Kako sam (ponovo) naučio da čitam

Verujem da nisam jedini koji je poslednjih godina shvatio da ima problema s čitanjem, odnosno s koncentracijom potrebnom da bih se potpuno posvetio čitanju. Čak i vi, koji ovo sada čitate, baš ovde na Bookmate Žurnalu posvećenom knjigama i čitanju, zasigurno patite od hronične nesposobnosti čitanja.

Kladim se i da vam se broj knjiga koje pročitate godišnje u poslednje vreme drastično smanjio, zar ne?

Verovali ili ne, ali niste usamljeni, i za ovaj problem postoji ne samo naučno objašnjenje, nego i rešenje.

“Zašto danas ne umemo da čitamo kao nekada glasi: ovisni smo od dopaminu.”

Pre nekih pet godina, naleteo sam na članak čiji naslov je otprilike glasio „Zašto nam je digitalno doba uništilo sposobnost za čitanje“. Počeo sam da ga čitam… i nisam uspeo da ga završim. Trebalo mi je jedno tri ili čak četiri godine da mu se vratim i pročitam ga do kraja. Negde u to vreme – sasvim nepovezano i slučajno – Netflix je objavio dokumentarac „The social dilemma“, o uticaju društvenih mreža na čoveka i čovečanstvo uopšte i tu sam direktno od ljudi koji su programirali društvene mreže saznao otprilike isto kao u tekstu.

Ukratko, odgovor na pitanje zašto danas ne umemo da čitamo kao nekada glasi: ovisni smo od dopaminu.

Dopamin je neurotransmiter, sličan serotoninu – „hormonu sreće“, i on se luči kad god dobijemo neku novu informaciju – grubo rečeno. Kada vidimo novu notifikaciju na društvenim mrežama ili obaveštenje da imamo novi E-Mail, lučimo dopamin, dobijemo mali „fiks“ uzbuđenja… i posle svakako želimo još. Kao što već možete pretpostaviti, društvene mreže i svi moderni vidovi komunikacije napravljeni su tako da se mozak istrenira na to da očekuje nove notifikacije u kratkim intervalima i samim tim nove doze dopamina. I premda se to dešava na podsvesnom nivou, sve ostalo spram toga je nebitno.

Naravno, sećamo se sa časova psihologije u srednjoj školi i Pavlova, njegovog psa, refleksa nazvanog po njemu, i sada imamo sliku zvona i lučenja pljuvačke u glavi, zar ne? Nije li u tom smislu zanimljivo što je na većini društvenih mreža znak za notifikacije upravo zvono? Priznajte, kada uzmete da čitate neku knjigu, pustite neki film ili seriju na TV, ili pišete nešto, da svakih nekoliko minuta proveravate notifikacije na društvenim mrežama, odgovarate na komentare i tako dalje?

Čitanje predstavlja napor i zahteva aktivno učešće, te je jasno zašto nam je danas lakše da beskrajno listamo društvene mreže i tražimo novi sadržaj, umesto da čitamo.

Polazeći od zamisli da pravila koja važe za zdravo telo, važe i za zdrav duh, Mark je razvio zanimljivu metodu razgibavanja mozga

Čitajte

No, ne bojte se, nije sve izgubljeno.

Mom povratku aktivnom čitanju knjiga kumovale su dve stvari – uspeo sam da pročitam onaj članak do kraja, a naleteo sam i na video u kojem se na praktičan način pokazuje kako čovek može uz relativno malo uloženog vremena do kraja života da pročita hiljade i hiljade knjiga. I to uz potpuno prosečnu brzinu čitanja.

“Izračunajte koliko vremena dnevno možete posvetiti čitanju – 30 minuta je dovoljno za hiljade i hiljade knjiga do kraja života.”

Kao i mnogo toga u životu, čitanje je stvar navike. A navike su, zavisno od okolnosti, lakše ili teže za steći. U doba digitalnih stimulansa, to svakako nije lako kao nekada. No, nije ni nemoguće.

Za početak, izračunajte koliko vremena dnevno možete posvetiti čitanju – prema onom već pomenutom videu, 30 minuta je dovoljno za hiljade i hiljade knjiga do kraja života. I slobodno u to vreme računajte i audio knjige, ukoliko vam one odgovaraju – na kraju krajeva, sadržaj ste konzumirali svakako.

Pokušajte da se uveče ranije razdvojite od telefona, tableta i drugih izvora brzog dopamina i da u krevetu umesto listanja mreža i čitanja članaka čije ćete sadržaje zaboraviti do ujutro zapravo čitate knjigu. Ukoliko knjige čitate na telefonu ili tabletu, stavite ih na režim letenja ili na neki drugi način onemogućite notifikacijama da vas ometaju u čitanju. Savremeni pametni telefoni imaju raznih načina za to. Vama će ponovno sticanje navike čitanja biti malo teže, ali problem nije nepremostiv.

Na posletku, ako ste poput mene nagomilali knjige koje želite da čitate, a nikako da stignete, napravite plan čitanja. Ne morate sebe ograničavati zadavanjem rokova za čitanje, dovoljno je imati spisak i redosled. Stručnjaci čak kažu da je u redu čitati i nekoliko knjiga odjednom – sve dok čitamo redovno.

Bojan Ljubenović je jedan od najboljih pisaca kratke satirične priče

Čitajte

I naravno, sve ovo ne znači da treba da se odreknete u potpunosti brzih fikseva dopamina, ukoliko to ne želite, već da svoje navike i ponašanje potpuno preuzmete u svoje ruke. Najbitnije je da imate motivaciju i volju, a ko ima volju, taj nađe i način.

• knjiga