. Kad je pronikla kroz koprenu laži, shvatila je da postoji neko ko pokušava da je spreči da otkrije istinu i da ne preza ni od čega da dođe do pisma pre nje.

“Obilje zapleta, osvrta na prošle događaje i dašak romanse održavaju visoku napetost radnje. Svim ljubiteljima dvorskih intriga ili skandala visokog društva, ovaj roman Lusinde Rajli pruža i jedno i drugo.“ napisao je Booklist i to je rečenica sa poleđine knjige na koju sam se ja ”upecala”. Zbog nje sam sa nestrpljenjem čekala da izađe iz štampe i da je pročitam, jer posebno volim sve što je vezano za film, glumce, pa i plemstvo. I nisam se razočarala, baš naprotiv, oduševljena sam Lusindinim zapletom, stilom pisanja i stalnim obrtima u priči.

Ovo je njena prva knjiga koju sam pročitala, iako sam sve skupila što je objavila Laguna. Ali… uvek me je obimnost Lusindinih romana nekako sprečavala da počnem. Sve sam mislila da je možda preopširna i odlagala sam za neki drugi period kada ću imati više vremena samo za čitanje. I eto, pogrešila sam. Ova knjiga ima 520 strana, ali toliko je puna odlično osmišljenih i interesantnih likova, kao i obiljem događaja, da stvarno mora da se kaže da je teško prekinuti čitanje kada svaka stranica otkriva nešto novo i uzbudljivo. Unoseći se u priču imala sam utisak da gledam odličan triler kakvi su se nekada pravili, mada ima i krimi elemenata, špijunaže i nekoliko ljubavnih priča.

“Ljubavno pismo” me malo podsetilo na romane Harolda Robinsa koji je bio majstor za prikaz života glumaca i poznatih ličnosti, koji kao po pravilu skrivaju tajne iz mladosti i čine sve da se one ne otkriju. Tako je i u ovoj knjizi: oko jedne tajne iz daleke prošlosti okupila se sva sila tajnih službi, uporni novinari, koji stalno tragaju za senzacijama i skandalima, kao i kraljevska porodica. Zadivljujuće je kako Lusinda prati sve te tokove radnji, ima se utisak da su nemirne rečice koje se kao pritoke polako približavaju glavnom toku i ulivaju u uzburkanu reku – u finale romana i u iznenađujući rasplet.

Za ovu knjigu je vezana još jedna zanimljivost: na samom početku autorka nam saopštava da je ”Ljubavno pismo” napisano 1998. god. posle tragične pogibije princeze Dajane, kada je popularnost monarhije bila na najnižem nivou. Tada je naslov bio “Videti duplo” i odjednom su joj otkazali sve prednarudžbe, promocije, kao i ostale promotivne aktivnosti. Izdavači i još neki, uticajni….. smatrali su da nije vreme za ovaj roman i Lusinda je bila očajna, jer je mislila da je njena karijera završena… Ispostavilo se da je i bolje što je sada objavljen, jer sa skorašnjim događajima na dvoru u Engleskoj oko mlađeg kraljičinog unuka Harija, ova knjiga je sve aktuelnija i interesantnija.

Senzacionalna biografija princeze Dajane sa materijalima iz neobjavljenih intervjua i novim saznanjima o njenom životu i tragičnom kraju.

Čitajte

Uz veliko žaljenje što je prerano otišao ovako divan, talentovan pripovedač, još da dodam da mi je drago što me Lusinda nije razočarala i što me čeka toliko njenih romana na polici, pogotovo serijal “Sedam sestara”, koji oduševljava čitaoce od kako je napisan prvi deo.

Iznenađenje za iznenađenjem… Obožavaoci Lusinde Rajli Ljubavno pismo svakako neće ispuštati iz ruku. / Publishers Weekly

Čitajte

• knjiga