Kako se kalio Frankenštajn

Ne zna se da li je onaj leptir mahanjem krila zaista izazvao oluju na drugom kontinentu, ali znamo da je jedna vulkanska erupcija na drugom kraju sveta izazvala nastanak prvog modernog naučnofantastičnog romana.

Ništa nije išlo po planovima koje je za to leto skovao lord Džordž Gordon Bajron. Ideja je bila da zajedno sa svojim prijateljima, bračnim parom, Persijem i Meri Šeli i doktorom Džonom Polidorijem provede leto uživajući u lepotama evropskog kontinenta. Putovali bi, šetali bi se po suncu, opuštali se u prirodi ispunjenoj bistrim jezerima, čistim rekama, gustim šumama i rajskim proplancima.

Slavni engleski književnik nije računao na erupciju vulkana na drugom kraju sveta. Džinovska vulkanska erupcija na planini Tamora u Indoneziji godinu dana ranije bila je najsmrtonosnija erupcija u ljudskoj istoriji. Neposredno nakon nje stradalo je sto hiljada ljudi, ali su posledice bile daleko veće. Pepeo i prašina proširili su se atmosferom cele planete.

Sledećeg leta… leto nije ni došlo. Umesto sunčanog vremena najveći deo Evrope bio je prekriven maglom. Kao posledica mraza koji je nastao u Evropi, Aziji i Severnoj Americi propali su usevi. Usledio je period gladi, epidemija i pobuna. Stručnjaci danas procenjuju da je od gladi izazvane erupcijom umrlo milion ljudi, dok je na desetine miliona umrlo od pandemije kolere koja je usledila.

Tokom te tri godine mraka, bolesti i gladi evropski umetnici stvorili su neka od svojih najmračnijih dela. Među njima je bila i Meri Šeli. Ipak, ona nije krenula na putovanje u potrazi za inspiracijom već za zabavom.

Lord Bajron se tada upravo razveo od svoje žene i, kako su tračevi govorili, nastavio vezu sa svojom rođakom. Istovremeno je i sestra Meri Šeli, Kler Klermont ostala u drugom stanju čekajući Bajronovo dete. A tu su bili i dugovi i poverioci koji su ga jurili.

Zato je i planirao da se malo skloni sa ostrva i zbeg potraži u kontinentalnoj Evropi. Međutim, loše vreme, pobune seljaka i nestabilna politička situacija sprečile su ga da ode dalje od Švajcarske. Iznajmljivanje vile na Ženevskom jezeru izgledalo je kao dobar rezervni plan. Polidori je već tu, a društvo Persi i Meri Šeli će dodatno uvećati mogućnosti za zabavljanje.

Nije znao da je sa mladim bračnim parom na put krenula i trudna Kler. Njena sestra Meri, koju je porodica odbacila zbog veze sa Persijem, blagonaklono je i sa razumevanjem gledala na Kler, te je zbog toga i pristala je da je povede sa njima.

Ni drugi deo Bajronovog plana nije mogao da se realizuje. Šetnje i uživanje u prirodi bilo je gotovo nemoguće, što zbog lošeg vremena, što zbog pobuna gladnih seljana.

Oluja koja je jedne noći tutnjala nad vilom inspirisala je goste da raspravljaju da li se ljudski leševi mogu oživeti strujnim udarima. Meri Šeli nije učestvovala u raspravi, ali je pažljivo slušala.

Trodnevna kiša koja je usledila dodatno je pokvarila raspoloženje gostiju. Bajron je bio besan jer ga je Kler proganjala. Meri je morala da beži od navalentnog Polidorija. A Persi je bio depresivan.

Treće kišne večeri stanje u vili je došlo do tačke ključanja. Svi su bili i očajni i besni. Vreme su ubijali čitajući priče strave i morbidne pesme. U jednom trenutku Bajron je predložio takmičenje u kome bi pokušali da napišu priču koja je strašnija od one koju su upravo pročitali.

Polidori je napisao priču „Vampir“ u kojoj se prvi put pojavljuje vampir koji će docnije biti uzor Bremu Stokeru i svim potonjim piscima priča strave. Na osnovu lorda Bajrona, na koga je bio kivan tih dana, Polidori je izmislio prefinjenog džentlmena svetskih manira koji pije krv svojim žrtvama.

Za razliku od gnevnog doktora, Meri nije bila tako hitra u svom stvaralačkom zanosu. Danima je pokušavala da odgovori na zadatu temu. A onda je dobila viziju mrtvog čoveka koji oživljava. Iskoristila je i morbidno okruženje vile u kojoj su se nalazili i one razgovore o oživljavanju leševa koje je pre nekoliko večeri slušala i napisala ono što će kasnije biti objavljeno pod naslovom „Frankenštajn ili Moderni Prometej“.

Kasnije je na ovom rukopisu radila zajedno sa svojim suprugom. Kada je najzad objavljena, knjiga je izazvala pravu revoluciju u književnosti i u popularnoj kulturi.

I sve to zahvaljujući jednoj vulkanskoj erupciji na drugom kraju sveta.

Ipak, junaci ove priče nisu imali srećan kraj. Polidori je pet godina nakon događaja u vili izvršio samoubistvo, Persi Šeli se šest godina docnije udavio tokom oluje. Iste godine je, u petoj godini života, preminula i Klerina ćerka Alegra koju je Bajron oduzeo od majke i odveo u manastir. Sam Bajron preminuo je od groznice osam godina nakon događaja u vili.

Samo su sestre Meri i Kler živele duže od pet decenija. Ali priča koju su ostavile iza sebe živi i danas.

Uzvišena snaga proze, groteskni likovi, nestvarno živopisan pripovedački stil i višeslojna tematika čine samo delić vrednosti remek-dela Meri Šeli. Čitaoci gotovo mogu da osete dah čudovišta dok njegove reči odzvanjaju sa stranica ovog malog književnog čuda.

Čitajte

Fantastične priče o teorijama zaverei iz pera najboljih savremenih srpskih pisaca i u izboru Gorana Skrobonje, jednog od vodećih žanrovskih autora u modernoj srpskoj prozi.

Čitajte

• knjiga