Intervju: Jelena Trifunović - Moja mašta ima slobodu da cveta i raste u nedogled

Dečije knjige su šareni dirižabli putem kojih putujemo u svetove iz mašte i upoznajemo magična bića. Otvaraju nam neke nove vidike i uče nas važne životne lekcije. Kako izgleda živeti u svetu punom bojica, kreativnosti, dečijih stihova i priča danas će nam ispričati ilustratorka Jelena Trifunović, na mrežama poznatija pod imenom hej_jelena i podeliće sa nama male tajne velikih umetnika.

Kako je nastala tvoja ljubav prema crtanju? Da li se izlegla iz naklonosti prema čitanju ili jedno nema veze sa drugim?

Mislim da je ljubav prema čitanju i te kako uticala na moj životni poziv. Naučila sam da čitam jako rano i odlazila s mamom u biblioteku kao klinka. Sećam se i sada mirisa knjiga i njihovog tadašnjeg rasporeda na policama. Kao tinejdžerka, leta nisam provodila s društvom u izlascima već u svetu knjiga i romana. Onda sam studirala jezik i književnost. S trideset godina u džepu, poželela sam jednu želju – da vidim svoju ćerku kako lista knjigu koju sam ja ilustrovala. Volim da verujem da su sve ove okolnosti povezane tankom niti sudbine.

Do sada si ilustrovala više dečijih knjiga i slikovnica, ali kako je zapravo izgledao tvoj put do prvih angažovanja? Da li je bilo teško probiti se na pretrpanom tržištu?

Svakako da nije bio lak, kao i svaki početak i moj je bio načičkan pitanjima, sumnjama, pogrešnim potezima četkice. Sećam se da sam samo želela priliku za jednu knjigu, da ostvarim san, nisam razmišljala o tome šta će biti posle toga. Međutim, klupko se polako odmotavalo sa raznim novim prilikama. Ne razmišljam o tržištu kao o mestu gde treba da se probijam, jer smatram da svaki ilustrator ima jedinstven umetnički stil koji će mu dovesti na put baš one autore s kojima će saradnja biti savršena.

Kako se rađa jedna ilustracija? Koliko je dug taj proces i kako izgleda iza kulisa? Mi vidimo samo konačni proizvod, ali šta leži iza svake nacrtane stranice?

Ja volim da na početku porazgovaram sa autorima, da ih upoznam bar toliko da mogu da osetim njihov senzibilitet, i što mi je najvažnije – strast prema projektu. Tad mi se odmah pred očima stvore slike i ideje kako knjiga treba da izgleda. Svoju viziju delim s autorima, a oni mi poklanjaju poverenje da udahnem boju, pokret i lik njihovim rečima. Ovaj proces podrazumeva puno mejlova, poruka, često i ispravki, a najčešće suza radosnica (koje su jedine dozvoljene u procesu nastanka jedne knjige!)

Verujem da je umetnička sloboda za samog umetnika jako bitna i da donekle diktira inspiraciju. Ovo kažem kao potpuni laik, ali šta govori tvoje iskustvo?

Imam sreću da živim u doba kada mogu svoje ideje, inspiracije, misli i crteže da podelim onlajn, stoga ljudi koji žele da me angažuju već donekle poznaju moj opus i stil i kada me kontaktiraju već su rešeni da mojoj mašti podare slobodu da cveta i raste u nedogled. Zbog toga inspiracije nikad ne manjka!

Tvoj opus je veoma bogat i iza sebe već imaš dvocifren broj ilustrovanih knjiga. Kakvi su ti planovi za budućnost i čemu težiš?

Tokom 2021. godine ostvarila su mi se tri velika sna sa više različitih knjiga: da knjigu koju sam ilustrovala izda izdavačka kuća, da se nađe na policama knjižara i da bude izložena na Sajmu knjiga. Sledeće što bih volela da se ostvari je da izdam sopstvenu knjigu, nešto poput grafičke novele, za koju imam dosta spremnog materijala. Ono što mi fali je mrvica hrabrosti da to i uradim.

Verujem da najveći deo tvoje pokretačke snage leži u tvojoj čarobnoj devojčici pa me zanima da li i ona ima sklonosti ka crtkanju kao mama i da li se trudiš da joj približiš svoj posao ili puštaš da sama pokaže interesovanje?

Ona puno crta i boji, traži da joj ja crtam, crtamo zajedno, mora da „odobri“ sve ilustracije za knjige koje radim, i entuzijastično učestvuje u stvaranju svih kolaža u kojima kombinujem njene fotografije s crtežima. Zapravo je ona ta koja je za svaku i dala ideju. Na jednom slatkom konkursu prošle godine osvojila je duksić sa svojim naštampanim crtežom – jedan od trenutaka kad sam kao roditelj osetila najveći ponos, a duksić čuvam u kutiji s najlepšim uspomenama.

Šta ti čitaš ove zime i šta bi nama preporučila kao idealno štivo za čitanje u ovim ledenim danima?

Volim tople priče u kojima su junaci obični ljudi sa svim svojim neobičnostima. Izdvojila bih tri naslova koja sam otkrila tokom prošle godine: Sto godina Leni i Margo, knjiga uz koju sam toliko plakala i koja mi je ulepšala neke dane, zatim Sve ili ništa kao jedan od omiljenih „čiklitova“, a posebno mesto zauzima YA roman Eleanor i Park , s čijim junacima sam se toliko saživela da sam poželela i da ih nacrtam.

Pre više od trideset godina Ljubivoje Ršumović napisao je sonetni venac Kuća sa željom da se oduži zavičaju, roditeljima i svom detinjstvu jer je odatle potekao i njegov književni svet, jezik kojim se s lakoćom igra i kojim nas podučava, ali i životne mudrosti i vrednosti koje su temelj njegovog stvaralaštva.

Čitajte

• knjiga