Lesi

Erik Najt je bio engleski romanopisac i scenarista rođen u Jorkširu koji je najpoznatiji po svom romanu “Lesi se vraća kući” iz 1940. godine.

Najt i njegova druga supruga uzgajali su škotske ovčare na svojoj farmi u Pensilvaniji, a njegov roman o Lesi objavljen je kao proširena verzija kratke priče koja je 1938. godine izašla u novinama The Saturday Evening Post. Preveden je na mnoge svetske jezike, doživeo je brojna izdanja, a 1943. godine je dobio i svoju filmsku adaptaciju koja je bila samo prva u nizu filmskih i televizijskih adaptacija koje su učvrstile lik Lesi u svojevrsnu legendu.

Pored ovog Najt je napisao još nekoliko romana, ali nijedan nije doživeo popularnost kao najverniji pas na svetu.

Ovo je zapravo dirljiva i topla priča o vernosti i ljubavi između psa i dečaka. U pitanju je rasa škotski ovčar i kako je Lesi postala simbol ove pasmine gotovo se nije mogao naći ljubimac koji nije nosio njeno ime. Kada sam bila mala ja sam mislila da je LESI zapravo rasa pasa, a i dan danas kada vidim škotskog ovčara sa raskošnom, dugom dlakom i izduženom njuškom ne mogu da mu/joj se obratim drugačije do – Lesi.

Radnja knjige počinje u jednom jorkširskom selu gde su živeli siromašni, ali vredni ljudi koji su bili jako ponosni na svoje pse, a najlepši pas u okrugu bila je Lesi koja je pripadala Semu Karaklou. Ona je od kako je bila štene svakoga dana tačno u 15:55h čekala njegovog sina, a svog najboljeg prijatelja, Džoa ispred škole. Dane su provodili u igri i radosti sve dok Sem nije, zbog nemaštine, bio primoran da proda Lesi bogatom vojvodi od Radlinga.

“…psi pripadaju ljudima, a ljudi su potčinjeni sudbini. Ponekad naiđe vreme kada sudbina prisili čoveka da pogne glavu i uguši ponos da bi svojoj porodici osigurao hleb.”

Dečak, baš kao ni pas, nije mogao da podnese razdvojenost te je počeo da preduzima sve što je u njegovoj moći kako bi ponovo bili zajedno. Lesi je čak tri puta uspevala da pobegne od novog vlasnika, ali on je bio odlučan u tome da je ona sada njegov pas i nimalo ga nije dirnula očigledna povezanost sa dečakom te ju je ubrzo odveo daleko u Škotsku, toliko daleko da je delovalo zaista nemoguće da odatle pobegne i vrati se kući. Ipak, naša verna ljubimica ne odustaje, ponovo beži ne znajući koliko dugačak i težak put je čeka, prepun avantura i opasnosti. Odlučujući faktori u toj borbi bili su odanost, upornost, hrabrost, ali iznad svega ogromna ljubav!

„Naravno da ona to nije mogla tako jasno da objasni sebi kao što to ljudi mogu da urade. Ona je to samo instinktom osetila. Ali je taj instinkt tako snažno zahvati da je uspeo da uguši sve ostale osećaje u njoj. Ona je sada znala samo jedno, da je vreme da pođe u školu, kao što je to već godinama činila.“

Ovo je knjiga koja se dotiče raznih tema koje su odlične za razmišljanje i diskusiju, ali ipak nijedna od njih nije opterećujuća i nedorečena – nešto poput bogatog i obilnog ručka sa kog odlazite zadovoljni, a ne tromi i nezadovoljni.

Sam autor knjige je svoje detinjstvo proveo u Jorkširu gde se odvija radnja na početku i kraju knjige. Želeo je da pokaže kako teški klimatski uslovi tog podneblja najviše utiču na to što su ljudi koji tu žive borbeni i otporni. To su ljudi koji duboko vole svoj dom, brda i močvare i čije karaktere oblikuju pozitivne kao i negativne osobine tog prostora. Slične osobine imaju i psi tog kraja koji su uvek verni svojim vlasnicima i spremni da pomognu. Ipak, kroz knjigu se upoznajemo sa širokim dijapazonom ljudi pa su tu i sebični, ali i nesebični ljudi, ljubazni i razmetljivi, okrutni i oni dobrog srca. Čitamo o složenim odnosima oca i sina, majke i sina, supružnika, dede i unuke, gospodara i sluge. Upoznajemo lukave i poštene likove, pohlepne prevarante i srećne saputnike. Jednom rečju čitav niz karaktera koji se može smestiti u jednu knjigu nevelikog obima. Upravo oni čine ovu priču šarolikom i daju nam mnogo materijala za razmišljanje o ljudskoj prirodi generalno kao i o ljudskim (ili neljudskim) postupcima.

Kao da ova gomila likova već nije bila dovoljna da popuni sporedne redove priče autor se dotiče i raznih društveno – političkih tema i problema, počev od industrijske revolucije do Velike depresije opisujući njihov uticaj na zajednicu i porodicu i predstavlja nam razlike između života na selu i u gradu. Iz svega navedenog nekako se prirodno nameće zaključak da Najt govori iz ličnog iskustva, što će čak i letimičan pogled na njegov život potvrditi.

Verovatno najlepša, a sigurno najčitanija knjiga o jednom psu

Čitajte

Na kraju, ali nikako najmanje važno, roman pruža veliki uvid u prirodu i temperament specifične rase pasa- škotskog ovčara. Očigledno je da ga je autor posedovao kao što sam i navela na samom početku ove sage o Lesi koja već predugo traje, a nisam se čak ni dotakla (odala) čitav razvoj priče, najdirljivije trenutke, zapanjujući preokret na kraju koji je izvanredan iz toliko mnogo razloga kao ni najupečatljivije lekcije koje se mogu naučiti od ovih silnih ljudskih i jedne mile pseće glave. Zato joj sami dajte šansu, a ja sam skoro pa 100% sigurna da vas neće razočarati.

• knjiga