Čitajte više. Sve vreme.

Volim digitalne knjige - e-knjige i audio knjige. Ali to ne znači da ne volim da čitam papirne knjige. Naprotiv. Prilično sam lud za knjigama – u svim oblicima u kojima dolaze. Koliko vidim, različite vrste medija za knjige mogu učiniti nešto posebno, što odgovara određenim situacijama pojedinačno – ili određenim vrstama knjiga.

Drugim rečima, misija za mene kao urednika servisa za digitalne knjige nije da krenem u borbu protiv štampane knjige. Ne. To je pak borba za više čitanja u svakodnevnom životu. Kako ja to vidim, digitalna literatura sa pretplatom je savršen način da se uvede još više čitanja u svakodnevni život. To je način za korišćenje malih praznina u užurbanom svakodnevnom životu kako bi se napravio prostor za više čitanja, za više novih saznanja, za više širenja horizonata, za više razmišljanja.

Izgubljeno vreme postaje vreme za čitanje

Deo mog posla je da čitam knjige, tako da prirodno mnogo čitam. I kao što sam ranije napisao, digitalna literatura označava da čitam mnogo više i mnogo šire nego ranije. Delom zato što me inspiriše da ponovo čitam iz mora novih izvora, a delom zato što uvek imam svoju kolekciju knjiga sa sobom. Izgradio sam neke nove digitalne navike; na primer deo svog vremena koje sam koristio na društvenim mrežama zamenio sam čitanjem. Nema ničeg lošeg u tome da povremeno proveravam svoje društvene mreže, ali kada to postane nesvesno otvaranje određene aplikacije i listanje kroz fid postova koje sam već jednom prethodno video, onda to više nema neku poentu za mene.

Iz tog razloga sam malo promenio organizaciju svog telefona. Uklonio sam društvene aplikacije koje koristim, sa početnog ekrana. Tako je sada Bookmate moja najpopularnija aplikacija kada imam slobodnih nekoliko minuta. I na taj način mogu jednostavno da iskoristim čekanje autobusa ili neki svoj otkazani termin da pročitam još jedno poglavlje u knjizi koju trenutno čitam. Ili samo pola poglavlja. Ili pak nekoliko stranica.

Iz tog razloga je prvo čitanje romana do samog kraja, na mom telefonu, bilo prilično čudno iskustvo. Spoznaja da sam iskoristio ono što mi je u prošlosti verovatno bilo gubljenje vremena, za čitanje tog romana koji je već dugo na mojoj listi čitanja, bilo je skoro opijajuće.

Izgradite naviku

Digitalno čitanje je pozitivno doprinelo mojim navikama čitanja i u smislu obima i u smislu širine. I zato sam prilično ubeđen da to može biti dobra pomoć i ljudima koji „vole da čitaju više knjiga“. Pretpostavljam da je vreme ono što često može da odvrati ljude od čitanja određene knjige o kojoj svi pričaju, ili od čitanja više knjiga uopšte. Čujem mnoge ljude kako govore da jednostavno nemaju vremena za to. I nekako se čini pogrešnim – kada postoji hiljadu stvari koje je neophodno organizovati – stavljanje svega ostalog u stanje pripravnosti i insistiranje da se provede sat vremena na kauču sa knjigom u krilu. U tim slučajevima, mislim da bi mikrodoziranje, za koje je digitalno čitanje (takođe) savršeno, moglo biti korak napred.

Pokušajte da malo zumirate situaciju i pogledate u koje svrhe zapravo koristite telefon u toku jednog dana. A onda pokušajte da izuzmete stvari koje zapravo ne stvaraju nikakvu vrednost i zamenite ih čitanjem.

Za početak, možda bi bila dobra ideja da imate jedan projekat. Na primer, može biti dobar cilj da čitate x stranica svaki dan. Brojka koju za početak možete označiti vrlo autoritatoivno, a onda isto tako neprimetno na neki način povećati broj strana, sve dok digitalno čitanje ne postane vaša nova dobra navika.

Sa kojim knjigama da počnem?

Ukoliko imate nekoliko knjiga koje biste želeli da pročitate, onda je bitno da počnete. Odmah. Sa druge strane, ako imate želju da čitate više knjiga, možda će biti malo teže za razumevanje sa kojom da počnete.

Dobra ideja je da odmah počnete sa nečim što je relativno lako za čitanje – kako se ne biste izgubili na raskrsnici između svakodnevnog života i književnosti i kako biste doživeli iskustvo koje zapravo dobijate čitajući nešto.

To mogu biti kratki intenzivni romani, kao što je „Trebalo bi da odeš“ Danijela Kelmana, intenzivno prigušena „Jedinica mladih“ ili Hemingvejev kratki klasik „Starac i more“.

Potražite više ponuda na polici „Knjiga nedelje“.

To mogu biti i zbirke kratkih priča sa kratkim, zaokruženim i sažetim narativima. Preporučujemo hladnu i distanciranu knjigu „Ovde odakle zovem“ Rejmonda Karvera, nakiselu „Mount Kopenhagen“ Kaspara Koling Nelsena ili magično zadivljujuću „Stvari koje smo izgubili u požaru“ Marijane Enrikez.

Pogledajte i ponudu na Bookmate polici “Špijuni među nama”.

To takođe mogu biti i knjige koje imaju samo strukturu koja sama po sebi poziva na čitanje sa pauzama, sa mnogo kraćih poglavlja ili odeljaka. Kao što su na primer četiri knjige u nagrađivanom Kvartetu za sezonu Ali Smita, „Kentuki“ Samante Šveblin, u kojima su kratki delovi različitih ljudskih sudbina ispisani jedan u drugom i jedan van drugog, ili „Knjiga nemira“ Fernanda Pesoe koja je sastavljena od velikog broja kratkih delova teksta koji se mogu čitati bilo kojim redosledom.

Postoji mnogo više opcija, a vi ćete stalno dobijati nove preporuke u aplikaciji Bookmate. Samo mašta (i vreme!) postavljaju granice.

Želimo vam zaista dobro čitanje!

Od autorke svetskog bestselera Istorija pčela stiže nam još jedna otrežnjujuća priča o potrazi za izgubljenim vezama koja pokazuje kako i najmanje odluke svakoga od nas mogu imati ogromnog uticaja na budućnost.

Čitajte

Ovaj izuzetan serijal dobio je još jedan izvanredan nastavak. I u ovoj knjizi su sjajno prikazani istorijski događaji u pozadini dešavanja u životima sestara. — Daily Mail

Čitajte

Priče s grčkih ostrva u kojima Kafka sreće Borhesa.

Čitajte

• knjiga