Knjiški likovi sa kojima vredi popiti kafu, čaj ili nešto žestoko

Često mi se, kada se vežem za nekog književnog lika, dogodi da poželim da je stvaran kako bih mogla sa njim da odem na kafu, čaj ili vino, te prebirem po glavi šta bih tom prilikom sa njim ćaskala. Evo koga sam odabrala za današnje kafenisanje:

Mark Vatni, glavni lik iz knjige „Marsovac“ Endija Vira

Ukoliko kojim slučajem niste pročitali knjigu „Marsovac“, Endija Vira, verujem da ste odgledali istoimeni film sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi. Da budem potpuno iskrena, nisam na taj način zamišljala Marka Vatnija, ali rediteljski izbor može da prođe.

Ovo su četiri razloga zbog kojih obožavam Virovog glavnog junaka, a kriju se u izdvojenim citatima iz knjige “Marsovac”:

“Dan sam započeo s malo čaja ni od čega. Čaj ni od čega se lako pravi. Uzmete vrelu vodu i dodate joj ništa. Pre nekoliko nedelja probao sam da napravim čaj od ljuske krompira. Što manje znate o tome, to bolje”.

“Prema jednom međunarodnom sporazumu, nijedna država ne polaže pravo ni na šta što nije na Zemlji. Po drugom sporazumu, ako se nalaziš na teritoriji koja ne pripada nijednoj državi, primenjuje se pomorsko pravo. Što znači da Mars spada u međunarodne vode.

Bestseler Njujork tajmsa, knjiga koja je postala fenomen i pre nego što je objavljena. Mark Vatni, astronaut iz misije Ares, sticajem nesrećnih okolnosti ostao je na Marsu, a posada njegovog broda ubeđena je da je Mark skončao na Crvenoj planeti. Ali Vatni je odlučio da se ne preda…

Čitajte

Nasa je američka civilna organizacija i ona je vlasnik haba. Dakle, dok sam u habu, na snazi su američki zakoni. Čim izađem napolje, nalazim se u međunarodnim vodama. Kad uđem u rover, opet se vraćam na američke zakone.A evo i najboljeg dela: za izvesno vreme ću stići do kratera Skjapareli i konfiskovaću lender Aresa 4. Niko mi to nije izričito dozvolio, što i ne mogu da urade dok se ne ukrcam na Ares 4 i ne uključim komunikacioni sistem. Pošto se ukrcam na Ares 4, pre nego što stupim u kontakt s Nasom, bez dozvole ću preuzeti kontrolu nad brodom u međunarodnim vodama. To znači da ću biti gusar! Svemirski gusar!”

- Ja: „Očigledno je u pitanju začepljenje. Šta mislite o tome da ga rasklopim i proverim unutrašnje cevi?” NASA: (Posle pet sati većanja) „Ne. Zajebaćeš nešto i umrećeš.” Tako da sam ga rasklopio.

- “Uglavnom ih ignorišem. Ne bih da zvučim arogantno, ali ja sam najbolji botaničar na planeti”.

Pored svega navedenog, sa Virovim neponovljivim junakom, bogom humora i sarkazma, Markom Vatnijem popila bih piće (verovatno neki alkohol) najviše iz razloga da mi otkrije dve stvari:

- da li je nakon povratka sa Marsa i uspešnog sletanja na planetu Zemlju ikada više okusio krompir u bilo kom obliku (mogu da se zakunem da nije!) i

- koje savete bi mi dao za preživljavanje, ukoliko se, kojim slučajem jednog dana zateknem sama na nekoj drugoj planeti (što i nije toliko loše, da se introvert u meni pita).

Lajra Belakva, glavna junakinja trilogije „Njegova mračna tkanja“, Filipa Pulmana

Kao zaljubljenik u fantastiku, bez razmišljanja bih se odlučila da uronim u Pulmanov čaroban svet (pre nego da njegovi junaci pređu ovde), budući da njegove knjige kriju daimone, mulefe, čudotvorni nož, razna proročanstva, aletiometar, Prah, a što je, odmah da priznam, daleko zanimljivije od dosadne svakodnevice. Tako da bih, u ovom slučaju, vrlo rado popila čaj sa Lajrom, glavnom junakinjom trilogije, i to po mogućstvu negde u zabačenim hodnicima koledža Džordan.

S obzirom na biblijsku pozadinu trilogije i činjenicu da simbolika imena ove junakinje leži u latinskom značenju sintagme „lepa voda“ i „lira“, ono što bi bila tema našeg razgovora jeste, pre svega:

1. na koji način je donela odluku od koje je zavisila sudbina čitavog čovečanstva, i da li se kaje zbog učinjenog;
2. kako je to živeti u svetu u kom svaki čovek ima svog daimona koji predstavlja metaforičko otelotvorenje njegove duše i unutrašnjih osobina;
3. da li su vrata rajskog vrta Edena ikada postojala i
4. da li je oprostila svojim roditeljima.

Ričard Mejhju, glavni lik iz knjige „Nikadođija“, Nila Gejmena

Čitajući Gejmenovu „Nikadođiju“, nisam mogla da se otrgnem utisku da je za svoje junake namerno birao one koji nemaju karakteristike klasičnih superheroja. Umesto toga, odabrao je da naizgled „običnim“, „svakodnevnim“ ljudima pridoda vrline koje se i te kako mogu smatrati herojskim. Jedan od predstavnika takvih junaka, svakako je Ričard Mejhju, sa kojim bih, vrlo rado, u nekom zabačenom pabu londonskih ulica popila kriglu piva dok napolju pljušti kiša. Međutim, znajući na koji način je Gejmen predstavio svog neobično običnog junaka, verujem da bi se to pivo pre pilo u svetu koji se naziva Pod-London iliti Nikadođija, nego u dosadnom svetu iznad podzemlja.

Zanosno… originalno i strahotno… oslanja se u jednakoj meri na Džordža Lukasa, Montija Pajtona, Doktora Hua i Džona Miltona… bajkovit sadržaj noćnih mora i maštarija. / USA Today

Čitajte

Pored Ričarda, volela bih da nam se na tom piću pridruže Porta i markiz od Karabasa, ali, da budem potpuno iskrena, najveće zadovoljstvo bilo bi mi da sretnem najzlokobniji dvojac plaćenih ubica – Krupa i Vandemara (iako bi moji sagovornici pobegli glavom bez obzira kada bi njih dvojica naišli).

Ovu šarenoliku ekipu pitala bih:

- da li je zaista život u podzemlju, u kanalizacionim cevima sa pacovima koji govore zabavniji nego u Nad-Londonu;

- koja vrata bi Porta otvorila a da joj je zabranjeno;

- da li se Ričard Mejhju kaje zbog donete odluke;

- da li je teško naučiti pacovski jezik,

- a gospodina Krupa i gospodina Vandemara pitala bih u kom zločinu do sada su najviše uživali.

Poklon koji produžava prazničnu magiju

Klikni

• knjiga