“Žene priželjkuju nekoga pored koga će se osećati neobično, a srce im lomi onaj koji ih gleda kao da su sasvim obične.”
Ja generelno Tamarine knjige ne čitam onda kada su u punom jeku. Već dam i njima i sebi prostora da se pronađemo onda kada je pravo vreme za mene. I ispostavi se da ih stvarno, uvek u pravom trenutku i pročitam.
Amita i Jorgos. Grčka i Indija. Dve kulture. Dva potpuno različita sveta,različiti snovi. Amita je devojka koja je pobegla iz svoje zemlje. Sa ocem uspela da ode i da se spasi. Radi u prodičnom indijskom restoranu. Svakog dana sanja o boljem i lepšem životu. Jorgos je bahati, razmaženi bogataš koji troši Bogu dana na žurke, žene i alkohol. Vodi noćne klubove i na svakakve načine pokušava da ubije tugu u sebi.
“Alkohol. Uvek možeš da ga okriviš. Večiti stari krivac koji nijednu kaznu nije odslužio.”
Slučajni susret pokreće lavinu ljubavi,strasti ali i problema. Njih dvoje su klasično-neklasičan ljubavni par. Prepuni strah i nesigurnosti koje vuku iz prošlosti. Amita jer je izgubila majku, a Jorgos jer je izgubio devojku koju je najviše na svetu voleo. Mirna veza koju oboje žele, svakim korakom ide samo ka propasti. Svađe, laži, inat i bol koji nanose jedno drugom vas iscrpljuju kroz celu knjigu. I samo se molite u sebi da više shvate da se vole i da ne mogu jedno bez drugog.
“Toliko sam ti stvari zamerala, a nikada te ne bih volela da si bio drugačiji.”
Osim ljubavne priče koja je u glavnom fokusu, Tamara nam kroz knjigu i približava kakvi su problemi migranata u zemlji koja nije njihova i kako se oni snalaze. Kako se trude i pokušavaju negde da pripadaju.
I tako dok sam ludela, volela i mrzela i Jorgosa i Amitu, njihovu ljubav i svađe. Uspevam da dođem do kraja a da nisam pokušala u glavi nekako da ih ubijem ili spalim. Jer Tamarine knjige su takve, vežete se za njene likove, hteli ne hteli. Verujte mi, jače je od vas. Dolazim do kraja! Jej! Srećna jer je sve onako kako treba da bude. Uspela sam. Tamara me nije iznenadila. Likujem u sebi.
A onda okrećem stranu i tog trenutka poželim da puknem od muke i spalim i sebe i ovu knjigu. Namučiće vas. Uvući. Naterati da je zavolite, a onda vam ući pod kožu. Mislićete na nju i dve godine nakon što ste je pročitali. Jer ste obmanuti. I hteli to ili ne, svaka njena knjiga će vam to uraditi! Džaba vam je da se nerivirate.
Pravi kraj? Kakav je?
Mislim da bi trebalo da je pročitate. I zapamtite:
“Često sanjam snove veće od života.”
Autor teksta: Jovana Adamović (@ako.mene.pitate )