Nur živi sa svojom majkom i sestrama u Njujorku, i u momentu kada njen otac umre od raka 2011. godine, seli se nazad u Siriju kako bi svi bili bliže porodici. Međutim, niko nije bio svestan činjenice da se vraćaju u zemlju u kojoj će uskoro početi razarajući rat, koji Nur i njenoj poroodici ostavlja težak izbor i suočavanje sa činjenicom da dom kakav je zamišljala možda više nije na mestu na kome ga je ostavila. Dok tenzije u zemlji postaju sve jače i na svakom ćošku biva osetan bes nadolazećeg rata, Nur često misli o ocu i održava duhovnu vezu sa njime kroz pripovedanje njihove omiljene priče. Ta priča govori o jednoj devojčici iz XII veka koja se prerušava u dečaka i počinje da radi za jednog od najpoznatijih kartografa tog vremena. Kroz priču ove devojčice Ravije osećamo i očinsku ljubav koja nedostaje Nur u momentima dok sedi ispod smokve u svom dvorištu kao i mističnu i posve očaravajuću magiju svih tih mapa, koje i sama Nurina majka izrađuje.
U momentu kada Nur i njena porodica pod napadom bombi ostaju bez doma otiskuju se na dugačko putovanje ka severu Afrike. Ovaj mučan put je propraćen ne samo dinamičnim događajima već i odličnom karakterizacijom likova gde se možemo više upoznati sa Nurinom majkom i sestrama. Pored toga što su likovi slojeviti oni ujedno služe i kao sredstvo prikazivanja sistema vrednosti u cilju oslikavanja kulture čitavog jednog naroda.
Narativni tok Ravije i njenih avantura alternira sa Nurinim. U momentima, Ravijina priča odstupa od Nurinog toka inkorporiranjem magijskih elemenata, nečeg vanzemaljskog, mističnog i bajkovitog. Ipak, postignuta je odlična ravnoteža između sušte realnosti izbegličkog života i ove priče smeštene osamsto godina ranije tako što je napravljena paralela između Ravije i Nur, u sredini koje se nalazi umetnost
kartografije. Simbolika ovog elementa je smerno uklopljena u roman, i uspeva dodatno da produbi celokupnu priču i tako doprinese njenoj slojevitosti.
Ova knjiga, koliko god bila fiktivna, govori o sasvim realnim stvarima sveta u kome živimo. Međutim, kako ona ne bi bila čista pripovest o tragici rata, tog neizostavnog koncepta civilizacije, korišćenje koloritnih opisa je od ovog romana napravilo pravo umetničko delo. Stil pisanja je veoma pitak i podseća na poeziju, i iako je teško zamisliti da koncepti poput ovoga mogu biti melodični, ovde je to zapravo postignuto. Sa druge strane, istina je da postoji mnogo priča koje govore o izbeglicama i surovosti ratova te bi možda za veoma mali procenat ljudi ovo bio prvi put da čitaju priču o tim stvarima smeštenim u dva narativna toka. Međutim, ovo delo je svojim postupkom sinestezije uspelo da nađe mesto vredno pažnje u svetu književnosti.
S toga, ukoliko želite da vidite sami za sebe šta ovo delo ima da vam poruči a ujedno i tražite priču punu emotivnog naboja i istih takvih okolnosti u kojima je nešto iracionalno zvezda vodilja, “Karta soli i zvezda” je pravo štivo za vas.
Autor teksta: Milica Đorđević (@knjigatron)