Politika. Korupcija. Pljačka naroda. Pozlaćivanje prostakluka. Svađa i ljubav sa velikim silama. Kult vođe. Istorijska bespuća. Ratovi. Nasilja. Ubistva i trovanja — licence to kill za političke protivnike. Sve ovo očekuje vas u knjizi Momčila Đorgovića “Ko je ubio Jovana Skerlića”.
Momčilo Ðorgović, novinar, urednik, publicista, izdavač. Rođen u Kruševcu, gimnaziju je završio u Nišu, a studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sarađivao na Trećem programu Radio Beograda (1973.-1977.), na Drugom programu Radio Beograda (1976-1979.). Novinar i urednik Borbe.
Đorgović je dobitnik Zlatne plakete za uređivanje Nedeljne Borbe. Dopisnik iz Beograda zagrebačkog nedeljnika Danas (1981.-1986.). Sa Slavkom Ćuruvijom 1994. pokreće nedeljnik Telegraf i dnevne novine Dnevni telegraf, od 1996. nastavlja sam sa izdavanjem Nedeljnog telegrafa, koji prodaje 2009.
“Jovan Skerlić bio je srpski književnik i književni kritičar. “
Prošle godine izašla mu je knjiga “Ko je ubio Jovana Skerlića” u izdanju Lagune. Jovan Skerlić bio je srpski književnik i književni kritičar. Rođen u Beogradu 20. avgusta 1877. godine u građanskoj porodici od oca Miloša i majke Perside u porodičnoj kući na uglu Gospodar Jevremove i Dobračine ulice, kod Čukur-česme na Dorćolu.
Imao je suprugu Klaru i kći Ljiljanu. Životni moto Jovana Skerlića je glasio: „Živeti — znači raditi!“. Život mu je bio neprekidan, naporan rad. On nije znao za odmor, niti je mario za umor, „sve dokle njegov premoreni i u radu sagoreli organizam nije klonuo pred čeljustima smrti“.
“Kada je u Narodnoj skupštini 1914. pozvao na opštu pobunu protiv njega i ondašnjih korupcionaša, Skerlić je umro iznenada u 37. godini.”
Radeći na knjizi “Ko je ubio Jovana Skerlića” Đorgović je četiri godine istraživao, a običnom čitaocu na prijemčiv način u knjizi otkriva ko je bio Jovan Skerlić. Sagledava dubok konflikt mlade i stare generacije pred sam početak Prvog svetskog rata, što je odredilo političku, privrednu i kulturnu sudbinu Srbije i njen identitet sve do današnjih dana. Veliki protivnik srpskih radikala, Jovan Skerlić bio je ubeđen da njihov vođa Nikola Pašić mladu balkansku državu vodi u uništenje i ambis. Kada je u Narodnoj skupštini 1914. pozvao na opštu pobunu protiv njega i ondašnjih korupcionaša, umro je iznenada u 37. godini. Mnogi su tada smatrali da je otrovan.
Na predstavljanju ove intrigantne knjige, pored autora govorili su Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka, i Ivan Vujačić, profesor na Ekonomskom fakultetu.
Dragan Đukanović istakao je da knjiga upućuje na to da je Srbija kao balkanska zemlja pred stalnim unutrašnjim i spoljnim izazovima koji se ciklično pojavljuju u njenoj savremenoj istoriji. „Kao posebno bitno u ovoj knjizi istakao bih odnos prema tri ključne stvari: Prvo je odnos prema procesu modernizacije samog srpskog društva. Drugo je nametanje nacionalnih tema, odnosno nacionalno pitanje kao takvo, i treće, ono što jeste dodatni izazov – međunarodni položaj Srbije koji se postepeno menja.“
Ivan Vujačić se složio da provokativan naslov i provokativna knjiga „Ko je ubio Jovana Skerlića“ podstiče na razmišljanje: „Provokacija je jedna od prvih stvari koja mora da se desi da bi se neko za nešto zainteresovao i da bi o tome posle dublje razmišljao. Izlaganje Dragana Đukanovića me je podsetilo na izreku ’sva istorija koja se piše je o sadašnjosti, a jedino što je neizvesno je prošlost’, jer se prošlost stalno interpretira na određene načine i ovo je jedna dobrodošla reinterpretacija o čoveku koji je dugo bio zanemaren.“
Ivanu Vujačiću je posebno drago što u ovoj knjizi vidi opis jednog čoveka koji je želeo da unapredi društvo i pomogne narodu: „Skerlić je pre svega želeo da se ide jednim evropskim putem, međutim, tadašnja elita kod nas bila je tanka. Nažalost, verovatno je tanka i ostala, i to je ono što je veliki problem.“
Momčilo Đorgović je „naišao“ na Skerlića na Kaleniću, tačnije na knjigu „Jovan Skerlić – govori u Narodnoj skupštini 1912–1914“.
I Đorgoviću je Skerlić bio poznat pre svega kao književni kritičar: „Mislio sam da sve znam o njemu. Međutim, slučajno sam naišao na njegove govore i doživeo nešto što bi moglo da se nazove epifanijom. Shvatio sam da su ti redovi, to što čovek piše, a pisao je o zarobljenom društvu, o zarobljenoj državi, da je to zapravo i moja stvarnost. Pokušao sam da situiram Skerlića i u njegovo i u naše vreme. Možda bi pravi naslov ove knjige bio ’ko je ubio Srbiju’, jer ovo je knjiga o tome.“
“Jovan Skerlić bio je veliki Pašićev kritičar. Govorio je da taj čovek pravi takve poteze zbog kojih će generacije ispaštati, i to se ostvarilo.”
Đorgović je istakao da je Skerlić bio marginalizovan: „Bio je veliki Pašićev kritičar. Govorio je da taj čovek pravi takve poteze zbog kojih će generacije ispaštati, i to se ostvarilo. Moja misija, i u pisanju ove knjige, je da bi trebalo da postanemo samosvesni i da o našoj istoriji kritički razmišljamo.“
U knjizi je prikazana i Skerlićeva intimna strana. Đorgović piše o njegovom ljubavnom i bračnom životu sa Nemicom Klarom Šmidlin i smatra da je važno za razumevanje njegovog dela to što je bio između dve „Švabice“, kako je ondašnji Beograd imenovao njegovu majku i suprugu.