Pročitaj me...ako smeš!

Eksplicitni sadržaji, satanizam, seks, stavovi koji se kose sa vladajućim političkim ideologijama, rat – samo su neki od razloga zbog kojih istorija i dan-danas beleži masovne književne prohibicije i uništavanja pisanih reči.

Počev od 212. godine pre nove ere, kada je kineski vladar Ši Huang Ti naredio spaljivanje svih knjiga u svom carstvu kako bi buduće generacije verovale da je istorija otpočela sa njim, pa sve do danas, kada se usled političke situacije najavljuju takozvani „knjigocidi“, očigledno je da je uništavanje knjiga trend od koga čak ni podanici navedenog kineskog vladara nisu mogli da pobegnu.

Sve do 1966. godine postojao je Index Librorum Prohibitorum kao lista jeretičkih publikacija i nemoralnih izdanja koja je bilo zabranjeno čitati. Na ovom spisku našli su se brojni pisci poput Igoa, Sartra, Voltera, Paskala, a čak je svoju poziciju na listi zauzeo i Defoov „Robinson Kruso“, koji je 1720. godine zabranjen od strane španske katoličke crkve.

I rimski vladar Kaligula je 35. godine zabranio čitanje Homerove „Odiseje“, za koju je smatrao da je opasna jer podražava grčke ideale slobode, a prema jednoj legendi, kalif Omar je 642. godine naredio spaljivanje svih knjiga u Aleksandrijskoj biblioteci, iz sledećeg razloga: „Ako su ove knjige u skladu sa Kuranom, onda su suvišne i ne treba ih čuvati, a ako su u suprotnosti sa Kuranom, moraju se uništiti“.

Očigledno je da se navedeni stav izrečen pre mnogo, mnogo, godina može, premda uz sitne izmene pronaći u različitim istorijskim periodima.

U nastavku teksta sledi 5 naslova koji su kroz istoriju masovno zabranjivani.

“Ljubavnik lejdi Četerli”, D. H. Lorens

Ovaj roman objavljen je prvi put 1928. godine u Firenci, i to o trošku samog pisca. Radnja klasika smeštena je u period nakon Drugog svetskog rata i govori o strasnoj vezi između Konstance Četerli, čiji je muž, ratni veteran, paralizovan i impotentan, i čuvara njihovog imanja, Olivera Melorsa. Sirova životinjska strast i neukrotiva seksualnost bili su razlozi zbog kojih je ovaj roman zabranjivan u Velikoj Britaniji sve do 1960. godine kada je nastupila prava seksualna revolucija, što je rezultovalo da se „Ljubavnik lejdi Četerli“ prodaje u milionskim tiražima.

„Alisa u Zemlji Čuda“; L. Kerol

Od momenta svog prvog objavljivanja 1865. godine u Velikoj Britaniji, ova knjiga je do dana današnjeg praćena brojnim kontroverzama, kako u pogledu njenog autora za kog se u jednom trenutku čak verovalo da je pravi Džek Trbosek, tako i u pogledu njene sadržine. SAD su je početkom 1900. godine zabranile jer se verovalo da budi brojne seksualne fantazije i umanjuje autoritet odraslih, a na istoj teritoriji, ova knjiga je tokom 60ih godina masovno uklanjana, jer se smatralo da stvara želju za drogama i halucinogenim opijatima. Pored SAD, „Alisa“ se našla na listi zabranjenih knjiga i u Kini zbog toga što u romanu životinje govore poput ljudi, a, kako je isticao jedan kineski guverner - „stavljanje životinja i ljudi na isti tas može dovesti do katastrofalnih posledica po čovečanstvo“.

Knjiga govori o devojčici po imenu Alisa, koja nakon što propadne kroz zečju rupu dospeva u svet mašte u kome žive neobična i antropomorfna stvorenja.

Slušajte

„Životinjska farma“, Dž. Orvel

Orvelova alegorijska novela, odnosno politička satira ogrnuta pod velom bajke, prvi put je objavljena 1945. godine u Engleskoj. Razlog zabrane je, pogađate – ismevanje vladajuće ideologije. „Životinjska farma“ najpre je zabranjivana na teritoriji Sovjetskog Saveza sve do kraja Hladnog rata kada je, krajnje nedostojanstveno, prvi put ugledala svetlost dana u nastavcima u sklopu jednog časopisa. Takođe, ovu knjigu nisu smeli da čitaju ni stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata (škole su masovno zabranjivale ovu knjigu zbog njenih referenci na svinje i alkohol), a stanovnici Severne Koreje, Kube i Kenije ni dan-danas ne smeju čitati Orvelovu farmu. U istočnoafričkoj državi Malavi, navodno je 1977. godine Albert Muvalo obešen zato što je posedovao primerak ove knjige.

Kultna knjiga XX veka.

Čitajte

„Majstor i Margarita“, M. Bulgakov

Čuveni klasik napisan je u periodu između 1928. godine i 1940. godine, a svetlost dana prvi put je ugledao tek 1966 - 1967. godine nakon autorove smrti, kada je u cenzurisanoj varijanti objavljivan u sklopu jednog moskovskog časopisa. Kao mešavina mračne satire sa paranormalnim elementima, ovaj roman umnogome je ismevao Staljina i njegovu ideologiju. Zbog svojih stavova, Bulgakov je čak bio i proteran sa teritorije Sovjetskog Saveza i nije mu bio dozvoljen ulaz u zemlju, a sva njegova dela, uključujući i pozorišne komade, bili su zabranjeni.

Nasuprot mračnoj strani čovečanstva, u toj grotesknoj priči o ljudskoj sudbini, još snažnije blista ljubav majstora i Margarite, čista i neiskvarena, jača od svih iskušenja — pa i same smrti.

Čitajte

„Američki psiho“, B. I. Elis

Objavljen prvi put 1991. godine, ovaj roman je i dan-danas praćen brojnim kontroverzama. Priča je napisana u prvom licu jednine iz ugla serijskog ubice, Patrika Bejtmena, a sam autor isticao je kako su, po izlasku „Psiha“ na svetlost dana, mnogi prognozirali krah njegove karijere. Brojni izdavači odbijali su da se njihovo ime nađe na koricama ove knjige, a zanimljivo je da je u SAD „Psiho“ prvi put objavljen u tvrdom povezu 2012. godine. Inače, upravo je u SAD, ovaj roman proglašen za 53. najzabranjeniju knjigu svih vremena zbog svog eksplicitnog sadržaja, lošeg uticaja na omladinu i porast kriminala. Čak su i brojne feministkinje ustale protiv „Psiha“ zbog portretisanja ekstremnog nasilja prema ženama.

Jedan od najvećih romana našeg vremena. Irvin Velš

Čitajte

Iako nas možda čeka scenario Reda Bredberija iz distopije „Farenhajt 451“, ipak nam ostaje ona Bulgakovljeva krilatica za koju možemo čvrsto da se držimo – „Rukopisi ne gore!“

• knjiga