Latinoamerička književnost prelazi na mračnu stranu

Mladić koji prati krvavi trag svog oca, CIA agenta kroz paragvajske kazamate i masakre. Ekvadorska umetnica koja zamišlja kako skalpelom odseca jezik svoje neme sestre bliznakinje. Tinejdžeri koji na groblju u Buenos Ajresu proždiru truli leš svog idola, rok zvezde…

Ovakve scene - i još mračnije - iskaču sa stranica latinoameričkih bestselera. Od Anda do Amazona, književnost Južne Amerike prevazišla je magični realizam Gabrijela Garsija Markesa koji je bio sinonim za ovu književnost i poprimila mračniji i mučniji ton.

Tropski, fantazmagorični Makondo više ne pije vodu. Pisci sada teme nalaze u stvarnom životu, u diktaturama i terorizmu s kraja 20. veka, u siromaštvu i nasilju koji haraju velikim gradovima, ali i u bogatom folkloru ovog kraja sveta.

Čak i pre korone, Latinska Amerika je bila u žestokom problemu - ekološke katastrofe, katastrofalna stopa kriminala, autoritarni režimi, protesti, siromaštvo. Korona je samo to pogoršala i podigla na n-ti nivo.

Marijana Enrikez, argentinska spisateljica koja je bila u užem izboru za Bukera inspiraciju za svoje kratke priče i romane nalazi u 1980ih, svojim formativnim godinama, osećanju užasa i straha koje su odrasli krili od dece, koja su pak o tome čitala u novinama.

“To su bile moje prve horor priče. Bili smo generacija dece koja je odrasla na ovakvim pričama”, rekla je ona u jednom intervjuu.

Njena zbirka priča The Dangers of Smoking in Bed (Opasnost pušenja u krevetu) bila je u užem izboru za Bukera, a njen novi roman Naš komad noći - o ocu i sinu medijima okultne sekte koja svoje žrtve hvata krijući se iza zločina hunte - će uskoro biti preveden na engleski i bilo bi lepo da se i neki naš domaći izdavač seti da književnost nije samo anglosaksonska.

Uz mračne priče iz svakodnevnog života, folklor - često vrlo jeziv - igrao je važnu ulogu u oblikovanju ovih pisaca. Kao i Edgar Alan Po i HP Lavkraft.

“Po je bio izuzetno uticajan u Latinskoj Americi, a renesansa gotike u Pruu je krenula sa pobunjeničkom grupom Sjajni put. Gerilci i  pobunjenici stvorili su toliko krvavih i surovih priča da su pisci prosto morali da se vrate jeziku gotike da bi ih ispričali”, rekao je peruanski pisac Gustavo Faveron Patriau čiji je roman Vivir Abajo putovanje kroz podzemlje Južne Amerike, masakre maoista, CIA mučilišta, nacističke naučnike…

Za pisce koji su stasali 1960ih, Patriau kaže da su uprkos mračnim temama o kojima su pisali, uvek imali utopističke ideale. Današnji autori, imajući u vidu nedavnu krvavu istoriju Latinske Amerike, ostali su bez iluzija i horor je postao žanr koji im omogućava da se pozabave čitavim nizom društvenih problema.

Argentinska autorka Samanta Šveblin se u svojim pričama bavi ekološkom katastrofom u vidu plantaža soje, sporim trovanjem i ritualima zamene duša.

Monika Ojeda piše o modernom teroru savremenog grada, nasilju u porodici, incestu, femicidu…“Nasilje koje vidim je svakodnevno nasilje grada. Nesposobnost da se otresete straha da neko može da vas ubije ili siluje”, rekla je ona.

Kao i Enrikez, i njene priče su pune starosedelačke mitologije kombinovane sa užasom modernog sveta, urbanih mitova i dark veba.

“Fascinantan mi je taj susret predačkog i modernog u gradovima i močvarama Anda. Odrasla sam u divljem gradu koji svake godine bude poplavljen i ulice preplave krokodili, zmije i žabe. U gradu koji zasipa pepeo aktivnih vulkana. Preživela sam erupcije i zemljotrese i zato su moje priče takve”.

Jedan od najpoznatijih latinoameričkih pisaca i dobitnik Nobelove nagrade Mario Vargas Ljosa

Čitajte

ČITAJ DVA MESECA, PLATI 1! Iskoristi popust za nove korisnike i po ceni jedne mesečne članarine čitaj 60 dana.

Aktiviraj

• knjiga