Knjige kao lekovito utočište za decu i mlade zahvaćene pandemijom

U nedoumici kako da nađu aktivnosti za svoju decu u razdoblju lokdauna nametnutog pandemijom kovida-19, roditelji mogu da ih podstaknu da pribežište nađu u knjizi. Nova istraživanja pokazuju da čitanje knjiga može pomoći mladima da pobegnu od svojih izvora stresa, pronađu uzore u likovima i razviju empatiju.

U poslednje vreme, u izveštajima u medijima ističe se zabrinjavajući porast izražene emocionalne napetosti među mladima. Izolacija i ometanje normalnog toka učenja u lokdaunu povećavaju im anksioznost. S obzirom na to da se broj slučajeva kovida-19 u Australiji u poslednje vreme povećava, kao i trajanje „zaključavanja“, roditelji i prosvetni radnici možda će pokušati da povežu mlade sa zabavnim aktivnostima koje takođe doprinose njihovoj dobrobiti i učenju.

Mnogo se piše o ulozi redovnog čitanja u unapređenju pismenosti. Saznanja do kojih sam došla u sklopu istraživanja koje je finansirala Fondacija BUPA (BUPA Foundation), o školskim bibliotekama i psihološkom zdravlju, daju uvid u to kako knjige i čitanje mogu pomoći mladima da se izbore s izazovima koje pandemija postavlja pred njihovo psihološko zdravlje.

Ova saznanja nagoveštavaju da knjige u ovim teškim vremenima mogu ne samo predstavljati divno utočište nego i ponuditi dodatne zdravstvene benefite.

Bekstvo iz sveta punog stresa

Znamo da odrasli koji vole da čitaju nalaze utočite u svojim knjigama. Čitanje iz zadovoljstva može da ublaži psihološku napetost i povezuje se s dobrim mentalnim zdravljem.

Intervencije utemeljene na čitanju uspešno se primenjuju kao podrška deci koja su preživela traumu. U sklopu jedne nedavne studije, oko 60 odsto mladih ispitanika odgovorilo je da im je to što su vreme u lokdaunu prekraćivali čitanjem pomoglo da se osećaju bolje.

Moj istraživački projekt potvrđuje da mladi mogu koristiti knjige i čitanje kao bekstvo od pritisaka svakodnevice. Kako je rekao jedan učenik:

„Kad ne znaš šta da radiš ili kad si tužan ili ljut, ili šta god drugo da te muči, možeš uzeti nešto da čitaš i osetićeš kako bežiš iz sveta koji te okružuje. Odlaziš u svet knjige i onda si naprosto u njemu.“

Povezivanje s uzorima pronađenim u likovima

Ako volite da čitate, sva je prilika da neki omiljeni likovi imaju svoje mesto u vašem srcu. Ustanovila sam da mladi mogu da pronađu u knjigama uzore u koje se ugledaju i koje imitiraju, što im može pomoći da izgrade prilagodljivost i otpornost. Jedna učenica opisala je svoje iskustvo čitanja autobiografije mlade pakistanske aktivistkinje i dobitnice Nobelove nagrade Malale Jusufzaj:

„Pomislila sam kako je neverovatno to što se, bez obzira na sve što joj se dogodilo, čak i posle strašnog ranjavanja, jednostavno vratila i nastavila da se bori za ono u šta veruje.“

Druga istraživanja povezuju vezivanje za likove sa poboljšanjem mentalnog zdravlja, delom zato što to uliva čitaocu nadu. Građenje odnosa s likovima u knjigama može da posluži i kao „samotešenje“ koje ublažava anksioznost.

Takođe, mladi o toj svojoj ljubavi prema likovima iz knjiga govore na društvenim mrežama poput TikToka, gde dele svoje uživanje u putovanju kroz knjigu dele s omiljenim likovima.

Razvijanje empatije kroz čitanje

Istraživanje podržava ideju da se čitanjem knjiga izgrađuje empatija. Čitanje fikcije može da unapredi socijalnu kogniciju, što nam pomaže da tokom života stvaramo veze s drugim ljudima. Moj prethodni rad s odraslim ljubiteljima knjige ustanovio je da neki ljudi čitaju zbog zadovoljstva koje izvlače iz uvida u nečije druge perspektive, iz „viđenja sveta tuđim očima“.

U tom projektu, jedan student opisao je kako mu čitanje knjiga pomaže da shvati tuđu perspektivu. Objasnio je:

„Imaš priliku da zaviriš u njihova unutrašnja pitanja i odgovore, i onda kažeš: ’Pa dobro, nije on tako loš. Negativac je onaj drugi, čije stanovište doprinosi da izgleda kao da je on loš momak.’“

Školski bibliotekar može da vam pomogne

Ako roditelji nisu sigurni koje će knjige najbolje odgovarati često vrlo promenljivim interesima i potrebama njihovog deteta, mogu da odu u njegovu školu i porazgovaraju sa nastavnikom koji vodi biblioteku. Čak i za vreme lokdauna, obično su jedan imejl ili telefonski poziv sasvim dovoljni.

U mom projektu, ti nastavnici su igrali važnu ulogu u povezivanju učenika sa knjigama koje mogu da dovedu do lepih i pozitivnih čitalačkih doživljaja.

Na primer, bibliotekarka može da objasni kako je školsku zbirku sastavila tako da ona obezbedi likove koji će biti uzor njenim đacima. Preporuke koje im daje temelji na njihovim interesovanjima i potrebama. Da bi podržala učenicu koja ima veoma težak život, rekla je da preporučuje:

„… brojne knjige iz naše zbirke koje karakterišu snažni ženski likovi, koji se nalaze u raznim teškim situacijama i uvek uspevaju da ih prebrode.“

Podsticanje čitanja iz zadovoljstva jeste ključna uloga nastavnika bibliotekara. Oni stvaraju prostore i mogućnosti gde učenici mogu da čitaju u miru i tišini. Takođe, podstiču ih da dele te preporuke sa svojim drugovima.

U teškim vremenima, mnogi roditelji tragaju za aktivnostima koje će doprinositi zdravlju njihovog deteta. A budući da je čitanje povezano sa svim blagodatima pismenosti, upućivanje dece na knjige, uz podršku njihovog školskog bibliotekara, jeste mudar način da se u tome uspe.

Izvor: https://theconversation.com

Mladi stolar je napravio krevet od drveta koje priča i prodao ga kralju. Nogice kreveta su u toku noći odlazile da se prošetaju po dvorcu i vraćale se sa raznim vestima. Izvor: Zbirka indijskih priča (Gornji Milanovac: Dečje novine, 1988)

Slušajte

• knjiga