Dobitnici Bukerove nagrade na koje bi trebalo obratiti pažnju
Dok se ta odluka ne donese, mi rado gledamo nominovane za svaku nagradu - počevši od Oskara, preko MTV muzičkih nagrade pa sve do Gremija. Međutim, ljubitelji književnosti uvek čekaju pobednike Pulicerove, Nobelove i Bukerove nagrade. Ova poslednja, o kojoj govorimo danas, jeste britanska književna nagrada koja nagrađuje romane na engleskom jeziku od 1969. godine. Ona je oduvek predstavljala najkvalitetniju i najbitniju britansku književnu nagradu, te je komitet od 2005. godine uvrstio i još jedno izdanje - nagradu internacionalni Buker koju dobijaju romani prevedeni na engleski jezik i izdati u Velikoj Britaniji. Osim toga, čelnici ove nagrade su odlučili da ne nagrađuju samo romane britanskih pisaca, već da nagrade bilo koji roman napisan na engleskom jeziku a izdat u Britaniji. Ova nagrada, koja je do skoro bila poznata kao Man Booker Prize (iako se nije odnosila samo na muške pisce nego je nosila ime po Man Group koja je nagradu dodeljivala) otišla je u ruke nekim od najkvalitetnijih pisaca kao što su Ian Mekjuan, Margaret Atvud, Kazuo Išiguro, Salman Ruždi i Vilijam Golding. Neretko i romani koji su u uskom krugu mnominovanih dožive ogromnu slavu, te je sama nominacija za ovu nagradu velika čast. Bukerovom nagradu se ne nagrađuju romani samo zbog njihovog zapleta, već i zbog kvaliteta naracije, likova, ali i društvenih i sicioloških pitanja koje ti romani pokrivaju. Ovo su tri romana koja su dobila ovu nagradu i na koje bi svakako trebalo obratiti pažnju.
Arundati Roj - “Bog malih stvari” (1997)
Bog Malih Stvari je napisala Indijka Arundati Roj 1997. godine. Priča se odvija u dva vremena – 1969. i 1993. godine, i pripovedanje je vrlo nelinearno, što može biti teško za praćenje. Glavni akteri su dvojajčani blizanci, brat i sestra Esta i Rahel, koji u trenutku kada priča započinje (davne 1969 godine) imaju 7 godina, i vrlo malo znaju o tome kako svet odraslih funkcioniše, i kakva je situacija u državi. Paralelna radnja se odvija 1993. godine, kada blizanci imaju po 31 godinu (kad nisu ”ni mladi, ni stari”), i kada se ponovo sreću posle 23 godine. Okidač priče je smrt devojčice Sofi Mol, Estine i Raheline sestre od ujaka, koja iz Engleske dolazi u Indiju da bi posetila svog oca Čaku. Kada je Sofi Mol umrla, jedini očevici su bili sedmogodišnji Este i Rahel. Nakon tragedije koja je zadesila porodičnu kuću, majka Amu je primorana da pošalje sina da živi sa ocem daleko od Indije. Dvadeset i tri godine kasnije, Este se vraća u Ajemenem, i ponovo se susreće sa svojom sestrom bliznakinjom, ali odnos više nije kao što je nekad bio, jer su dvadeset i tri godine neviđanja učinile svoje. Amu više nema, Rahel je drugačija, a blizanci vrlo dobro znaju razlog zbog koga su razdvojeni. Odličan primer ljudi koji se ne poznaju, a zapravo bi trebalo da se poznaju više nego bilo ko drugi na planeti.
Jan Martel - “Pijev život” (2001)
Za priču koja nosi naziv ‘’Pijev život’’ ste čuli zbog uspešnog istoimenog filma koji je baziran na ovom romanu. Ali pre nego što je film bio mnominovan za sve bitne filmske nagrade te godine kada je izašao, roman Jana Martela je s razlogom dobio Bukerovu nagradu. Međutim, ovo nije roman koji je baš za svakoga, jer, ukoliko ste gledali film, znate da nema neki veliki zaplet koji bi se prostirao na više od 100 strana. ‘’Pijev život’’ je filozofski roman (te imajte ovo u vidu ukoliko tražite neko brzo štivo jer ovo to svakako nije) koji kao dva motiva ima spiritualnost i metafiziku pojedinca, u ovom slučaju deteta koje polako odrasta. Priča se vrti oko dečaka Pija, a sam početak nam govori o njegovom detinjstvu u kom su ga vršnjaci maltretirali zbog smešnog imena. Drugi deo romana je ipak onaj koji je upečatljiviji. Naime, nakon nesreće u kojoj je brod koji prevozi životinje iz zoološkog vrta u Južnu Ameriku, a na kom se nalazi i sam Pi, potone, Pi uspeva da pronađe jedan mali čamac za spasavanje. Međutim, on će shvatiti da nije on jedini koji je preživeo brodolom; već i nekoliko životinja. Presjajan roman, presjajna priča, presjajni likovi. Definitivno roman koji će vas naterati da se zapitate o nekim važnim životnim pitanjima.
Ričard Flanagan - “Uska staza ka dalekom severu” (2014)
‘’Uska staza ka dalekom severu’’ takođe nije roman za svakoga, ali ako ga uzme prava osoba, može joj vrlo lako postati omiljeni roman jer je zaista specifičan ali i sjajan ako se doživi kako treba. Radnja romana se vrti oko japanskog zarobljeničkog logora na burmanskoj Pruzi smrti, a junak ove priče je Dorigo Evans. Doriga u ovom romanu opsedaju misli o ljubavnoj aferi koju je imao sa svojom ujnom ali i o svojim ratnim iskustvima. Ovaj roman je svakako specifičan zbog haiku pesama na koje ćete naići u romanu, ali za to postoji valjan razlog - sam naslov romana je inspirisan istoimenom zbirkom haiku pesama japanskog pesnika Bashoa. Zatim, ovo je jedan od romana koji se čita prvenstveno zbog svojih likova. Osim junaka Doriga i njegove ljubavne opsesije, primetićete da je jedan od bitnijih likova u romanu i sama Pruga smrti koju su gradili australijski vojnici po zadatku Japana i Koreje u toku Drugog svetskog rata.
Imajte na umu da, iako su ovo glavni likovi, roman obiluje i mnogim drugim likovima što nas nekad zna zbuniti, ali to je samo dokaz da je za ovaj roman potrebna koncentracija.
Autor teksta: Marko Kovačević (@Bukmarkić)